Састанак Лаврова и Тилерсона: Вашингтон неће представити Москви своју визију света. Јер је нема.

11.04.2017

Државни секретар Рекс Тилерсон, стигао је данас у Москву. Ово је његова прва посета руској престоници у овом својству и прва посета представника администрације Доналд Трампа Русији.

Дневни ред

На дневном реду су кључна питања за руско-америчке односе: Сирија, Крим, нуклеарни и ракетни паритети, санкције, односа са Ираном, Северном Корејом. За обе стране, ово је прилика да се изнесу ставови и да се међусобно представе стратешке визије светског поретка, као и планови за решавање конкретних проблема. Теоретски, такав разговор би требало да буде окосница овог састанка. Имајући у виду више или мање јасну представу о томе шта свака земља жели стратешки, и Русија и Сједињене државе могу одговорније градити политику једни према другима и разумети шта могу да очекују једни од других.

Глобалне стратешке теме

Основни проблем је што у обе земље недостају стратешке визије светског поретка какав би желеле. У Русији, видимо баланс између курса ка мултиполарном свету и покушаја интеграције у хегемонски систем (и реалистични и грамшијевски) - периферијски реализам. Истовремено, последњи пол хегемоније је ослабљен због чињенице да хегемонија - Сједињене државе, са доласком нове администрације није понудила целовиту стратегију спољне политике. Међутим, позиције глобалистичких агената утицаја у Русији су веома јаке. То доказује и чињеница да је уочи Тилерсонове посете, руски Министар спољних послова, Сергеј Лавров, разматрао тему руско-америчких односа са члановима Савета за спољну и одбрамбену политику, који де факто у Русији заступа интересе Савета за спољне односе.

Утицај неокона

Још у предизборним говорима и избором Трамповог спољнополитичког тима, направљена је приметна комбинација међусобно искључивих принципа и личности - присталице реалистичког приступа, и неоконзервативци и либерални интервенционисти. Што се тиче компромиса са републикансим естаблишментом, Трампова оригинална анти-хегемонистичка, реалистична, против-глобалистичка порука (говоре је писао Стивен Милер) о разумевању Америке као велике, али националне силе, је замагљена.. Повећан је утицај неоконзервативаца. Структуре израелског лобија и Трампов зет Џаред Кушнер лично, допринели су много том процесу, иако су неки од неоконзервативаца (Џон Болтон, Валид Фарес, Џо Шмиц), испрва били у окружењу будућег америчког председника и имали исте ставове као М. Флин и С. Бенон по питању анти-муслиманских и анти-иранских осећања.

Улога Савета за спољне односе

Истовремено, утицај Савета за спољне односе и даље остаје снажан – како на Паралелну државу, тако и на Трампов тим. Чак и током кампање, Трамп је звао директора Савета Ричарда С. Хаса, са којим се саветовао о питањима спољне политике. А, утицај овог Савета расте паралелно са растом утицаја неокона. Као део тренутног Савета за националну безбедност, Дина Пауел, члан Савета за спољне односе, која је раније радила у администрацији Џорџа Буша Млађег, и била је на челу Фондације Голдман Захс, постала је кључни заменик саветника за националну безбедност.

Читав кохорта људи из ове банке, која је постала симбол либералног глобализма, а који је и у структури Савета за спољне односе и имају статус "оснивача", отишли су у Трампову администрацију. То су министар финансија - Стивен Мнанчин (такође сарађивао са Џорџом Сорошем), Гари Кон - председник Голдман Захса, сада је виши саветник за економску политику и предводи Национални економски савет. Министар трговине Вилбур Рос, "Краљ стечаја" највећи део свог живота радио је за други симбол глобализма - Ротшилде.

Ставови три табора о Русији

Док реалисти (Бенон и људи блиски њему, Тилерсон) не теже тешкој конфронтацији са Русијом, а њихова визија света је у складу са руском визијом света, тим како је руска страна га види, представници Савета за спољне односе и неоконзервативци су одлучни да спроведу сукоб. Разлика између либералних глобалиста из Савета за спољне односе и неоконзервативаца је само у томе да су ови други спремни да се сукобе и са Кином, док су ови први заинтересовани за очување модела Кимерике, као сржи процеса глобализације и разумеју опасност од рата на два фронта. Овај модел свакако не описује сложеност између ова три табора. Бенон је, на пример, започео своју каријеру у Голдман Захсу и повезан је са оснивачем злогласне организације Блеквотерс, Ериком Принсом, који сада ради са Кином, неоконзервативци су заступљени у Савету за спољне односе, итд.

Без великих изјава

Већи део сусрета Лаврова и Тилерсона ће се одржати иза затворених врата. У јавности, Тилерсон, као особа оптужена за везе са Русијом, неће давати неке велике изјаве. Руска страна ће деловати опрезно, схватајући да је Тилерсон стигао без било каквог консолидованог мишљења Групе 7, али и без дугорочних приоритета сâмог Трамповог тима, па су споразуми о било чему преурањени – све док траје борба утицајних група, неће бити победника.