Како индивидуализам уништава друштва

У умирућим цивилизацијама, дезинформације постају норма, не толико зато што што их шире владе и привреда, него зато што нормални људи блебећу и понављају лажи како би се осећали боље јер живе у умирућем добу.

На пример, дефиниција “конзервативца” је искривљена и сада означава некога ко воли економију слободног тржишта, јаку одбрану и религију.  Ово није ни десети део оног у шта конзервативци верују, а ово се притом претвара у религиозност.

Овакви култови служе како би се њихови следбеници сачували страхова. Односно, објашњавају непознато тако што га означе великим симболима, попут богова или демона, што спречава људе да предубоко гледају у пукотине између категорија.

Иако нису „научно“ исправне, ове категоричне одреднице омогућавају људима да функционишу у непосредном смислу, али често, на дужи рок, жртвују разум свог народа, како би се то догодило.

Правећи религију од конзервативизма, прикрива се његово стварно значење, а то је: усредсредити се на унутрашњи став о спољном свету, а не на спољнставове о унутрашњем свету.

Конзервативац у свом стомаку и у својој души настоји да разуме како природа постоји и делује, ценећи њену лепоту или начела квалитета и естетике и стога, не само да се прилагођава овој стварности већ увек бира најбољи исход.

Либерал настоји да уклони сва спољна ограничења свом индивидуализму, како би могао да постане део искључиво људског света, у коме људски ставови, осећаји, осећања и популарност одређују шта је „стварно“.

Из овога произлазе многе очигледне ствари. Ниједан конзервативац не мође да подржи егалитаризам у било ком облику, јер тога у стварности нема. То конзервативца чини непријатељем модерности, утилитаризма, демократије и једнакости.

Другим речима, прихватајући конзервативизам, мора се прихватити и да се ова цивилизација налази на сâмом крају, али индивидуализам неће то дозволити. 

Културу бисмо могли дефинисати и као оно што људе веже за међусобну судбину јер имају заједнички циљ; индивидуализам и либерализација, са друге стране, одвајају појединца од тог циља.

Индивидуализам се у наше време приказује као „прво ја“ претварање. Наше друштво можда иде у пакао, могло би се рећи, али не и ја; за разлику од ових других идиота, ја сам напредан, имам фенси стан у модерном суседству, имам успешан инвестициони портфолио ...

За групе из виших слојева друштва, попут појединих белаца, такав појединац се показује као растројен. Зашто бих шетао по улицама због неког сиромашног белог идиота кога су убили, кад могу само да зарадим много више новца и одмакнем се од катастрофе?

Исто тако, Црнци шетају улицама јер као појединци имају шта да стекну. Новац је негде другде, али ако побуне, дође до њих. Стога се сви они буне очекујући свој део.

Ако се неко пита зашто се белци не уједињују, треба имати у виду и одговор: индивидуализам. Надају се да ће победити остале и бити најпаметније дете у блоку са свим својим новцем и играчкама, не слутећи да их друге групе виде само као белце и да ће уживати да их убијају.

Ово је један од начина како ради замка диверзитета.

За Црнце је замка још суморнија. Они ће агитовати да збаце белце, које ће одмах заменити Азијати и гајиће их као у већем делу Мексика и Јужне Америке. Они ће, временом, сâми над собом извршити геноцид геноцидирати уз Black Lives Matter.
Ако се ствари посматрају шире, онда се мора схватити и како закрпити цивилизацију која умире. По мом мишљењу, то започиње васкрсавањем културе како би се победио индивидуализам, а како се култура не може наметнути на исти начин као што могу пропаганда или верски култ, потребно нам је моно-етничко друштво.

Наш су проблем лоше политичке одлуке, те се мора започети са добром политичком контра-одлуком: прекинути са диверзитетом.
Да би овако нешто добило подршку, морамо престати да причамо о раси per se и да расу видимо као део формуле којом ће се зауставити смрт друштва, истичући да бити највећи баја у гету и није нешто много важно.

Време је да за исмевање оних белаца, који су толико поносни што имају најбоља места на  тонућој олупини, некада великог друштва. Потребан нам је нови статусни циљ, а он ће бити резервисан за оне који обнављају.

Извор