Лажни судови групе МЕК изврћу принцип људских права

Мрачна историја терористичке групе МЕК почела је много пре њихових лажних судова, попут суда иранског дипломате Асадулаха Асадија и Хамида Нурија. Ова група је извршила небројено терористичких напада на сопствену земљу, Иран. Током осамдесетих година прошлог века, убили су 12 хиљада невиних људи, укључујући много жена и деце. Ова терористичка група је 1991. године убила и 4000 ирачких Курда, по директном наређењу ирачког диктатора Садама. То се догађало док је Садамов Естехбарат (тајна служба Ирака) обучавао МЕК терористе, а касније и израелски МОСАД, да прикупљају обавештајне податке и да спроводе тајне операције. Након овакве обуке, група је, осим споменутих терористичких дејстава, извела и неколико инсценираних операција по свету, како би одговорност за њих била приписана Ирану - као што је 1994. године био бомбашки напад на центар јеврејске заједнице у Буенос Аиресу. Иако су опсежна истраживања и докази показали умешаност четворице високих обавештајних службеника групе Моџахедин (МЕК, прим.ред), МЕК је ширио лажну пропаганду о одговорности Ирана. Слично томе, у недавним изазваним нередима у Ирану, група МЕК је убила неколико изгредника и за ове смрти окривила иранску војску, али је хапшење убица довело до разјашњавања да су директна наређења добили од терористичке групе МЕК, да ситуалицју у Ирану доведу до ескалације.

У расправи о лажним судовима ове групе, били смо сведоци и многих случајева, као што је случај Асадулаха Асадија, иранског дипломате, који је ухапшен у Немачкој под лажном оптужбом да је бомбардовао окупљање чланова групе МЕК у Француској, а докази о томе нису пронађени нити у његовом аутомобилу, нити у кући. Због овог наводног злочина, послат је у Белгију да му се тамо суди, где је осуђен на 20 година затвора. Сада се Хамиду Нурију суди за погубљење припадника МЕК-а, 1988. године, иако он тада није учествовао у доношењу пресуда члановима МЕК. Дакле, у суштини, увек се суочавамо са западном политиком дуплих стандарда, када је Исламска Република Иран у питању.

Сви смо чули за многобројне политике двоструких стандарда, које се усвајају и спроводе у свету, у многим случајевима се такве политике једноставно игноришу, а међународне заједнице и медији се труде да зажмуре када се са њима суоче. Уопштено гледано, можда се суштина ствари може изразити у складу са клише-фразом да «циљ оправдава средства», тачније да је понашање западних земаља у два идентична догађаја, који се дешавају на два различита места у свету, потпуно различито, а понекад и контрадикторно - једна од тих политика двоструких стандарда јесу и лажни судови.

Случај Хамида Нурија је тренутно стигао до шестог заседања Апелационог суда, док  господин Нури, који не ужива ни најосновнија права затвореника, не сме да контактира са породицом и још је на почетку осуђен на доживотну казну затвора. Више пута је тражио дозволу да говори и брани се на суду, али се суочио са негативним одговором судије, те му је на крају изречена ова неправедна казна. Апелациони суд је своје шесто заседање одржао у понедељак, 23. јануара 2023. године и тада је адвокат Хамида Нурија из Шведске изнео одбрану.

Одбрана правних заступника Хамида Нурија на шестом заседању Апелационог суда

На шестом заседању Апелационог суда, адвокат Хамида Нурија из Шведске,Томас Бодстрем, изразио је забринутост због доживотне робије господина Нурија и рекао да ће та казна лоше утицати на односе две земље, Ирана и Шведске.

Адвокат Хамида Нурија, Бодстрем је рекао: «У сличним случајевима, као што су убиства у Руанди, било је могуће истражити место злочина у земљи, а тамошња руководећа тела су имала широку сарадњу, али у овом случају није могуће истражити доказе који доказују злочин». И због тога, пресуда без чврстих и дефинитивних доказа делује чудно.

Сада адвокат Хамида Нурија покушава да покаже да је група МЕК издала сопствену земљу током операције Форух Џавидан, када су се суочили са снажним контранападом иранских оружаних снага (операција Мерсад). Може се сматрати да је операција Форух Џавидан групе МЕК истовремено била и издаја у ратним условима и оружани терористички напад на сопствену државу. Према тадашњем међународном праву, издаја земље у ратним условима се кажњавала смрћу, те би стога ова терористичка група тебало да буде позвана на одговорност за терористичке злочине и издају пред Међународним судом Шведске.

Шведско тужилаштво је тражило хапшење и суђење Хамиду Нурију под притиском терористичке групе Муџахедин-е Калк (МЕК) и позивањем на правни принцип «универзалне јурисдикције». Принцип «универзалне јурисдикције» омогућава да се велики злочини, као што су ратни злочини и злочини против човечности, истражују пред судовима других земаља, без обзира на место извршења злочина и националност оптуженог или жртве.

Да бацимо поглед на записе адвоката господина Ноурија. Томас Бодстрем је са још једним адвокатом, Ханом Ларсон, приступио Суду, 13. септембра, 2022., као нови адвокати Хамида Нурија. Поред 32 године правног искуства, Бодстрем је био министар правде Шведске од 2000. до 2006. године. Већ је учествовао у два предмета према принципу универзалне јурисдикције.

У случају осуђеника из Руанде, Кловера Бринкиндија (2016-17.), Бодстрем је био заступник четворице тужилаца. У случају осуђеника из Руанде, Теодора Табара (2018-19.), Бодстрем је био Табаров бранилац у све три фазе првостепеног и Апелационог и Врховног суда и имао је огроман утицај на процес поступка.