Сједињене државе и даље нису кажњене за ратне злочине у Сирији
22.09.2016
Католички мислилац и активиста др. Деклан Хејс пише о својим утисцима из Сирије
Управо сам се вратио из Сирије. Видео сам неке ствари о којима стварно не желим да говорим. Разумеју сви Руси који се сећају блокаде Стаљинграда. Већина Сиријаца учествује у рату. То је један од највећих проблема. Можемо да одемо тамо, да видимо те сиријске, руске војнике, децу са разнетим ногама, жене чије породице страшно пате, можемо да идемо по селима у којима су погинули сви, бранећи своју земљу. Али, шта може да нас спречи да будемо само саосећајни туристи? Један од проблема у том делу света и јесте да има превише саосећајних туриста. Главна слабост Сиријаца је што немају живо грађанско друштво.
Ако погледамо Јемен, ратни злочини које чини Запад, иако их спроводи Саудијска Арабија, су неизрециви. Иста ствар се дешава у Сирији. Видели смо пре неки дан да НАТО приморава Аустралију, Британију, Данску и неколико других земаља да масакрирају преко сто сиријских војника. Њих су незаконито убиле западне силе. И нема апсолутно никакве шансе да је то било случајно. Ситуација на терену је: Сиријска војска се држи се – и, то је чудо. Поред сиријске војске постоје руске одбрамбене снаге, Хезболах, Иран и неколико других. Међутим, они нису довољни за победу у овом рату, како би се омогућило поновно успостављање цивилизације.
Највећи проблем који видим је да су Сиријци, Палестинци и Јеменци подељени у мале заједнице и све личи на Русију пред Први светски рат. Постоје изврсне групе по одређеним подручјима, али се та изврсност не осећа у грађанском друштву. Тако се глас Сиријаца не чује баш гласно колико би требало.
Погледајмо шта се дешава: убиство, ратни злочин према руском закону, преко стотину сиријских војника. Замислите да су Русија или Сирија убиле стотину Американаца или стотину Аустралијанаца, од којих ниједан у Сирији није легално. Једине војске које у Сирији бораве легално су оне које је позвала сиријска влада. Али, да су убијени неки Американци, само бисмо о томе слушали. Дакле, где смо? Имамо Врући и Хладни рат. Сиријска војска се и даље храбро држи заједно се својим достојанственим савезницима, али проблем је што грађанско друштво, глас цивилизације, које треба да буде сведок сиријској војски и њеним савезницима, није тамо.
