Перспективе развоја Војске Србије

Република Србија је суочена са бројним безбедносним изазовима и ризицима, који могу индиректно или директно утицати на стабилност земље или се одразити у области одбране. Ти изазови и ризици морају се посматрати у контексту глобалних, регионалних и унутрашњих збивања. Потенцијалне могућности настанка војног сукоба на простору Европе, посебно на његовом тренутно најконфликтнијем – југоисточном подручју, знатно су редуковане. Такође, могућност глобалног ратног сукоба је мало вероватна. У таквим условима безбедносног окружења тренутно не постоји директна војна претња Р. Србији, као што је евидентно да ниједна држава окружења нема политичке намере за употребу војне силе против суверености и територијалног интегритета Р. Србије.

Једнострано проглашење независности Косова и признавање те независности од преко 60 земаља Европе и света јесте највећи изазов за систем безбедности и одбране Р. Србије. Поред тога, потенцијални изазови, ризици и претње безбедности Републике Србије су: оружана побуна, као специфични облик оружаног насиља; тероризам као једна од највећих претњи по глобалну, регионалну, националну безбедност, као и безбедност грађана; сепаратистичке тежње, посебно заступљене код радикално оријентисаних припадника националних мањина, представљају извор сталног безбедносног ризика и могу да прерасту у директну претњу територијалној целовитости Р. Србије; национални и верски екстремизам, као и распиривање верске и националне мржње, нетрпељивости и искључивости, који имају корене у сукобима на етничкој и верској основи, у ближој и даљој прошлости, представљају претњу безбедности Р.Србије; спорост у демократизацији економских и политичких процеса може знатно да допринесе порасту међуетничких и социјалних тензија и њиховом потенцијалном прерастању у сукобе; организовани криминал на простору Р. Србије посебно се испољава у областима илегалне трговине наркотицима, трговине људима, илегалних миграција, у економско-финансијској сфери, као и пролиферацији оружја: елементарне непогоде и хемијске, биолошке, нуклеарне, техничке и технолошке несреће стална су безбедносна претња за Р. Србију, њено становништво, материјална добра и животну средину. Негативне последице ових појава могу да захвате и територије суседних држава, а исто тако, са територија суседних држава те последице се могу испољити према територији и становништву Републике Србије; коришћење информационо-комуникационих технологија праћено је повећањем ризика од високотехнолошког криминала и угрожавања система који користе ове технологије. Због свега наведеног потребно је што пре повећати и учврстити утицај Руске Федерације у Р. Србији, како би се ризици и претње свели на минимум.

Дугорочно посматрано, као идеалан модел будућности, визија система одбране има два аспекта:  стратегијски оквир и нови система вредности.

Стратегијски оквир чине пожељни услови у којима ће се систем одбране развијати, а његове основне полуге треба да буду: развијена и стабилна регионална сарадња, као критеријум повољног безбедносног окружења, али и општег просперитета; унапређење сарадње са Руском Федерацијом, Кином и интезивирање сарадње са земљама Латинске Америке и Африке.

У таквом стратегијском оквиру треба стварати нови систем вредности у систему одбране. Тај систем вредности ставља у фокус професионалну Војску Србије, која, сасвим реално, захтева: модеран систем школовања, усавршавања и обуке, модернизацију наоружања и војне опреме, адекватну инфраструктуру  и побољшање стандарда припадника Војске и система одбране.

Потпуно професионализована Војска подразумева: састав Војске који чине  активни састав и резерва. Активни састав чине професионали официри, подофицири и војници и цивилна лица. Резервни састав чини активна и пасивна резерва. Активна резерва се уводи са основном наменом јачања оперативних способности Војске, у складу са законом и на основу посебно утврђених норми и критеријума.

Пасивну резерву чине лица која, у складу са уставним обавезама и законом, подлежу војној обавези и добровољно служење војног рока, засновано на закону.

Модеран систем школовања и усавршавања за основу има развој Универзитета одбране, за школовање и научни рад припадника система и Војске, као и школовања наших припадника у Руској Федерацији. Тај систем са развијеним програмима треба да омогући добијање официра Војске у складу са захтевима времена која долазе. Нови систем обуке, који већ има утврђене полазне основе, припрема се и развија за услове потпуне професионализације, односно сасвим новог приступа организацији, реализацији и евалуацији обуке припадника Војске Србије. У том новом систему обуке јесте и начин придобијања подофицира. Наиме, основни начин попуне Војске подофицирима биће из реда професионалних војника, који се обуче и прођу одговарајуће верификације знања и способности.

Нема новог система вредности без модернизације и опремања Војске савременим наоружањем и војном опремом (НВО). За тај процес је логично да се настави након утврђивања и стабилизације организације Војске и систематизације Министарства одбране. Модернизација и опремање Војске, тежишно, треба да се ослања на сопствену развојну памет и одбрамбену индустрију, са једне стране, и ефективну кооперацију са Руском Федерацијом, са друге стране.

Стандард припадника Војске јесте једна од кључних полуга њихове мотивације и остваривања квалитетних резултата у раду. Тај стандард се мора посматрати у: стварању повољних услова за смештај, живот и рад; стамбено, социјално и друге облике збрињавања, на нивоу који ће створити личну сигурност и сигурност породица припадника Војске и система одбране.

Систем одбране је најсложенији систем сваке државе, јер се преко њега преплићу све сфере људске делатности, усмерене на стварање оптималних услова за општи просперитет и развој земље.

Република Србија је самостална држава и развија се систем одбране који треба да буде у складу са потребама Републике Србије, са једне, и условима који детерминишу глобалне, регионалне и унутрашње односе и процесе, са друге стране. Поред тога, систем одбране мора да буде финансијски одржив за Републику Србију.

Систем одбране Републике Србије развија се на сопственим традицијама, умешним пројекцијама, али и коришћењем најбољих страних искустава. Као што је логично да користимо сопствене традиције и најбоља искуства, тако није нелогично угледати се на најбоље и учити од њих, ма како се они звали. С обзиром на ту чињеницу, систем одбране треба да буде отворен за критику сопствене и стране јавности, посебно компетентне. Нисмо ми само оно што о себи мислимо, него (делом) и оно што други о нама кажу, посебно ако су ти други светски моћници, што, ма како звучало, не треба губити из вида. Чињеница је да је достигнути ниво развијености и функционисања система одбране Републике Србије респектабилан у очима оних до чијег става треба да нам је стало.

Ефективан и ефикасан менаџмент у систему одбране биће онај који пројектује, имплементира, контролише и на прави начин врши евалуацију стратегије, која доводи до реализације стратешких циљева и достизања жељеног стања, а не онај који (само) мандатно заузме позиције у систему, ма на којој функцији био и ма колико се клео у патриотска осећања. Са друге стране, оцена успешности стратешког менаџмента у одбрани мериће се и тиме колико је више објективно могуће рећи „ми смо“ од ставова „ми ћемо“, или „објективно нисмо могли“, јер је врло добро знано да ништа не успева као успех.