Обавештајна служба Револуционарне гарде се игра са угледом Бакингема

Британског држављанина, Мехран Рауф, ухапсила је обавештајна служба КИРГ (Корпус Исламске Револуционарне Гарде), 16.октобра, и она се тренутно налази у Другом одељку  затвора Алеф од Евина (посебно одељење затвора за политичке затворенике).

Британија се тренутно бори са великим проблемима, укључујући сецесију Шкотске и грозним економским и социјалним последицама Ковида 19 и, у овој узаврелој ситуацији, вест о хапшењу једног од њених грађана од стране обавештајне службе Револуционарне гарде тежак је ударац за званичнике Бакингема и администрације Бориса Џонсона.

Вишемесечна и смислена тишина британске владе у вези са њеним притвореним држављанином, који је, према обавештеним званичницима у Ирану, починио озбиљна кривична дела у вези са безбедношћу, наставак је слабљења британске владе, чији се врхунац може видети у случају Назанин Загхари. Очигледна превирања и слабости Британије да заштити своје грађане су толики, да се не доводи у питање само способност британске владе да одбрани права својих грађана, већ су глас подигле британске елите и политички стручњаци. У међувремену, поставља се питање шта се догодило, да је последњих година видљив пад британске спољнополитичке моћи и утицаја у међународним односима, уз недостатак одговарајуће одбране, како би британске држављане вратила кући; посебно Назанин Загхари, са двојним држављанством, која је у затвору више од четири године, а британска влада није успела да је ослободи и овај неуспех се може назвати Ахиловом петом администрације Бориса Џонсона у спољним пословима.
Ова растућа слабост је толико катастрофална, да су се огласили и негодовали највиши британски политички званичници, као што је Џереми Хант, бивши британски министар спољних послова, а ово би могло да постане велики политички скандал британске владе. „Земља би могла да делује слабо, јер не успева да пружи подршку својим држављанима у у Ирану“, рекао је Џереми Хант у белешци за лондонски Тајмс.

"Морамо показати свету да, ако затворите британског држављанина по намештеним  оптужбама, платићете веома високу цену, јер је Британија велики играч на светској сцени и намерава да то и остане“, пише господин Хант. „Дозвољавамо себи да нас гурају у тренуцима обнове након Брегзита и шаљемо, од тога супротне сигнале.“

Нахид Тагхави, немачку држављанку, такође су 16. октобра привеле снаге безбедности из њеног дома. Иако су о хапшењу госпође Нахид Тагхави извештавали немачки медији, спољнополитички односи немачке владе са Ираном такође показују пасивност и слабост немачке владе и немачког спољнополитичког апарата. Упркос томе што је госпођа Мерјам Кларен (ћерка Нахид Тагхави) понављала захтеве за потрагом немачкој влади, која је жртвовала животе бескућника зарад политичких интереса и антагонизама са прозападном иранском фракцијом због очувања Нуклеарног споразума са Ираном (JCPOA). Хапшење Нахид Тагхави и Мехран Рауф у једном дану појачава сумњу да је, можда, постојала органска веза између њих две, барем из перспективе обавештајне службе КИРГ.

Британска и немачка влада су увек интервенисале у питањима руске унутрашње политике и пружале неформалну и формалну подршку руској опозицији, чак и на дипломатском нивоу.

Неприхватљиво и, без преседана, мешање европских сила у унутрашња питања Русије, а посебно у случају Алексеја Наваљног, долази у време када су Британија и Немачка ћутале и не предузимају ни најмање учинковито деловање да спасу животе својих држављана из затвора КИРГ.

Већина страних држављана, које је ухапсила обавештајна служба КИРГ, оптужени су за деловање из области безбедносни и криминала. Сада се поставља питање да ли нечињење немачке и британске владе пред хапшењима одражава истинитост ових тврдњи или постоје приоритети у односу на животе њихових грађана.

У сваком случају, ако су тврдње обавештајне службе КИРГ и иранских правосудних званичника тачне или ако су изјаве ових влада тачне, то би указивало да је Иран последњих година врло одлучно делује у односу на држављане европских земаља и победник је у овом политичком сукобу. Британију и Немачку, које су некада имале знатан утицај у Ирану, стручњаци за спољну политику, због њиховог пасивног понашања, сада сматрају слабима.

Сa друге стране, имајући у виду негативне импулсе Обамине администрације ка Лондону, уочи изласка земље из Европске уније и слабљења мултилатерализма под Доналдом Трампом - чија је прекретница била повлачење из међународних уговора као што је, на пример, Нуклеарни споразум са Ираном (JCPOA) – сада, са Бајденом у Белој кући, америчке Демократе се прилагођавају повратку на нуклеарни споразум и друге уговоре, надајући се сарадњи са традиционалним савезницима преко Атлантика. Можда је један од њихових циљева да пошаљу сигнале прозападном делу иранске владе и цивилног друштва, да врате изгубљену моћ и престиж и да покушају да одрже тај политички ток у време иранских избора ове године. Али, јако језгро политичке моћи у Ирану, предвођено великим Ајатолахом Хамнеијем и обавештајном службом Револуционарне гарде, које има горко искуство са нуклеарним споразумом (JCPOA), што је два пута скоро довело до тога да влада падне у руке прозападне струје,овај пут се тежило усклађивању иранске унутрашње и спољне политике преко деловања са иностраним играчима.

Сврха оваквог деловања је спречавање новог споразума и радикализација европских страна у нуклеарном споразуму (JCPOA) и дискредитовање Роханијеве владе, како би се показало да је то био неуспели модел споразума са Западом и Сједињеним државама. Начин за постизање овог циља је понижавање Запада и притисак на различита западна уска грла; што, у једном тренутку, може бити и одлука иранског парламента да се повуче из обавеза према нуклеарном споразуму (JCPOA), а другом, то може бити понижавање европских влада масовним хапшењем њихових држављана.

Техеран шаље врло значајне сигнале Лондону: прошли су дани суперсиле и данас је ваш ред да будете понижени у случајевима Назанин Загхари и Мехран Рауф.