Данашња вера у науку је оружје за смрт Бога

Захваљујући коронавирусу, годишњи напади на Божић и хришћанску традицију постали су оштрији. То више није само кукњава због божићних песама у школама или због сцена рођења Христовог на јавним местима, већ стварна диктатура који подрива и приватне прославе годишњице Христовог рођења. Те наредбе прате неразумне и диктаторске забране и блокаде које је успоставила неконтролисана [италијанска] извршна власт. Терапеутска држава уређује и верско деловање, у складу са Црквом која је постала слушкиња здравствене заштите наметнуте указом премијера [г. Ђузепе Конте] и његових анонимних технократа.

Такви напади на веру осликавају до које мере се секуларизам ушуњао у нашу културу и постао „здрав разум“. Иако су неки припадници свештенства и интелектуалне класе оспорили либертицидне норме, ово неће зауставити стратешке успехе оних који желе да уклоне Бога из јавног живота како би монополизовали ауторитет и диктирали како треба да живимо и у шта треба да верујемо.

Оправдања за ова кршења основних слобода одражавају још једну димензију секуларизације, процеса за уклањање Бога и вере из јавног живота. Према широко распрострањеном сцијентизму, наводни напредак науке у разумевању природе и човека је веру учинио неважном - ако не и отворено опасном – у непрестаном напредњачком кретању ка утопији, која ће наступити након што „послушамо науку“ и престанемо да верујемо у верска „сујеверја“ и „илузије“.

Ипак нам је прошла година још једанпут показала да “наука” и није баш тако поуздана, како њени прваци и дрвени адвокати тврде.

Покушај да се зауставе верске службе и прослава Божића, на пример, заснован је на идеји да ће строги „карантини“ зауставити ширење вируса. Али, небројени подаци из Сједињених држава и Европе показује да насумична закључавања свих људи, уместо заштите најугроженијих, у најбољем случају, само одлажу неизбежно ширење.

Наши владари и технократе већ годинама не престају са својом безосећајном кратковидношћу у примени политика „заснованих на науци“ и то увек прате њихови лоши резултати. Сетимо се само пропалих програма еколошке конверзије привреде који су довели до пресипања новца јавног сектора у приватне џепове. Или, одлука донетих на основу „научних“ предвиђања у вези са климатским променама.

Тај технократски и сцијентистички менталитет, та вера која није у вези са трансцендентним Богом већ са науком, у срцу је Левице већ две стотине година. Супротно трагичној осетљивости и наше класичне и јудео-хришћанске традиције, напредњаштво је утврдило да нове „хуманистичке науке“, попут психологије, економије и социологије, медицине, могу послужити просветљеним аутократијама да преузму контролу над еволуцијом и побољшавају људе, бришући сва зла људског постојања.

Али, ако потражимо емпиријске доказе тог побољшања, наћи ћемо их само у побољшању материјалног живота. Моралног напретка није било: нису поражени нити смрт, нити болести. Историја показује истинитост запажања Имануела Канта према којем: „Из искривљеног дрвета човечанства, ништа не може бити исправно“. Наука и технологија су несавршени, као и њихови творци. У овом животу није могуће искупљење, чак ни уз помоћ науке.

Ипак, видимо да гувернери и градоначелници издају произвољне наредбе које људима ремете  животе и штете им. Ова тиранија на ситно открива, међутим, право лице технократије: они „јадници“ који не „верују у науку“ морају бити подвргнути строгој заштити најисправнијих и најбољих.

Коначно, владавина технократа је политички опасна. Све врсте тиранија имају исти циљ централизације моћи, уклањања или кооптирања свих институција посредовања међу људима  - породице, вере, тржишта, образовања - које се не могу контролисати и чија се основна уверења и циљеви разликују од оних које је прописала владајућа олигархија.

Технократија просвећених елита заснива се на наводној стручности науке, која не може препустити ауторитет било којој другој институцији или друштвеном принципу, јер се сматра да је у њу уложено тачно знање о стању ствари. У томе се и састоји рат против Божића: држати веру изван домашаја јавности и ограничити је на подручје приватног, одакле не може да оспори моћ и ауторитет технократске и терапијске државе. Лакше је контролисати и корумпирати безличну и изоловану масу, него различите појединце и њихове различите обичаје, начела и вере. Технократија је увек непријатељ плурализма и слободе.

***********************************
Извор: http://www.ildetonatore.it/2020/12/30/4671/