Медицински национализам, идентитет и многополарност

Као што се много пута раније у историји дешавало, тако је и 2020. годинa je човeчанству донела изненађење – за неколико месеци, чврсто испреплетени екосистем глобализованог света се променио захваљјући новом коронавирусу, који је се, од неколико случајева у Кини претворио у глобалну пандемију. Пандемија COVID-19 је изменила међународне политичке процесе. Поређења се већ изводе: глобална криза 2008. је довела до стварања БРИКС, током Другог светског рата направљен је ММФ, а након нафтне кризе 1973.године, настала је организација, те ће сигурно и ова криза довести до појаве неких нових поставки.

Забринути глобалисти урлају да почиње нови талас национализације широм света, а аутократски режими користе прилику за утрђивање моћи. Сједињене државе предвиђају да ће предстојећа економска криза бити још гора од претходне и да ће повећати стопу незапослености у земљи на 20%.

У чланку од 18. марта 2020. године, бивши помоћник америчког државног секретара (за послове у Источној Азији и Пацифику), Курт Кемпбел и директор Иницијативе кинеске стратегије у оквиру Брукинговог института, Раш Доши, напоменули су да “док би геополитичке импликације требало сматрати споредним у односу на питања здравља и безбедности, те последице се могу дугорочно показати исто тако важне - посебно када је у питању глобални положај Сједињених држава.”

Текућу пандемију пореде са “Суецким тренутком” и пишу да је сада на проби сваки састојак америчког лидерства. И док је Кина поступила брзо, чак помажући и другим земљама, то се не може рећи и за Вашингтон.

Почетком марта 2020. године, Сједињене државе су, према званичним подацима, имале само један проценат од више милијарди хируршких маски, колико им је било потребно. Што се тиче респиратора, земља је имала само 10% количине потребне у епидемији. Истовремено, 95% антибиотика на америчком тржишту је кинеског порекла и већина састојака се не може произвести локално. Укупно 80% основних састојака који се користе у америчким лековима потичу из Кине и Индије.

Опште узев, да би се извукле из ове ситуације, Сједињене државе морају решити своје проблеме код куће, започети снабдевање јавним добрима и услугама на глобалном нивоу и координисати (у идеалном случају) глобалну кампању за борбу против пандемије и ублажавање утицаја надолазеће економске кризе. То се, међутим, очигледно неће догодити.

Национализам се сада очитује не само солидарношћу грађанских група са лекарима у некој земљи, већ и у учинковитошћу медицинске неге. У погледу смртности, Сједињене државе, Италија и Шпанија заузимају прва места на овој несрећној ранг листи, док су у Кини и Ирану -  земљама у којима је глобална епидемија мање-више почела – цифре укупне статистике ниже.

Сликовита је чињеница да је Италија ухваћена неспремна. Такође је била неспремна и за став других чланица ЕУ, које су ову земљу оставиле да се сâма брине о себи. Јединствена помоћ коју су пружале Кина, Русија и Куба показала је свету право значење солидарности, за разлику од европских лицемерних вредности. Многи италијански политичари, не само евроскептици, почели су говорити о могућем "Италегзиту" - изласку Италије из ЕУ, следећи кораке Велике Британије. Могуће је да ће ово остати само на нивоу приче, јер је Италија економски далеко од Велике Британије, али ЕУ више неће бити иста.

Ипак, ЕУ и Сједињене државе су два главна пола глобалне геополитике. Њих спаја традиција нео-атлантизма, деценијама уназад. А тренутна криза сада открива рањивост целог система - политике, идеологије и геополитике неолиберализма и западне демократије која је прерасла у клику и картел олигарха. Пандемија такође открива рањивост војног и политичког система попут НАТО пакта, јер његове чланице нису биле у могућности да се заједнички позабаве ширењем вируса. Па, шта би се догодило ако, не дај Боже, нека терористичка група употреби биолошко или хемијско оружје?

Да се вратимо мишљењу глобалиста о овом питању - на веб страници Савета за спољне послове постоји чланак, који прилично јасно оцењује поступке Сједињених држава, као покретача глобализације. Аутор пише: „Док се ствараоци политике широм света боре да се носе с новим коронавирусом и последицама, мораће и да се суоче са чињеницом да глобална економија не функционише онако како су мислили. Глобализација захтева сталну специјализацију радне снаге у свим земљама, модел који доводи до изузетне ефикасности, али и до изузетне слабости. Шокови попут пандемије COVID-19 откривају ове слабости. Добављачи који се ослањају на један извор или региони света који су специјализовани за један одређени производ, могу створити неочекивану слабост у кризним тренуцима, због чега ланци снабдевања могу да се покидају. У наредним месецима, још многе слабости ће се видети.

“Резултат може бити обрт у глобалној политици. Како се доводе у питање здравље и сигурност грађана, земље могу одлучити да зауставе извоз или да се докопају критичних залиха, чак и ако то штети њиховим савезницима и суседима. Такво повлачење из глобализације учинило би да великодушност буде још снажније средство утицаја за државе које то могу да приуште. До сада, Сједињене државе нису биле лидер у глобалном одговору на нови коронавирус, а Кини су уступиле барем део те улоге. Ова пандемија мења геополитику глобализације, али Сједињене државе се не прилагођавају. Уместо тога, болесне су и крију се испод покривача.”

Џозеф Нај Млађи се песимистично слаже да је амерички систем моћи нефункционалан: “Конкуренција и приступ ‘Прво Америка’, нису довољни да би заштитили Сједињене државе. Блиска сарадња и са савезницима и са противницима је, такође, од суштинске важности за америчку безбедност. […] Морамо, такође, размишљати и о снази да остваримо заједничке циљеве, који укључују и моћ са другима. […] Кључно за америчку безбедност и просперитет у будућности јесте учење важности ‘моћи са’ као и ‘моћи над’ другима. Свака земља ставља своје интересе на прво место, али важно је питање колико широко или уско дефинише те интересе. […] Нова претња безбедности Америке не долази само од транснационалних снага попут вируса COVID-19 и климатских промена, већ и од америчког домаћег неуспеха да сопствени приступ прилагоди овом новом свету. То је болна лекција коју нас учи COVID-19."

Џозеф Нај Млађи јасно указује на могућу појаву нових центара моћи, на преиспитивање идентитета и питања суверенитета. Даје сигнал да је амерички естаблишмент спреман да поново размисли о правилима игре.

Шта год да се догоди, вирус ће се показати као изузетан изазов за Сједињене државе и Запад, и фигуративно и дословно. Изузетна крхкост технолошки најразвијеније земље утицаће на преиспитивање њене унутрашње и спољне политике. И грађани Сједињених држава и грађани других земаља ће све чешће позивати на политичку стабилност, приступ кључним одлукама, уклањање са позиција моћи и кажњавање оних који су профитирали у кризи и манипулисали њом, како би остварили личне или корпоративне интересе. Ово ће омогућити додатну прилику за увођење и имплементацију идеје многополарности не само међу противницима униполарне хегемоније, већ и на сâмом Западу, јер ће то бити и питање опстанка Запада. А за не-Запад, створиће се још прилика у глобалној геополитици. Пошто се ланци снабдевања, који су помогли успостављању глобалне доминације Запада распадају, постаће могуће обликовати сопствену будућност засновану на аутентичним идејама и принципима добросуседства и обострано корисне сарадње.

Извор: Oriental Review