Сусрет Путина и Назарбајева: Као никада до сада, потребна је алтернатива

Данас, у оквиру форума у Чељабинску, разговор Путина и Назарбајева. Фото: putin.kremlin.ru
09.11.2017

Данас, 9. новембра, председници Русије и Казахстана, Владимир Путин и Нурсултан Назарбајев учествују на 14. форуму међурегионалне сарадње Русије и Казахстана, који се одржава у Чељабинску. Лидери земаља планирају да разговарају о актуелним питањима билатералне сарадње и међународним догађајима. Поред тога, политичари планирају потписивање низа међудржавних, међувладиних, регионалних и комерцијалних докумената. Тема форума је: Развој људског капитала.

Сусрет, овај пут, има и симболички карактер – Путин и Назарбајев ће потписати заједничку изјаву поводом 25 година дипломатских односа Русије и Казахстана, успостављених 22. октобра 1992. године. 

Уочи састанка на нивоу председника, представници универзитета Русије и Казахстана су се обратили форуму и закључили 40 билатералних споразума о сарадњи.

Заједничка Евроазија

Казахстан остаје наш пријатељ и кључни партнер по линији евоазијских интеграција. Русија и Казахстан су суштински савезници и чине језгро евроазијског пола моћи на постсовјетском простору. Што је још важније, то су покушаји прозападних мрежа организација које покушавају да омаловаже евроазијску идеју и наметну свој систем.

Проблем

Притом, Русија примењује реалистичан приступ и сагледава само спољну политику међусобних односа. Москва верује да је унутрашња политика Казахстана суверени посао те земље.

Тиме се може објаснити и млаки став Русије поводом најављене замене ћирилице латиницом 2025. године у Казахстану, што је међу многим људима изазавало оправдано огорчење и неразумевање. Као илустрација тог смера казахстанске политике може послужити изјава Министра образовања и науке Казахстана, Јерлана Сагадијева на Форуму да је његова земља усмерена ка 'интернационализацији' високог образовања и подсетио на то да се у последњих шест година број студената у иностранству повећао на 6 милиона. Симболичне су и његове речи да ће дипломци бити дужни да знају три језика - руски, казашки и енглески.

Зашто не ради реалистична поставка?

На примеру Казахстана можемо видети да реализам на постсовјетском простору показује своја ограничења. Могло би се рећи да су односи добросуседски, везе (дипломатске, економске и културне) јаке, лидери увек показују искрено поштовање један према другоме, потписују се додатни корисни споразуми. Па, ипак, то није довољно и видимо да Казахстан тражи свој пут и на Западу.

Шта се може учинити?

Потребан је примишљени идеолошки пројекат. Казахстан је раније предложио евроазијску идеју, али је тада Москва није прихватила. Са друге стране, у сфери идеологије, Русија нуди једноставно копирање западне праксе. У том случају није ни чудо што Астана такође бира западни пут, али директно. Стога прелазак на латиницу и сусрет са Ротшилдовим банкарима (1. новембра, саопштила је Прес служба, Назарбајев се састао са руководством Rothschild & Co -  Ерик де Ротшилд, Клаус Манголд и Ђовани Салвети - пре него што је премијер Казахстана Бакџан Сагинтајев одржао састанак са де Ротшилдом на коме су разговарали о привлачењу инвестиција и билатералној сарадњи).

Постоје одређени 'напредак' на рускоj страни – на пленарној седници Форума ректора, представник Председника РФ и Уралске федералне области, Игор Холманскиј, је својом изјавом подсетио да земље имају блиске културне, друштвене и економске везе, живе заједно и заједно су “ развијали некоришћено земљиште, градили највећи космодром на свету и, наравно, у заједничкој борби победили фашизам”. "И данас су наше привреде уско повезане, градимо заједнички транспортну инфраструктуру, јачамо технолошку сарадњу”, рекао је он. Те је зато проширивање сарадње између Русије и Казахстана у области науке и образовања од кључног значаја."

Ово су лепе речи, али проблем треба сагледавати шире. Алтернатива копирања Запада је евроазијски интеграцијски пројект са пуноправном идеолошком евроазијском компонентом. Русија мора поштовати суверенитет Казахстана и његов национални понос, али истовремено треба да ради не само на економском пољу, већ и да продубљује евроазијске интеграцијске процесе и повећава своје културно присуство у земљи ("мека моћ"). И што је најважније, то се уклапа у доследну евроазијску идеологију.