Псеудо-лењиниста, Стивен К. Бенон

Демократија је облик државе, и са једне стране представља организовану, системску употребу силе против лица; али, с друге стране, значи и формално признање једнакости грађана, једнака права свих да одреде структуру и управљају државом.

Лењин, Држава и револуција (1917. године)

Један од неподесних карактера који долази на америчку политичку сцену је псеудо-интелектуалац, Стивен К. Бенон, главни стратег Председника Доналда Трампа. Господин Бенон себе види као "револуционара" који мисли да може да отме лењинистичку теорију демонтаже државног апарата кроз оно што он назива "деконструкцијом државне управе", то јест, постојећег система пореза, прописа и трговинских споразума, за које Председник каже да "су блокирали економски раст и повредили суверенитет Сједињених држава". [1] Иако Господин Бенон тврди да је прочитао Лењинове радове, чини се да није успео озбиљније да проучи Лењиново дело Држава и револуција, о апарату државне машинерије.

Лењин није мислио на буквално уништење - "разбити, полупати, уништити” државне машинерије – ова фраза се често погрешно цитира из политичких, манипулативних разлога још од времена када је ово класично дело написано. Лењин је био прагматични револуционар, а не заостали дилетант као Бенон. Лењин је написао: "Ми нисмо утописти. . . ми не "сањамо" да одједном укинемо сву администрацију и читав систем субординације.”[2] Лењин, онда, наставља и тврди "Потчињеност, међутим, мора постојати код наоружане претходнице свих експлоатисаних, радних људи, другим речима код пролетаријата "[3] Банон у свом незнању сматра да амерички народ није способан да управља собом; да њиме мора управљати олигархијска елита, а заборавља да сâми корени америчке демократије  потичу од крвопролића у Првој америчкој револуцији. Буржоаска демократија овог садашњег историјског периода може бити уништена диктатуром, што може довести до политичког екстремизма америчког народа. Амерички народ неће дозволити анархизам и уништавање инфраструктуре државне машинерије; они би уместо тога смањили државну бирократију и институције које су им потребне за сопствене потребе, које би функционисале као социјалистичка држава под њиховим надзором.

Господин Банон је, као и његов нестабилни и ирационални председник, урушио, не само етаблиране и легалне агенције попут ФБИ и ЦИА, и гаји велику илузију да може да делегитимише, не само ове страшне институције, него и све друге савезне институције. Као и остале улизице који окружују Председника Сједињених држава, и Банон није практичан да створи пријатеље од непријатеља, већ даје прилику политичкој и личној охолости да стварају самонанете повреде, као би његова политичка стратегија доминирала на америчкој сцени. Ову империјалну атмосферу, овековечују његова (Бенонова) лична незрелост и нарцисоидност Председника. То је довело и до недавне забране неким медијским кућама да присустују брифинзима за новинаре у Белој кући, који се не слажу са политичким програмом председника, да демонтира америчку "административну државу".

Иронија је да Господин Бенон и његови политички миљеници стварају револуционарни фронт којинеће имати никакве везе са њиховим реакционарним бирачима или члановима Републиканске партије. Такав политички, амерички покрет, чак и у повоју, не само да ће се носити са политички ударима против владе Сједињених држава, него ће своју мржњу искалити и према малим полубоговима, тачније према онима какав је Бенон.

Њујорк Тајмс, коме је забрањено присуство на брифинзима за новинаре у Белој кући, у петак, 24. фебруара, 2017. године, известио је да се дан раније, Бенон појавио лежерно обучен, у спортском сакоу и каки панталонама, позивајући све присталице у дворани, да се држе заједно против снага које су покушавале да их растргну. "Било да сте популиста, да ли сте конзервативац ограничене владе, било да сте либертаријанац, или економски националиста”, рекао је, "ми желимо да вас заштититмо." [4]. И сада морамо да се запитамо какве то активисте, какве националне револуционаре он има међу својом "војском", да њега брани, будући да је познато да је велики поштовалац познатог вијетнамског генерала Во Нгујен Ђиапа. Треба нагласити да, упркос дивљењу које гаји према Лењину и Ђиапу, Бенон ниједном није споменуо америчке раднике.

Бивши морнарички официр, Стивен К. Бенон, себе сматра великим стратегом. Ако је Бенонова стратегија да завади и влада, и да поремети рад америчких обавештајних служби обманама његових ортака и "мешовитим сигналима које шаље америчким медијима”, а циљ му је апсолутна моћ, онда је аматер. Он је пре само разочарани нихилиста који нема револуционарну партију, а камоли револуционарну теорију коју амерички народ може да прихвати.

Бенон пориче да је фашиста, радије би да га виде као америчког националисту, који крије мржњу према муслиманима. Како Мајка Џоунс (Mother Jones) извештава, "Бенонови ставови су често ехо оних његових верних следбеника који Ислам описују као "политичку идеологију", а шеријатско право као "нацизам, фашизам и комунизам." У његовој емисији на радију Сиријус ХМ (Sirius XM), Бенон има гомилу похвала за Памелу Гелер, називајући је "једним од водећих стручњака у земљи, ако не и у свету. "[5], а чију је Иницијативу за одбрану америчке слободе, Јужњачки правни центар за сиромаштво обележио као анти-муслиманску групу пуну мржње. Оно што видимо је да Банон има подмукао капацитет да лаже о својој тренутној политичкој и етничкој мржњи, прерушеној у америчке националне тежње, које жели да подметне лаковерном  америчком народу. Питање депортације муслимана, радника из Мексика без докумената, а и оних који долазе са списка такозваних терористичких држава су ехо смртоносног програма нацистичких званичника, са Ванси конференције, током јануара 1942. године, када су били у потрази за "Коначним решењем" за немачке Јевреје, и они би се томе дивили.

Бенонова лична, стратешка визија саветовања Председника Сједињених држава је да успостави диктатуру олигархије, за коју сматра да може да се постигне путем, такозване, деконструктивистичке револуције. Он не разуме да "револуција" није шегачење са речима на скупу у дворани, већ борба чији се примери могу наћи у нашој прошлости.

[1] https://www.washingtonpost.com/politics/top-wh-strategist-vows-a-daily-fight-for-deconstruction-of-the-administrative-state/2017...
[2] Цитати из Држава и револуција, из: V.I. Lenin, Selected Works (London 1969), стр.298.
[3] Ibid, p. 298.
[4] NYT (VOL., CLXVI)  https://www.nytimes.com/2017/02/23/us/politics/cpac-stephen-bannon-reince-priebus.html?_r=0  
[5] http://www.motherjones.com/politics/2016/08/stephen-bannon-donald-trump-alt-right-breitbart-news