Катастрофална жена: Меркелова се неће променити

Немачки канцелар Ангела Меркел је најавила своје намере да настави са политиком привлачења миграната у земљу. Она је ово изјавила у интервјуу за немачку телевизију АРД. Меркел је рекла да је мигрантска криза највећи изазов који је снашао на месту Канцелара, да не види други начин него да пусти још избеглица у земљу и да ће покушати да псотигне договор са Турском , одакле избеглице у највећој мери долазе. Меркел се јасно успротивила аустријском решењу које значи поновно успостављање државних граница у Европи, упркос чињиници да је та мера смањила прилив избеглица у Немачку. Она је рекла да не постоји ништа што би је натерало да промени курс – упркос растућем бесу у Немачкој због начина на који њена влада решава кризу. Према резултатима недавног истраживања, 81% становништва сматра да је њена влада изгубила контролу над кризом.

Либералне догме

Шефица немачке владе је и дање талац либералних догми. Са позиције либералне идеологије, које се немачка елита строго придржава, не постоји ниједан разлог да се смањи прилив избеглица из муслиманских држава. Њихов идентитет се не разматра у оквиру либералне парадигме, те тако нема разлога да се заустави њихово насељавање државе.

Стижу варвари

Инвазија избеглица на Европу је озбиљан шок за читав континент. Дубоке противречности у социо-културним парадигмама муслиманских избеглица и домаћих заједница, као и јасни паразитски циљеви избеглица, су их претворили у представнике расула у европском друштву.  Припадници радикалних терористичких организација су у Европу стигли заједно са стварним избеглицама. Пљачкање, силовања и безразложна агресија према домаћим Европљанима је изазавала јачање десничарских анти-мигрантских и анти-либералних осећања у Европи.

Незадовољство конзервативаца

Произбегличка политика Меркелове и њене владе је утицала на смањену подршку њеној партији, Хришћанско-демократкој унији (ЦДУ), која је према истраживањима јавног мнења у последњих пар месеци изгубила око 7% подршке. Десничарска партија Алтернатива за Немачку, са чврстим ставом против избеглица, а за немарчки идентитет, привукла је  незадовољно бирачко тело. Партија ће ојачати своју позицију на предстојећим регионалним изборима. У источној савезној држави, Саксонији-Анхалт, AfD има подршку 17% бирача у држави, што је невероватан раст од 12 % од септембра до сада. Те се може рећи да  AfD може да рачуна на друго место, одмах иза ЦДУ. Партији AfD, такође, има прилику да освоји места у законодавним телима Баден-Виртемберга и Рајна-Палатината.

Конзервативно крило унутар ЦДУ такође изражава отворено незадовољство Меркеловом политиком. Поред избегличке кризе, они имају још два мотива за незадовољство: први је споразум ТТИП (Трансатлански споразум о трговини и партнерству) чији је скривени циљ потчињавање немачке економије америчким интересима; други мотив су санкције против Русије које су,  пре свега, наудиле немачком бизнису. Пре само пар недеља, почеле су се ширити гласине о револту унутар партије.

Унутрашња и спољна опозиција

Меркел и њену произбегличку политику на партијском конгресу је оштро критиковао Хорст Сехофер (Horst Seehofer), вођа традиционалног савезника Хришћанске социјалне уније (ЦСУ). Прошле године је на конгрес ове партије био позван мађарски ултраконзервативни антиизбеглички премијер Виктор Орбан, што је био симболички гест. Он је прошле недеље најавио референдум о квотама за мигранте – још једној Меркеловој идеји која је осуђена на пропаст.

Док Меркел инсистира на заједничкој европској политици према мигрантима, друге државе, ипак, бирају да не слушају луду жену која уништава сопствену државу и бирају да поново појачају граничне контроле. “ Проблем је што су они деловали независно и унилатерално”, каже Меркел, нападајући Аустрију, Мађарску и балканске државе због њихове одлуке да сачувају свој суверенитет.

Меркел се опире променама

Ангела Меркел води своју партију и своју државу директно у катастрофу. Не чини се да ће напустити своју произбегличку политику, јер је она дубоко уграђена у либералном ставу да су једино људска права важна, а не и национални идентитет. Можда ће она под притиском конзервативаца променити реторику, али не и принципе на којима се заснива њена политика. Пораст анти-мигранстких осећања и разочарање у немачку елиту због незаустављивог прилива миграната ће утицати на пораст популарности Алтернативе за Немачку и покрета типа ПЕГИДА. Једина партија која се оштро противи катастрофалној имигрантској политици и тежи очувању државног суверенитета је партија “Алтернатива за Немачку”.