Специјална војна операција: резултати 2022. и изгледи за 2023.

Русија је 24. фебруара 2022. године покренула специјалну војну операцију у Украјини. Циљеви СВО су били демилитаризација и денацификација Украјине, уклањање војне претње  кијевског режима по републике Донбаса (ДНР и ЛНР). Сукоб је одмах попримио глобални карактер: земље НАТО и ЕУ, предвођене Сједињеним државама, као и Нови Зеланд и Аустралија, почеле су да пружају војну подршку Украјини, постављајући за циљ војни пораз Русије. Москви су уведене санкције, њене златне и девизне резерве су замрзнуте, а западни бизнис је почео да напушта Русију. Специјална војна операција постала је изазов за сâму Русију, и војно и политички, идеолошки и економски.

Упркос свим проблемима, Операција је довела до проширења руске територије: после референдума 23-27. септембра, региони Доњецке и Луганске Народне Републике, Херсон и Запорожје, постали су део Русије.

Војни аспект СВО

Са војног становишта, Операција је открила најозбиљније проблеме у функционисању руских оружаних снага и ресора који њима управљају - од снабдевања наоружањем, комуникационим и обавештајним системима, средстава личне заштите за борбу, до обуке особља у стратегијама, тактичком планирању, командовању и контроли.

Првобитно коцкање са серијом брзих напада малих снага на непријатеља, који су, вероватно, требало да приморају украјинске оружане снаге да одустану од отпора и доведу здраво и преговарачко вођство на власт у Кијеву, није се показало оправданим. Они нису довели до потискивања украјинског ПВО системе, није дошло до потпуне превласт у ваздуху, а путеви снабдевања, којима је Запад снабдевао Украјину оружјем нису поремећени. Снаге и средства нису били довољни за решавање задатака постављених на почетку Операције. Стога је Русија била принуђена да одустане од иницијативе у сукобу, да напусти север Украјине, Харковску област и град Херсон, који су стављени под контролу у првој фази и да пређе у дефанзиву.

Истовремено су се као најучинковитије показале добровољачке јединице ДНР и ЛНР, у којима је идеолошка мотивација јака, као и у ПВК Групи Вагнер. Припадници Групе Вагнер су показали учинковит систем контроле, одличну обученост и борбени дух.

Делимична мобилизација, која је почела у октобру 2022. године, донекле је надокнадила бројчану надмоћ Оружаних снага Украјине (ОСУ) бележену током читаве године. Према званичним подацима, 150.000 од 300.000 мобилисаних се налази у зони СВО, што нам тренутно омогућава да успоставимо паритет са Оружаним снагама Украјине. Међутим, ако су задаци да се у новој години пробије украјинска одбрана, руско друштво мора бити спремно за нове таласе мобилизације.

За успешно супротстављање непријатељствима, Русија ће морати да реши задатке обезбеђивања трупа, укључујући производњу довољно муниције, осигурати велики број дронова и другог наоружања, које је показало своју вредност током сукоба и успоставити функционалне, интегрисане системе комуникације и контроле. Посебно вреди истаћи потребу за отклањањем прекомерне бирократске тромости, убрзати процес доношења одлука у вези са трупама и обезбедити вертикалну мобилност: заменити људе на свим нивоима командног кадра, који су се показали као негативни или нису спремни за ратну ситуацију и довести ратне ветеране са борбеним искуством.

Украјина ће покушати да надокнади људске губитке мобилизацијом нових категорија становништва, укључујући жене, а оружје и муниција ће се набављати путем залиха из иностранства, укључујући оружје совјетског типа које производе земље источне Европе, углавном Бугарска и Чешка.

Напади Русије на инфраструктуру Украјине негативно ће утицати на функционисање војног система. Међутим, очигледно је да ће Русија морати да промени тактику напада: кадгод Украјина успе да се прилагоди, успева и брзо да отклони последице напада и да умањи штету. На дневном реду је питање појачавања напада, повећање њихове прецизности и брзе процене последица учинковитог ремећења инфраструктуре и система контроле у Украјини.

Западне земље ће појачати подршку Украјини  преко плаћеника и снабдевањем оружјем и муницијом.

Унутрашњи безбедносни аспект

Специјална војна операција је довела и до идентификовања критичних недостатака и  рањивост унутрашње безбедности Русије: непрестано гранатирање руске територије, саботаже, укључујући злокобно убиство Дарије Дугине у Подмосковљу, напади дроновима на стратешку ваздушну базу у граду Енгелс, на Саратовску област, указују на недовољну спремност Москве да се супротстави рату саботажама. Страховање изазивају информације о учешћу „спавача“ у рату саботажама, које су створиле обавештајне службе НАТО пакта.

Украјина и земље НАТО задуђене за „спаваче“ показују учинковитост у области обавештајно-психолошких операција. На дневном реду за 2023. годину биће питање супротстављање непријатељском информационо-психолошком рату, јачање контроле над руским сегментом интернета, обликовање и спровођење наше стратегије кибер-психолошког ратовања, која има за циљ подривање морала и борбеног духа Украјине и земаља НАТО пакта. Раније је извесну учинковитост по овом питању показао низ руских структура, које су добиле назив „фабрике тролова“.

У Русији су 2023. године вероватне кадровске промене у институцијама културе, науке и образовања, где постоји потпуни раскорак између постојећих стратегија и личности.

На дневном реду биће и питање спровожења саботажа и кибер-операција у Украјини и земљама НАТО пакта. Пре свега, на кључним тачкама које су важне за производњу и снабдевање Украјине наоружањем, за обуку особља и обезбеђивање обавештајних информација украјинским оружаним снагама.

Дипломатски аспект

Руска дипломатија је више пута изјављивала да је немогуће постићи договор са Кијевом. Истовремено, Москва себе проглашава отвореном за преговоре. Међутим, сви покушаји 2022. године, да се из војног сукоба изађе мирним путем – у Минску и Истанбулу – завршили су неуспехом. Запад и Украјина садашњу ситуацију тумаче као пораз Русије и предлажу очигледно неприхватљиве услове само за почетак преговора: повратак на границе из 1991. године. Русија не може да прави такве уступке.

Америчко политичко-војно руководство је, са друге стране, задовољно ситуацијом у којој Украјина може да исцрпи свог геополитичког противника. Украјина и ЕУ сносе главне трошкове рата и санкција, а Вашингтон може да пређе на сучељавање са Кином, под условом да убризга буџетску инјекцију у њен војно-индустријски комплекс под изговором да помаже Украјини.

Постизање мировних споразума о украјинском питању је 2022. било мало вероватно Вероватнији су покушаји, под маском мирољубивих иницијатива, да се тестирају руске елите и утврде ко је међу њима слаба карика, са циљем да их накнадно, „у тами“ регрутују или употребе западне обавештајне службе. Треба очекивати и ометања из других праваца: нови покушаји дестабилизације Нагорно-Карабаха и Средње Азије, покушаји да се подстакну расположења за протесте у Русији, коришћењем либералних мрежа и сепаратистичких структура на националним периферијама.

Истовремено, СВО поспешује приближавање Русије незападном свету, укључујући Кину, Индију, Иран, открива велику улогу Турске као посредника и партнера и значај земаља Трећег света.

У глобалном сучељавању, Москва мора да добије подршку незападног света, да своје деловање образложи у парадигми деколонизације и девестернизиације, јачања цивилизацијског суверенитета. Самит Русије и Африке у јулу би требало да буде својеврсни лакмус тест. По томе, колико земаља на континенту који је прилично рањив на притисак Запада пристане да учествује, постаће јасно колико су били успешни покушаји Запада да изолује Русију.

Економски аспект

Економске санкције које су западне земље увеле Русији у вези са СВО, имају одложено дејство. Управо ове, 2023. године, вреди посматрати како ће оне утицати на руску економију. Треба очекивати пад БДП-а (ММФ предвиђа успоравање раста). Економисти предвиђају глобалну рецесију 2023. године, што ће утицати и на куповину угљоводоника из Русије. Смањени буџетски приходи, заједно са војном и социјалном потрошњом, биће проблем за владин економски блок. Већ се поставља питање преласка на интензивно управљање привредом: улагање у домаћу производњу, укључујући улагање у рубљама, стимулисање тражње и развој домаћег тржишта, проширење асортимана извоза.

Специјална војна операција захтева прелазак привреде на војну основу, успостављање замене увоза, укључујући високотехнолошке индустрије и спречавање одлива капитала и технологије из Русије.

Ограничење одлива капитала и стимулисање улагања у рубљама ће постати хитна нужност и захтеваће промену сâме парадигме управљања привредом и финансијама у Русији, која су се раније заснивале на супротном приступу (ускраћивање улагања, повлачење девизне зараде у иностранству, наводно због борбе против инфлације, у складу са препорукама ММФ.

Специјална војна операција је подстакла руско одбијање плаћања у валутама непријатељских земаља (долар, евро), прелазак на коришћење електронских система плаћања независних од западног (SWIFT). У будућности треба очекивати проширење листе земаља и асортимана роба за које ће Русија плаћати у националним валутама. Злато и кинески јуан, такође, могу заменити долар у међународним споразумима. Можда ће се у новој години појавити планови за нове глобалне валуте за поравнање, укључујући дигиталне.

Извор