Новогодишња производња лудила

Становништво неколико градова у Србији се успротивило бацању буџетског новца на распојасане забаве и хистерије да мора Нова година да се слави и да мора да арлауче неко у микрофон. То су Врање, Вршац, Нови Пазар и Шабац. У овим градовима, грађани су одлучили да се новац из буџета града, за дочек Нове године, преусмери на децу из тих градова. У осталим градовима у Србији, емпатија је још увек балзамована и многе је људе ухватила предновогодишња хистерија. Као да ће се ишта до сутра ујутро променити – може, али само на горе. Ђаво не спава и једва чека да сви буду хипнотисани или да заспе, па да полако настави започето уништавање. Док ђавоље слуге уништавају, народ спава – спавају му духовне очи и није у стању да види да се све около руши.

Шта се то данас слави?!

То што ће се од сутра писати неки нови круг бројева, по одлуци Рима? То што ће се завршити једна суманута, а почеће следећа суманута година? Ко данас има разлога да слави? И, шта тачно?! Док се у распродатој Црној Гори, на окупираном Космету Срби поново разапињу и натачињу на колац, а Српска православна црква преживљава период, гори него за време комуниста, у Србији се слави грегоријанска Нова година. Како? Зашто? Докле? За чије бабе здравље?!

У Београду је лудница увелико активна и прети да се шири. Да ли су градској управи Града Београда важнији туристи од сопствених грађана? Ако су јој важнији туристи, нека туристи онда пуне буџет града, а не грађани Београда. Исто важи и за Нови Сад, Суботицу, Ниш, Крагујевац и све друге градове и општине које се расипају државним новцем (државним – на било ком нивоу државе – локалном, окружном, републичком), а државни новац потиче од грађана. Како ће то ова вечерашња лудница да помогне онима којима је тешко? Како ће вечерашња лудница да реши било који и било какав проблем? Како ће вечерашња лудница да умири оне који су узнемирени и, то са разлогом? Како ће вечерашња лудница да се заврши? Да ли је паметно у овако напетим и тешким тренуцима за Православље, за српски народ свуда, правити теревенке које само подстичу заборав и отклон од реалне опасности, која се надвила над српским народом и његовим светињама?

Да ли се вечерас слави лудило и бесвест? Па шта, ако је Нова година? Тако је сваких 365 дана. Па шта, ако цела Европа слави, тамо су ионако сви постали роботи? Па шта, ако је то обичај (а, чији је то обичај, српски сигурно није)? Па шта, ако има оних који би да славе? Зашто не оду у неке ноћне клубове и кафане и нека славе, ако им је до славља. Наметање масовне прославе Србији и Србима, у овом тренутку, подмукао је гест оних којима се може, не би ли тако анестезирали српски народ, док им НАТО, Европска унија и остала глобалистичко-фашистичко-усташка олош одузима основна људска права, Цркву и светиње.

Наметнута западњачка потрошачка хистерија, од такозваног Црног петка, па све до Нове године, представља сулудост, коју само одвојени од мозга могу да прихвате. Било ко, са два грама мозга, разумеће да је у овом тренутку много важнији статус било ког Србина било где и било које светиње било где. Нових година, распојасаних теревенки и осталих неподоштина ће бити и догодине. А, да ли ће бити Србије, Срба, Српске православне цркве? То је тренутно кључно питање. Ко над овим питањем блеји, пита се који је одговор или слично, нека одмах иде у ЕУ, нека се одрекне српског држављанства и српства и нека, жив био (жива била), постане слуга окупатора, али отворено,без да се крије иза српства, Цркве или било чега српског. Али, то је утопија, јер сви издајници су увек кукавице и све кукавице су увек издајници.

Српском народу ће бити потребно много стрпљења, мудрости, али и снаге – што физичке, што духовне, да отера окупаторе и да се ослободи идиотске, површне, тупаве новогодишње хистерије коју нам је донео беспризорни Запад. Ми ових дана имамо преча посла од дивљања, опијања, дрогирања и губљења времена, управо онако како су болесници замислили. Ми имамо наша посла, а они немају своја, па ремете туђа посла.

Нека нам је Бог у помоћи, јер, док Православље пати, Срби развратно дивљају за грегоријанску, безбожничку, такозвану нову годину.