Друштво без поверења

У основи живота заједнице су незаобилазне вредности, које омогућавају суживот и развој друштвених односа, међу којима су међусобно поверење припадника заједнице и поверење у институције. У доба старог Рима, богиња Фидес је оличавало добру веру која би требало да уређује односе међу људима и послове међу становништвом. Њен култ, старији од Јупитеровог, може се пратити у прошлост, све до краља Нуме Помпилија, коме се приписује изградња храма Фидес Публика, на Капитолинском брду.

Фидес је представљала лојалност и верност, темељне вредности великих цивилизација које су временом нестајале. Богиња је на новчићима била приказана као старица са штапом, старија од оца богова, њен изглед је уливао страхопоштовање и представљао мудрост.

Фидес је захтевала поштовање дате речи, јер се њоме отварају врата моћи, кроз која неки лажљиви политичар никада не би могао да прође. Зато што је политичар био отелотворење суштине Државе и био је посредник у односу између државе и држављана, гарантујући савез са народом, који се окупља око богиње Фидес.

Вредности које дају живот народу

Римљани су сматрали да су поверење и лојалност камен темељац Mos maiorum и да ниједан јавни или приватни однос ни може да избегне ово правило. Достојанство људи вредних поверења због верности и лојалности, учинило је великим тај светионик цивилизације, који Рим још увек представља у свету. Декаденција цивилизације, која је свој врхунац доживела појавом капитализма, учинила је да старински људски квалитети из класичног света постану незаменљиви.

Част појединца, заснована на поверењу којим је инспирисао свог суседа данас нема вредност и замењена је ценом сваког човека и његовом  куповном моћи. Нема поверења између продаваца и купаца који се оправдано плаше да ће бити преварени, јер продавац није заинтересован да сачува интегритет и углед, већ само да стекне највећи могући профит уз најмањи могући труд. Нестао је однос поверења између државе и грађанина, он се плаши институције, која би требало да га штити, а садистички га прогони. Неправедни порези, прекршаји и казне свих врста нарушавају животе грађана, који су сведени на потрошаче и пореске обвезнике за одржавање гломазног и неправедног апарата.

Племенско тешко опстаје

Поверење у наклоност и приврженост се смањило, људи сумњају у искреност сабораца, пријатеља и родбине, подозревајући да се иза сентименталне привржености крије економски интерес. Нестајање вредности, осећаја части, уживања у истинољубивости, верности принципима, моралних правила, неумољиво нарушава поверење међу члановима заједнице. Овом озбиљном недостатку можемо приписати и нестанак родољубља, љубави према својој земљи и традицији својих предака. Преостале вредности живе само у племенским реалностима: међу љубитељима спорта, у духовним заједницама, револуционарним покретима.

Последњи одсјаји клановског духа се испољавају тамо, где су људски односи и даље засновани на поверењу, дељењу и саучесништву. Изван ових кругова, заштићених од гајења дегенерације друштва, празнина је апсолутна. Тешко је имати поверења у правосудни систем који не кажњава масакре као што је онај на мосту Моранди, ислеђује грађане који се бране од криминалаца или осуђује припаднике органа реда када стану на пут опасним криминалцима.

Са друге стране, нема кривичног гоњења одговорних за хидрогеолошки поремећај који је уништио подручје Ромање. Држава је ослободила пирата који је налетео на морнарички брод, а под истрагу ставља Лучку управу и Финансијску гарду због бродолома илегалних имиграната. Иако се превоз илегалних имиграната може приписати искључиво трговцима новим робовима.

Оно шта остаје од државе

Тешко је веровати политичарима, који су државу свели на гомилу рушевина, уништавајући италијанску економију, школство, културу и језик. Ни најмањег поверења нису вредни синдикати, који нису заштитили раднике са најнижим платама у Европи, који нису одбранили невакцинисане, суспендоване са посла. Недостатак поверења у политику доводи до повлачења маса из изборног процеса, из друштвених активности и од дужности учешћа у животу Државе.

Индивидуалистички и себични американизовани свет је укинуо осећај припадности, идентитет и дух заједнице. Усамљеност, депресија, зависности су патолошки исходи, широко распрострањена слабост која грађане оставља на милост и немилост моћима распадања. Завршна фаза капитализма је, уз тиранију надзора, довела лудило, које је почело крајем Средњег века, до његових екстремних последица.

Круг се затвара, заменом народа и нестанком локалних култура, али они који остају будни током најмрачнијих ноћних сати, видеће Светлост свитања. Последњи људи који су још живи опстаће на рушевинама, док пси, верујући да су победили, праве гозбу од лављих лешева. Али лавови остају лавови, док пси остају само пси.

Извор