Обамина посета Атини: Последњи плес чудовишта из мочваре

Одлазећи амерички председник Барак Обама је посетио Грчку 15. и 16. новембра. Посета је планирана тако, да се догоди након сигурне победе Хилари Клинтон на изборима. Планирано је да кључни говор говор одржи на једном од најпознатијих места на свету по демократији. Обама је требало да говори на Пниксу, стеновитом брду преко пута Акропоља где су се атински грађани окупљали да слушају своје политичке лидере још ред двадесетпет векова. 

Али, ништа није испало како треба. У Белу кућу ће у јануару ући Републиканац Доналд Трамп, а Обама није одржао кључни говор тамо где је планирано. Отказивање говораљ на Пниксу су морали да одложе “из безбедносних разлога”. Уместо тога, Обама је говор одржао у атинској Опери, пред ограниченим бројем људи. Тамо је речено да је Пникс “окупљалиште”, али је Пникс (изговарање: п'никс) измењени облик речи Феникс, а Феникс је птица, симбол поновоног рађања из пепела, нови почетак. 

План је био да се Обама обрати свету после победе Хилари Клинтон из  средишта "мрачне Атине" и њених лидера, најављујући нову победу и даљи успех њиховог плана да у потпуности преузме планету. Али, план о победи је пропао. Међутим, је ли његов политички програм током опроштајне турнеје у Европи стварно баш толико глуп, као што изгледа? Не, зато што је сврха путовања да својом послушницима изда наређења како да направе још већи неред и хаос у овом делу света, како би се оставио што већи лом новоизабраном председнику, Доналду Трампу.

Обама је први амерички председник који је након 17 година посетио Атину и, тек четврти председник који је посетио Грчку у скоро 200 година америчке државе.

Обраћајући се новинарима после разговора са Алекисом Ципрасом, грчким премијером, Обама је одбацио идеју да он осећа било какву одговорност за Трампову победу и изразио је уверење да је његова политика у два мандата допринела "побољшању живота људи и повећању њихових прихода.”

У истом стилу, Обама је најавио да ће се залагати за умањивање грчког дуга Европи и крају мера  штедње као једине мере да се помогне грчки народ у побољшању свакодневном животу. Он је велики део првог дана у Атини провео бранећи мандат своје администрације и наглашавајући да се посебан савез Вашингтона НАТО партнерима неће завршити преко ноћи када Трамп ступи на дужност.

Обама је затражио од лидера да се навикну на жалбе својих грађана и позвао на "исправљање курса" глобализације, која становништво чини уплашеним због неизвесне будућности. Потврђујући бес и страх који су дошли након изненадне Трампове победе, упозорио је на пораст политике подела на глобалном плану, као и пораст, како је назвао, грубог национализма и трибализма, очигледно мислећи “после нас Потоп.”

Обама је у Атину дошао са питањем Кипра, као важним у његовом политичком програму. Он је покушао да убеди грчке власти да је прави тренутак да се реши проблем са Турском. То је, наравно, најбољи начин да се Турска оптерети још једним горућим питање и да се интензивира напетост у региону.

Али најинтересантнија ствар је да је само неколико дана пре Обамине посете Атини, америчка Херитејџ Фондација објавила текст у коме се наглашава да ће две кључне теме у Атини бити Русија и Македонија. На једином путовању у Грчку, председник Обама ће покренути неколико кључних питања, укључујући и грчку подршку руској морнарици и блокирању проширења НАТО у Македонији. Аутори кажу је да је ово прави тренутак за Обаму "да изврши притисак на Грчку да гласа за обнављање санкција. Европска унија ће у децембру гласати о проширењу економских санкција Русији. О овом питању се одлучује једногласно, што значи да једна земља ЕУ може да прикочи, или барем разводни, став о санкцијама. Председник треба да подстакне Грчку да уради праву ствари и подржи обнављање санкција у децембру; и да приговори због руских ратних бродова у грчким лукама. Док је Крим и даље под илегалном руском окупацијом а Русија наставља да подржава сиријског диктатора Асада, председник Обама мора бити кристално јасан да грчка подршка руској морнарици не приличи једном савезнику НАТО. Он би требало да подстакну Атину да прати пример Шпаније и откаже будуће посете руске морнарице; да се бави случајем Македоније. Упорно супротстављање Грчке имену, заједно са незаконитостима њеног положаја према међународном праву, угрозило је политику отворених врата НАТО. Сједињене државе треба да подстакну Грчку да дозволи Македонији да се придружи НАТО пакту под условима из 1995. године, из прелазног споразума.”

Мало је касно да Обама "помаже" Македонију да буде примљена у НАТО. Много је вероватније да ће Грчка наредних месеци створити нове напетости са Македонијом, посебно имајући у виду да се општи избори одржавају 11. децембра 2016. године  на Децембер 11тх, 2016, а да две године хибридне рата који "Чудовишта из мочваре” воде против изабране владе Македоније, нису дале жељене резултате.

Укратко, Обамим последњи панагирик у Атини јасно показује шта "глумци из мочваре” имају на блатњавом дневном реду и коме желе тако жестоко да се супротставе.