Црна Гора: ‘Пилот земља’ за ‘иновативна достигнућа на националном плану’

На 43. сесији Савета за људска права УН, која се одржава у Палати нација у Женеви, а почела је јуче, скупу се обратио и Мило Ђукановић. У осмоминутном говору, у коме су преовладавале политички коректне, а празне евроунијатске фразе о тежњи Црне Горе да постане савремена држава у складу са европском цивилизацијом (шта год то за Ђукановића значило), он је, ипак, рекао и нешто зачајно – да је Црна Гора тренутно нека врста заморчета ЕУ и НАТО, тачније: “Поред интензивног рада на нормативном аспекту и снажењу демократских институција, радимо на утврђивању оквира за праћење напретка. Због тога изузетно цијенимо подршку Канцеларије кроз коју Црна Гора, као пилот земља, развија нови механизам. У том контексту, захваљујем комесарки Башале, на упућивању експерта у Црну Гору. Владавина права и темељне слободе, приоритет су преговарачког процеса Црне Горе у за пуноправно чланство у Европској унији, што знаједно чини да напредак, усвајање и примјена највиших стандарда има апсолутан национални приоритет. Не тако ријетко, иновативна достигнућа на националном плану добијала су међународна признања и постајали модели заштите погодни за примјену у другим земљама, нарочито у области права дијетета. Ипак,јасно преопознајемо изазове који траже одлучнији ангажман...”

Да ли је Мило Ђукановић овим говором подносио извештај о успесима и проблемима друштвеног инжењеринга, у коме Црна Гора учествује као “пилот земља”? Да ли Ђукановић за то има подршку Уједињених нација или барем неких сектора и “канцеларија”? У чему је то Црна Гора пилот земља? Ког и каквог је то “експерта” комесар Башале послала у Црну Гору и шта он(а,о) тамо ради, чиме се бави? 

Ова “сесија” је још једном показала да Уједињене нације имају вишеструке критеријуме у вези са тим шта значи “владавина права”. На једној од значајних функција у УН, управо у одсеку за људска права, био је и Адел Ал-Џубеир, бивши и садашњи министар спољних послова Саудијске Арабије. То је држава у којој се људима одсецају главе на улицама. Ако се и то има у виду, онда је још луђе оно што то говори Мило Ђукановић, док му је половина становништва на улицама. Та половина се не слаже са Миловим пилотирањем пилот земље. Очигледно је да “иновативна достигнућа на националном плану” нису баш увек добродошла код становништва, без обзира колико се за њих здушно залажу спроводитељи друштвеног инжењеринга. У овом случају, на положају шефа државе они одржавају човека који је, очигледно, већ жртва тог истог друштвеног инжењеринга, који становништво Црне Горе одбија да се над њим спроводи.

Друштвени инжењеринг је немогуће спровести на стотинама хиљада људи, који то неће, а који то своје неслагање показују мирно и тихо, без насиља. Чак и ако је тај друштвени инжењеринг забашурен испод парале “људских права”, не може се спровести без репресије над онима који не желе да буду покусни кунићи друштвеног инжењеринга и “иновативних достигнућа на националном плану”.

Да ли се црногорска државност ствара у лабораторијама за друштвени инжењеринг, а на њој се тестирају “иновативна достигнућа на националном плану” у стварању нове политичке нације, која би требало да буде пас који лаје на онај део комшилука, који није спреман да се преда друштвеном инжењерингу и којекаквим друштвеним матрицама војног савеза који му је пре двадсетак година сасуо бомбе, а сада се полако и невољно распада, те користи све луђе и луђе методе за свој опстанак? Те матрице су нељудске, против-људске, против-природне и једина сврха коју имају је да од Црне Горе направе још једну НАТО колонију и праоницу новца пропале Европске централне банке, а од Црногораца послушне роботе који су добри нарко-дилери, трговци људским органима, шверцери, перачи прљавог новца, итд.

Да ли НАТО очекује да ће Шиптари, Монтенегрини, Хрвати, Северни Македонци бити НАТО пешадија, као што је то била терористичка организација УЧК, 1999. године?  Шта од Црне Горе очекује политичко крило НАТО, Европска унија? Да Црна Гора, док не постане Монтенегро настави да пере прљаве евре Европске централне банке, да послушно следи банкарске захтеве, да уводи разне мере против сопственог становништва, да послушно иде путем којим јој одреди политичко крило НАТО, док сам НАТО стоји као страшило, да случајно не буде да нису добро слушали.

Мило Ђукановић је још једном скинуо још једну кожу, а обукао другу. Док труби о заштити људских права у Црној Гори (али, чијих?), спреман је да иде да подржи безобразлук звани Пројекат Сребреница, помоћу кога глобалистички Запад покушава да спроведе своје сумануте планове о још једној исламској држави, овог пута на Балкану, јер им она на подручју Западне Азије и Северне Африке полако пропада, па морају да се врате на Балкан, да наставе тамо где су стали 1995. године. Тада је Мило Ђукановић помагао Републици Српкој. Сад помаже рушитељима Републике Српске. Тада му је матерњи језик био српски, а сада је питање који је то језик и како се тачно зове, јер је покрао све од српског. Наступ Мила Ђукановића у Женеви је још један пример испразности језика и израза политичког крила НАТО пакта, Европске уније. Без логике, без смисла, то је био прави постмодернистички политички симулакрум. Да неко пита Мила Ђукановића да понови барем две реченице из говора у Женеви, тешко да би успео.