Ја нисам Грк! Али, да ли је Шојбле Немац?

Обично радим више од десет сати дневно и већином викенда. Често сам срећан због тога што радим, не жалим се, јер су данас ретки они који могу да раде оно што заиста желе. Ипак, критикујем себе што не могу баш да управљам својим животом и уживам више.

Али, сада сам још и збуњен. Недавно су се неки европски политичари и партије опет вратили аргументу да су Грци лењи, а да Европљани треба одмах да престану да нам шаљу новац и да нам помажу.

Наравно да не верујем у теоретичаре завере који нам стално говоре како су Голдман Сакс и друге сличне институције организовано напале Грчку, приказале Грке као лење, неорганизоване и корумпиране. Ти исти теоретичари завере кажу да је тај масовни “комуникацијски” напад имао једну једину сврху – да оправда све што се догодило после. Они чак шире лудачку причу да су банке употребиле примитивну форму “немачког национализма” и успешно замаскирале своју кризу и приказале је као рат дуговима у ЕУ и тако створиле ситуацију да им Грци и остали југоисточни народи плаћају њихове дугове, које су раније предвидели и трансформисали их у државне дугове. 

За веровање у овакве ствари потребан је перверзни ум. Лично имам огромно поштовање за европске политичаре и за људе који управљају Комисијом. Као и за званичнике Голдман Сакса и других таквих институција – они су показали искреност, а исто важи и за представнике Дојче (?) банке. Што се Међународног монетарног фонда тиче, немам коментар. Његова међународна репутација говори довољно.

Зато, када чујем уважене европске политичаре и партије да објашњавају свом бирачком телу да смо ми, Грци, лењи, то је то! Finito la musica, passato la fiesta.

И ту је сада један мали, збуњујући детаљ. Зашто је, за име света, Еуростат, статистичка агенција Европске уније недавно објавила податке који показују да Грци недељно раде више него већина Европљана, укључујући Немце, Аустријанце, итд.? Нешто је веома чудно у свему томе!

Али, ако је ово тачно, она се врло лако може објаснити зашто су нам ЕУ, Немачка и ММФ наметнули управо “помоћ грчком програму”. Желели су да нас охрабре да се мало опустимо и уживамо у животу, да два милиона Грка пошаљу у дугорочну незапосленост или емиграцију негде у иностранство да нађу послове. 

Давање новца Грцима!

Опет сада чујем неке европске политичаре и партије како говоре да они дају Грцима новац, али да би требало да престану. Драго ми је да то чујем! Тај новац Европи не помаже, а Грчку уништава.

Али, опет, има нешто што ме збуњује. Где је новац? Ако нам стварно толико много дају, зашто се моја зарада смањила за више од 80% од почетка кризе? Зашто не могу више да будем сигуран да ћу зарадити пристојну пензију и здравствено осигурање и да нећу постати просјак у неком атинском парку? Где је новац? Пријатељ ми каже да ћу новац, можда, видети ако почнем другачије да пишем?

Наравно да и у Немачкој има неких вулгарних новина, које се баве скандалима и понекад су потпуно не-немачке. Једна од њих је Handelsblatt. Недавно је тамо објављен чланак да је 96% новца из “помоћи Грцима” отишло међународним банкама, а не Грцима! Ово писаније се заснива на некој опскурној студији коју је спровео неки немачки универзитет или истраживачки центар.

Грци су лењи, али нису сви лењи људи Грци! Изгледа да су неке од ленштина и немачки професори. Они немају паметнија посла, да помогну својој земљи на пример, па време проводе пратећи где је иде “новац из помоћи за Грке”.

Ништа ја не верујем тим ликовима што пишу за Handelsblatt. Али, чак и ако прихватим на тренутак (али, само на тренутак!) да је то што пишу тачно, шта онда? 4% “новца за Грке” и даље иде Грцима. Осталих 96%, такође, индиректно помаже Грчкој, на барем два начина. Прво, тиме се повећава дуг Грчке, што је Грцима подстицај да раде више и боље (ако нађу посао, што је најслабија понета идеје). Такође, то је снажна мотивација да се државна јавна имовина и инфраструктура предају страним кредиторима на бољу управу (управо је то договорио Ципрас са кредиторима, а сада се о томе расправља у “Парламенту Грчке”. Не можемо бити сигурни о свим детаљима јер закон, који је предложила “Влада Грчке”, а који је преведен са енглеског има 7 500 страна. Нисмо ми супермени као што су то грчки посланици, који ће ових 7 500 страна простудирати за 14 сати. Изгледа да закон омогућава трансфер целокупне јавне имовине Грчке кредиторима, на 99 година).

Да ли има бољег начина да се постигне овакав циљ (давање јавне имовине Грчке странцима да управљају њом) од повећања јавног дуга? Са јавним дугом можеш да радиш све оно, за шта ти је, иначе, потребан рат да би остварио!

Грци могу да направе фантастичан прогрес, али под једним условом: да се Грцима одузме држава!

Исто ово је тачно и у супротном смеру. Овај новац, “помоћ Грцима”, неће можда помоћи директно Грчкој, али уз “програм реформе”, помаже да се дође до експоненцијалног раста приватних дугова појединаца и фирми, што Грцима не оставља другу могућност, него да продају странцима своје куће, банкарска средства и фирме. Али ће то, такође, дати невероватан подстицај продуктивности земље. Да ли ико у свету сумња да ће странци боље управљати овом имовином?

Јасно је да Европљани и ММФ плаћају да би помогли Грцима. Ако се новац не искористи да помогне Грцима, то је зато што су Грци глупи – а, управо је то у фебруару у Давосу грчком премијеру рекао један фини човек, Господин Волфганг Шојбле.

Заказао сам преглед код оптичара и надам се да ће он имати неко објашњење зашто ја не видим сав тај новац!

Зауставите новац за Грке!

Било да је новац “помоћ Грцима” или не, једно је сигурно: мора бити заустављен и то, што пре то боље. То неки политичари из Централне Европе објашњавају свом бирачком телу. Они су, наравно, у праву. И мислим да бисмо морали још једном да се поклонимо храбром духу Отмара Исинга, водећег немачког стручњака за питањима валуте и једном од архитеката евра, који се у марту 2010. године одважио да напише изузетно озбиљан текст у Фајненшл Тајмсу, у коме инсистира да Европа и Немачка никако не помажу Грчкој! Чланак је, када је објављен, умногоме и значајно утицао на формирање европског става о проблемима Грка. 

И, наравно да су тако дубоки умови обично толико усмерени на своје идеје, да понекад пате од повремених губитака сећања. Господин Исинг је сигурно заборавио да спомене да је тада био плаћени саветник Голдман Сакса за Европу. Али таква тричарија и ситница никако не треба да одврате од његове колосалне анализе. Напротив.

Размишљајући о свему овоме, морам да признам да сам се дебело збунио и недељама нисам знао шта ми је. А, онда сам се једног јутра пробудио и изненада решио контрадикцију. Ако су Грци лењи, а ја нисам лењ, ако Грци добијају толико много новца који им помаже, а ја имам све мање и мање новца, постоји само једно очигледно објашњење: Ја нисам Грк! Једино што је остало нејасно је зашто ми је требало толико времена да откријем ову истину.

Онда иде следећа ноћна мора: да ли је Шојбле Немац?!

Мир се вратио у мој ум. Добро сам спавао неколико ноћи заредом, али се одједном појавио мој отац у сну (који је преминио пре много година), погледао ме саркастично и рекао: “Откад си био мали и теби и твојој мајци сам говорио да си идиот”

“Молим? Зашто тако говориш, тата?

“Слушај ме, дечко мој! Још када си био мали, упозорио сам те да не треба да верујеш људима! Колико ти је времена требало да схватиш какв је овај Ципрас?”

“Шта то кажеш, тата?”

“Кажем ти да је глупо да не верујеш да си Грк. У ствари јеси Грк, јадни мој дечаче. Ти јеси, али грчки Премијер није Грк”. Зауставио се, уживајући у мом изненађењу, а онда наставио: “На твоју несрећу, јеси Грк. Сви моји покушаји да не постанеш Грк су пропали. А то је грешка твоје мајке! Зар ништа ниси научио из наше историје, из грађанског рата? Ова нација је доживљавала катастрофу за катастрофом, и не само сада, него откад се сећамо. Нама су на памет падале глупе идеје па смо пре 2 600 година измислили појмове етноса (нацију), логоса, грађанина, слободе. Па, још се Солон бавио реструкутирањем дугова. Јел стварно мислиш да све ово није утицало на нашу репутацију код банака? Када ћеш већ једном да научиш да почнеш да ћутиш и да наставиш да ћутиш?”

Стварно је био у паници, плашећи се шта ће бити са његовим сином. Али, већ после неколико минута након овог испада, осећао се кривим због свог понашања. И рекао ми је: “Види, рећи ћу ти једну тајну. Па, ни Шојбле није Немац!”

“Тата, сад си отишао предалеко. Тај Шојбле је благи, лепо васпитан, озбиљан и политички исправан немачки националиста, који води Немачкој књиговодство и сви му верују. Зар не видиш како се понаша? Шта би друго уопште могао да буде осим Немац? Како можеш да кажеш да није? Сâма зграда његовог министарства доказује да је он Немац. У истој тој згради је и била и Герингова канцеларија! Каква идеја да Шојбле није Немац!"

Погледао ме благо. Није више желео да ме вређа. Рекао је: “Надао сам се да ћеш пажљивије анализирати људе. Поново прочитај последњу поему Гинтера Граса о Европи: аналогију са Хитлеровим временом. Он Немце познаје боље него ти.”

“Јел можеш, тата, молим те да престанеш да говориш у загонеткама и једноставно ми објасниш шта тачно мислиш?”

Мој отац је најзад наставио педагошким и дијалошким стилом доброг професора термодинамике, какав је раније био. “Слушај, сине, немачки 'националиста' никада не би могао да управљање Европском унијом преда Голдман Саксу и ММФ-у. Немачки 'националиста' не би жртвовао сав политички капитал који је Немачка стекла у Европи од краја рата, само да би 'дисциплиновала' Грке. Немачки 'националиста' не би дозволио Американцима да минирају споразум који је његов Министар спољних послова постигао у Кијеву, а онда да уведе санкције Русији. Немачки 'националиста' не би бранио рат у Ираку и био против свог Канцелара. Ти си физичар, сине. Требало би да кренеш од чињеница, не од идеја ко је ко или од тога шта неко каже да јесте. Дела се рачунају.  Погледај шта човек ради. А исто важи и за Ципраса. Он тврди да је левичар, ако не и комуниста. Али. Да ли би се левичар или комуниста понашао онако како се он понаша?”

“Тата, све ово личи на теорију завере. Није ваљда да верујеш да нека 'Финансијска империја' управља светом и спроводи промене сарађујући са 'виртуелним политичарима' “.

“Сине мој, Лорд Келвин је говорио “не говори ни о чему што не можеш да пребројиш”. Али, он није рекао “немој да мислиш”.

Тада сам се пробудио и позвао психотерапеута.