Зашто је бивши руски олигарх послао новинаре у ратно подручје у Африци?

Убиство три руска новинара, повезаних са бившим олигархом Ходорковским, у Централноафричкој републици (ЦАР), у којој бесни рат, само је још једном осветлило и указало на неодговорно понашање и невероватне смртоносне операције које је Ходорковски спреман да спроведе како би дискредитовао Председника Путина.

Читава Русија је у шоку од прексиноћ, од када се појавила вест да су три руска новинара убијена у Централноафричкој републици, у којој бесни рат, али о којој једва да ико ишта зна или да може да је пронађе на мапи. Иако су околности овог вишеструког убиства и даље нејасне, а повезаност неке од десетине побуњеничких група у ЦАР још увек није потврђена, у многим извештајима се наводи да су новинари убијени у сеоском подручју на чекпоинту и да је једино њихов возач, припадник локалне заједнице, преживео. Друга позната чињеница, до сада, је и да су ови људи у Централноафричкој републици званично боравили као туристи, али су тајно сарађивали са само-прогнаним бившим руским олигархом, Михаилом Ходорковским. Радило се о предтсвљању јавности руских приватних војних компанија (ПВК, колоквијално у ЦАР познате као ‘плаћеници’)

Зов Африке

Русија је званично, почетком ове године, распоредила пет војних саветника и око 170 цивилних инструктора (ПВК - приватне војне компаније) након добијања одобрења од Савет безбедности УН за ову мисију, коју је аутор анализирао у следећим текстовима:

15 December, 2017: “Why Does Russia Want To Sell Arms To The Central African Republic?”
18 January, 2018: “Russia Might ‘Pivot To Africa’ With ‘Mercenaries’”
7 May, 2018: “Russia’s Grand Strategy In Afro-Eurasia (And What Could Go Wrong)”
9 June, 2018: “Russia’s Making Some Smart Moves In The Central African Republic”
21 July, 2018: “BRICS Summit: Russia's Return to Africa”

Ствар је у томе што Русија испробава визионарску методу за стабилизацију афричких жаришта комбинујући “Вођство позадине”, подршку ПВК и дипломатију равнотеже, што је донело успех током читаве кампање у Сирији и води даље ка поновном успостављању стабилне државне структуре у Сирији. 

Прилика за разорене државе

Као што је Кванеле Мкхесва, стручњак за геополитику из Зимбабвеа, који живи у Јоханесбургу, објаснио у интервјуу за Радио Спутњик (последњи линк Радио Спутњика на претходној листи): оно што Русија може да омогући Африци, а други не могу, је помоћ у питањима безбедности и олакшавању у стварању мирног окружења, које ће држави створити услове да врати управу и  започне са испуњавањем обежања о развоју, које је претходно дала народу. У томе смислу, Централноафричка република може постати добар пример на коме ће Русија показати нови модел за сузбијање претњи хибридним ратом и отварити пут за циљани ‘Глобални Југ’, који ће чинити земље у којима је могућа одржива интеграција у новонастајући многополарни светски поредак. Кључ за ову визију је да Русија осигура економично стабилизовање (преко ПБК) ратом разорене земље, посредује у проналажењу политичких решења између сукобљених страна ("уравнотежавање”), а потом на то наслони економске послове, моји би Москви били подстицај да остане укључена у одржавање мира.

За Русију је неизводљиво да овај модел примени користећи своје конвенционалне оружане снаге, због логистичких и других разлога и зато су за ову сврху склопљени уговори са ПКВ. Ово је однедавно постало и осетљиво унутрашњеполитичко питање, добрим делом и због западних мејнстрим медија и њиховог информатичког рата против руске владе. Преовлађујући наратив у иностраним медијима је да је група Вагнер, наводно повезана са Кремљем, само врх руског копља забоденог у различитим регионима, као што је Крим, Блиски исток и Африка и да је претходница примени конвенционалних оружаних снага сâме земље. То наравно води до претераног сејања страха на Западу да се Москва, можда припрема за следећу авантуру у Африци. Поред тога, неки политичари су се недавно залагали да ПВК законски добију статус ветерана и да им се на тај начин обезебеде олакшице и државне пензије.

Тајна антируска инфо-операција Ходорковског у Африци

Оно што се може разумети на основу домаће и међународне пажње посвећене овој теми је да се ради о сектору који по обичају делује у сивој зони и то за Русију није пријатно, јер ПВК нису регулисане законом, што значи и да се и њихово деловање креће у сивој зони. Ово су искористили критичари који тврде да држава лицемерно крши сопствене законе дозвољавајући овим групама да постоје и да, можда, усаглашава своје деловање у иностранству са њима – и то је оно што су се убијени руски новинари надали да ће доказати, током њихове тајне операције у Централноафричкој републици за рачун Ходорковског.  Занимљиво је и то да се извештај о овом бившем олигарху, назван  Dossier Center, појавио и кружио по међународним медијима, истог дана када и вест о убијеним руским новинарима. У томизвештају се хвали човек који пркупља довољно доказа за довођење руске владе пред суд.

Иако се сâм извештај много више бави наводним "процурелим” документима, али ничим конкретним што се непосредно односи на ПВК, они који прате ову тему упознати су са правном осетљивошћу њиховог деловања и са недавном политизацијом овог питања. Ходорковски је, несумњиво, такође био упознат са овим, имајући у виду да је он особа иза документарног пројекта у Централноафричкој републици, због кога су ова тројица можда и страдала, истражујући деловање руских ПВК у овој разореној држави. Идући стопама Vice News, Ходорковски је вероватно желео да направи акциони видео, који би се обратио и руској и међународној публици и почео да кружи по Интернету, баш као и наводно "независни" пројекат Kony 2012 , који је био облик информатичког рата, пре отприлике пола деценије, а сврха му је била да изврши утицај на политички дискурс у вези са овом темом, али у правцу америчких интереса.

Имајући у виду да је и даље љут на председника Путина због ранијег боравка у затвору, не би било неприхватљиво указати и да је Ходорковски замислио да документарним филмом из Централноафричке републике ЦАР доприносе распрострањеном анти-руском информатичком рату за дискредитовање Кремља. Да ли је то могло да буде или не, оно на чему се треба заржати и обратити пажњу је неодговоран и, на крају,  смртоносан исход – и, докле је спреман да иде  бивши олигарх, ако је послао тројицу не-акредитованих новинара на једно од најопаснијих места на планети, тренутно, без обавештавања амбасаде и оружаних снага државе домаћина. Ове људе, који су отишли да снимају филм, подстакла су обећања о слави и богатству, те су у безумну авантуру у регион под контролом побуњеника отишли да траже доказе о учешћу руских ПВК у Централноафричкој републици, који су тамо уз сагласност Савета безбедности УН (званично су “цивилни инструктори” и нема никакавих сазнања државе о спекулацијама и повезаношћу са групом Вагнер).

Закључак

Може на тренутак да делује и као исувише драматично, али Ходорковски заиста на рукама има крв ове тројице убијених руских новинара, које је навукао у Централноафричку републику, како би они тамо произвели материјал, који касније могу и да препакују за потребе информатичког рата против Русије и направе како би на домаћем фронту дискредитовали Кремљ, због веза са ПВК, а у иностранству изазвали велики страх од њиховог све већег утицаја у Африци. Имајући у виду глобалне медијске трендове, не би било изненађујуће да је Ходорковски планирао и да се локалци потплате како би "сведочили" пред камерама да би група Вагер могла бити умешана и у ратне злочине – а, то би требало да изазове и нови сет санкција против Москве. Какогод се ствари буду развијале, већ је и сада јасно да ће овај бивши руски олигарх, који сада живи на Западу, себично злоупотребљавати ову трагедију зарад својих циљева у информатичком рату против Русије у који је укључен.

_____

НАПОМЕНА: Аутор пише за ово издање као приватно лице, не представља ниједну особу или организацију, већ личне ставове. Ставове аутора не треба никада мешати са уређивачком политиком или званичним ставом било ког медија или институције.