Коронавирус и Трампова генетска мутација
Што се тиче смањења ширења коронавируса, прво питање у Сједињеним државама је утицај вируса на председничке изборе 2020. и у којој мери ће остаци вируса Covid19 моћи да буду узрок Трамповог пораза или победе на предстојећим изборима.
Јасно је да је Корона утицала на изборе 2020. године и чак довела до генетске мутације код Трампа, јер је полубудан и глупи Џо Бајден описан као миран и добар човек, након телефонског разговора с Трампом. Чак и они који су до јуче веровали да вирус неће донети много проблема Сједињеним државама, данас признају да могу много да науче од овог паметног и невидљивог непријатеља.
Трамп се одазива и својим демократским ривалима и страним партнерима у лавиринту Короне и под медијским притиском демократа. Одговарајући Хилари Клинтон на изјаву да Русија поново жели да изабере нашег следећег председника, Трамп је био приморан да први пут и без преседана, екстремистичку проруску групу која верује у надмоћ беле расе и која је била утицајна на изборима у Сједињеним државама, прогласи терористичком групом, упркос томе што је изразио љубав према Русији, па чак и према Путину лично.
Трамп, који себе сматра победником над пандемијом у области националног здравства, покушава да у јавно мнење уведе политику засићености од руске помоћи, како би победио на изборима.
Утицај короне на америчко јавно мнење о изборима може, такође, бити предвидљиво. Проблеми људи у личном и друштвеном животу могу бити толико велики да ће заборавити да је Трамп први опозвани председник у америчкој историји, који се кандидује за други мандат. А, његову неодговорност, да у сопственом клубу на Флориди појаву вируса схвати озбиљно, јавно мнење неће никада заборавити.
Људи у Сједињеним државама знају да са менталитетом прво Америка и, пре свега, уз нормализовање услова који су довели до небриге, Трамп је потценио претњу од вируса. Поред тога, увек је наглашавао да су Сједињене државе способне да спрече, дијагностикују болест и обезбеде медицински смештај и опрему, да су по томе на првом месту и да је он уверен у способност своје владе да брине о америчком здрављу.
Психолошки учинци смрти од Короне на јавно мнење, који су довели до неравнотеже у понуди и потражњи, те озбиљне одлуке на државном и локалном нивоу, показали су да људе не занимају Трампове примедбе, које су били јасан пример да је оштећено поверење јавности у владу. То је показала и растућа потражња за оружјем, која је поставила историјски рекорд у америчким друштвеним односима, и упозорила да, ако се економски проблеми наставе, може се очекивати друштвени хаос.
Понашање друштва је јасно ставило до знања Трамповој администрацији да је пропустила прилику да сузбије епидемије и да здравствени тим Беле куће пропаганду мора заменити хитном здравственом стратегијом, уз политику ограничавања и карантина, како би се искоренила Корона.
Различите реакције владе Сједињених држава и народа, на крају су довеле до супротстављања здравственог тима економском тиму Беле куће, створивши услове који су присилили Белу кућу да бира између спасавања економије или спасавања људи.
Овде је озбиљан проблем то што је коначна одлука Беле куће заснована на спасавању економије уз краткорочни карантин.
За спасавање економије постоји дугорочни план уз пакет од 2,1 трилион долара, што је највећи пакет одштете високог ризика у америчкој историји, без узимања у обзир дубоких краткорочних учинака Короне.
Утицај корона-земљотреса на америчку владу постаје сваким даном све очитији. Овим пакетом подршке, Бела кућа намерава да пред изборе оживи наду америчког народа и корпорација, да је предузела неопходне кораке да осигура јавно здравље и заштити економски систем Сједињених држава.
Бела кућа не намерава да пакет потроши на краткорочне једнократне трошкове за плате незапослених и за оне погођене вирусом. Планирано је да се у наредне три године врати износ од 4,2 трилиона долара (удвостручени износ пакета) повећавањем цене акција банкротираних компанија које је купила влада, заједно са опорезивањем радних места у америчком Трезору. Пакет је предвиђен за подршку великим компанијама и банкама, а током периода од три године, људи ће морати напорно да раде и плате 4,2трилиона долара из сопствених џепова како би корпорацијама и великим банкама надокнадили штету.
Први део финансијске ињекције је, заправо, куповина акција и дугова предузећа која немају велике шансе за опоравак. Други део је упумпавање новца појединцима и породицама из људских и социјалних разлога који, ако се настављају корона и рецесија, не само да неће вратити финансијску помоћ, већ ће се и њихове финансијске потребе, због сталне незапослености или губитка уштеде, повећавати.
Важни делови америчке економије су у стагнацији. Наставак смањења цене нафте или стабилизација цене на 40 или чак 50 долара за барел, довешће до тога да се главне америчке гране индустрије (укључујући ваздухопловство и ваздухопловне компаније, туристичку индустрију, нафтну и гасну индустрију, индустрију наоружања, аутомобилску индустрију, па чак и прехрамбену индустрију), које све зависе од нафтних прихода земаља које производе нафту, суоче са озбиљном рецесијом због наглог пада њихових прихода од нафте.
Током економске кризе 2008. године, америчка влада је купила пропале акције и оживела већину главних компанија и банака, попут Џенерал Моторса, Џенерал Електрика, банке Чејс-Морган и Банке Америке. Иако је овај пакет поновљен онај из 2008. године, овај сада је у основи другачији. Током рецесије 2008. године, једини проблем је био економски проблем, а данашњи проблем трошкова повезаних са одржавањем и повратком здравља америчког народа, захтева финансијске пакете и пакете подршке чији је износ већи од оног који је обезбеђен. Истовремено, чини се мало вероватним да ће европске земље и Саудијска Арабија, које су у ранијих година без оклевања уступиле своје финансијске и економске ресурсе америчкој економији, сада прихватити ризик америчког економског опоравка. Чак и ако прихвате да преузму такав ризик, није јасно да ли ће имати потребан политички и економски капацитет због утицаја штете од Короне. Веровање у успех овог пакета од 2,1 трилиона долара, уз око 7 милиона незапослених и оставке више од 2 000 високих руководилаца великих компанија, далеко је од очекивања.