Популизам, евроскептицизам и анти-мигрантски покрети

By Mstyslav Chernov (Own work) [CC BY-SA 4.0 (http://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0
26.02.2017

Популизам постепено постаје главни овогодишњи политички тренд. Према анкетама у Француској, Марин Ле Пен стално води. Према подацима агенција ИФОС, ИПСОС и Опинион веј (Opinion Way), лидер Националног фронта ће победити у првом кругу председничких избора. У суседној Немачкој, положај партије Алтернатива за Немачку (AfD) се непрестано побољшава. Према истраживањима ИНСА, партија би могла да добије 15% на предстојећим јесењим парламентарним изборима. То је добар резултат за релативно младу партију. Истовремено је, Герт Вилдерс, десни евроскептик и вођа холандске Партије за слободу, освојио је срца бирача, кажу истраживања. На изборима 15. марта, за доњи дом холандског Парламента ће бити изабрано 150 посланика. Овај дом има огроман утицај, јер је одговоран за усвајање и одобравање нацрта закона и могућих амандмана на Устав. Према најновијим анкетама, Вилдерсова Партија за слободу може заузети прво место, остављајући Рутеову владајућу Народну партију (16%) иза себе, на предстојећим парламентарним изборима (може добити више од 30 места у парламенту, а 18% Холанђана ће за њу гласати).

Тренутни Премијер, либерални демократа Марк Руте, је већ схватио крхост свог положаја и почео је да ствара савезе са другим партијама, како би спречио Вилдерсову победу.

Вилдерс, кога зову холандски Трамп, залаже се за “де-исламизацију” земље и чак жели да забрани имиграцију из муслиманских земаља. Он верује да је неопходно затворити џамије у Холандији. Он сматра да ја имиграциона политика ЕУ “самоубиствена” за Европу, а да политика “отворених граница” исцрпљује земљу. Његов став према ЕУ је екстрмно негативан. Поред тога, Вилдерс припада десничарској фракцији евроскептичних посланика Европског парламента, групи Европа народа и слободе, која је стоврена 16. јуна 2015. године са Матеом Салвинијем и Марин Ле Пен.

Текући избори у Холандији су изузетни за критичко расположење већине партија (и левих и десних) у односу на мигрантску политику ЕУ. Многи аналитичари то називају врстом "Ефекта Трамп" у европском политичком простору.

Чак је и бранитељ ЕУ, либерални демократа и премијер Марк Руте, био приморан да искритикује миграције, како не би изгубио гласове. Он је говорио о "неуспеху миграната да се прилагоде европским вредностима" и рекао да мигранти морају лепо да се понашају или да оду. Такав тежак тон у Рутеовом програму приказује да је у Холандији веома полуларна анти-имигрантска политика. Овакав став холандских либерала се поклапа са истим против усељеничким дискурсом у Француској: Фијон у потпуности понавља анти-мигрантски програм Марине Ле Пен.

И француске и холандске левичарске снаге губе гласове и, према анкетама, биће ван политичке борбе на изборима. Радничкој класи се више допада Лабуристичка партија левог центра (која је у коалицији са Рутеом), популисти (Партија за слободу) или либерални конзервативци (Хришћанско-демократска партија).

Резултати избора у Холандији ће бити веома важни за читаву Еврозону, јер је ова земља играла важну улогу у историји Европске уније, као нека врста гаранта стабилности и равнотеже у Европи. Ако Партија за слободу победи, што ће се, према анкетама, вероватно догодити, то ће бити почетак нове Европе.