Дан Јерусалима

Од 1967. до 2016. године, Савет безбедности УН је усвојио 15 резолуција које се тичу Јерусалима; Генерална скупштина УН – 7 резолуција, а УНЕСКО – 6 резолуција. Из данашње перспективе то су све «мртва слова на папиру». Осим што резолуције о Јерусалиму као окупираном граду не поштују Сједињене државе, ЕУ, Велика Британија - велики борци за људска права, њих не поштују ни неке муслиманске земље, а не поштује их ни такозвани «Израел» - настао на буквално отетој палестинској земљи. У томе су помагали, пре свих Енглези, касније су се надовезали њихови бесни пси пуштени с ланца - Американци, али и друге земље Западне Европе или чланови британског Комонвелта, увек на услузи енглеској круни. Неке од њих су отишле и даље, па су усвајале законе којима се забрањује било какав критички однос према Јеврејима и њиховим чињењима (или нечињењима). Јевреји, опет, стално кукају како су жртве, иако уживају права повлашћених у сваком смислу.

Док неосновано оптужују Иран да производи нуклеарне бомбе, «израелски» званичници не дозвољавају Међународној агенцији за атомску енергију инспекције њихових нуклеарних постројења, а процењује се да имају око 90-400 нуклеарних бојевих глава – има чак и гласина да су део, низом врло сумњивих активности, отели од Американаца, против чега се Американци јавно ни не буне, јер је на територији Сједињених држава израелски/јеврејски лоби прилично моћан. Можда је ствар космичке правде да Американци на територији «своје» државе немају нешто много права, али и они су «своју земљу» отели од Индијанаца, као што су Јевреји «своју земљу» отели од Палестинаца. Онда ни не чуди тај савез отимача туђе земље. Израелски/јеврејски лоби мешетари и на територији Велике Британије и њених интересних зона – окупираних подручја, тачније, као и на територији Европске уније. Што се Немачке тиче, једини начин који Немачка види као прилику да покаже да више није нацистичка је да у свакој прилици и неприлици штити интересе Израела. Али, није ни то тако лако, ако се ствари посматрају из Србије… Док се Немци из петних жила труде да покажу свету да више нису нацисти, немачки амбасадор у Србији, Томас Шиб каже да је бомбардовање Србије 1999. године било оправдано. И, као што постоји много резолуција и одлука о окупираном Јерусалиму, које западни «цивилизовани» свет и понеке муслиманске земље не поштују, тако није постојала ниједна одлука, ниједан документ, ниједна важећа одлука Савета безбедности да се бомбардује Србија, а то је било први пут, након Другог светског рата да су немачки авиони поново полетели у ратни задатак – и, поново према Србији. Да зло и нацизам из Немаца још увек нису пресушили, показао је амбасадор Шиб, изјављујући о оправданости бомбардовања 1999. управо 6. априла, ове године, на годишњицу бомбардовања Београда, 1941. године. Још један пример двоструких стандарда, тачније шизофреније.

Палестина је окупирана и на њеној територији - постепено на читавој територији – се шири друга држава. Сличан је случај и са Србијом и њеном територијом. Слични су чак и механизми којима се то све постиже. Комадање Србије подржавају исте државе које читав један век подржавају комадање Палестине и ширење Израела.

Јерусалим је средиште не само исламске, већ и хришћанске традиције. И Ислам и Хришћанство су угрожени у Јерусалиму – осим Јерусалима, Ислам је угрожен и у Меки (јер се налази на територији Саудијске Арабије, западног партнера у злочинима против Палестине), а Хришћанство је угрожено и у Ватикану, средишту Западног хришћанства. Утолико је данас и важнија иницијатива Ајатолаха Хомеинија, који је, након повратка у Иран, 1979. године радио, како на консолидацији своје земље, тако и на уједињавању Муслимана, али и на пријатељском и братском суживоту са Хришћанима. Ни јеврејска заједница у Ирану се не осећа угрожено у тој земљи, док има примера да се поједини Јевреји осећају угрожено у сâмом Израелу.

Данас, на Дан Јерусалима, који је установљен на иницијативу Ајатолаха Хомеинија, може се сведочити о његовој далековидости и разумевању и тадашње ситуације, али и будућности, наше садашњости. Јерусалим је и даље окупиран, још горе него пре четрдесет година, културна баштина Јерусалима -  и исламска и хришћанска – је  угрожена. Палестински народ трпи још страшнији терор него пре четрдесет година, а западни «цивилизовани» свет још снажније подржава окупацију Јерусалима, као што је снажно подржавао нелегално и нелегитимно бомбардовање Србије, и као што то, и након 22 године, то исто чине немачки и амерички амбасадор (Шиб и Годфри) у Србији. Годфри се истакао многим глупим изајвама и непознавањем свог посла, а посебно је упала у очи његова недавна изјава, када је спомињао Јасеновац и страдање у јасеновцу, али је избегао да изричито спомене страдање српског народа, који је у Јасеновцу страдао највише. Иначе, и нацисти су се згражавали усташким злоделима и геноцидним методама.

У окупираном Јерусалиму, данас постоје дипломатске мисије Сједињених држава, америчког потрчка Гватемале, квази-државе «Косово», а одлуку о успостављању дипломатских односа са Израелом донеле су и неке муслиманске земље. Такав развој догађаја представља наставак низа криминално-терористичких активности западног «цивилизованог» света, неких арапских издајника исламске традиције и западних слугу, какво је лажна држава «Косово» - у ствари, западни камп за обуку терориста и велико складиште наркотика у бази Бондстил – коју је, опет, америчка војска отела од међународних снага на окупираном српском Космету.

У окупираном Јерусалиму, израелска војска у џамију Ал Акса, као и у Цркву васкрсења улази наоружана. У окупираном Јерусалиму, нелегални досељеници, Јевреји, отимају куће староседеоцима, Палестинцима, врше насиље над старцима и децом, пале плантаже маслина, у водовод који користе Палестинци преусмеравају отпадне воде и канализацију, зидају нелегалне преградне зидове и граде посебне путеве за Јевреје и посебне за Палестинце – не треба посебно напомињати да су путеви за Јевреје бољи. На аеродрому Бен Гурион, постоји огромна фонтана из које шикља вода, а воде за Палестинце нема.

Данашњи дан – Дан Јерусалима – важан је за читав свет. Ако не за западни «цивилизовани» свет и њихове следбенике, који су, сви заједно у мањини, а оно барем за онај већи део света, који заиста следи норме  међународног права, поштују резолуције највиших међународних тела и и даље имају здрав разум, као и етички став, да разликују добро од зла, и да у складу са тим и делују.

Данашњи дан је и прилика за поновно окупљање оних људи који нису изгубили људскост, да заједно делују против неправде, тероризма и зла, који се спроводе у окупираном Јерусалиму.