Пре посете Москви, Тилерсон је упоређивао белешке са савезницима

11.04.2017

Самит министара спољних послова држава групе G7, 10. априла 2017. године, одржава се у Луки  (Италија). На дневним реду је широк спектар питања, али главна тема је сиријска криза. Шеф америчке дипломатије Рекс Тилерсон иде у званичну посету Москви 12. априла. На овом самиту, Сједињене државе и њихови савезници разматрају своје позиције и тврде да чине "уједињени фронт" око кључних тачака. Овај општи став ће Тилерсон морати да представи својим руским колегама као тачку гледишта светске заједнице.

Сједињене државе – недостатак кохерентне стратегије

Сâме Сједињене државе показују да немају уравнотежену и прилагођену позицију овој кризи. Тако је у недељу Државни секретар Рекс Тилерсон изјавио да промена режима није амерички приоритет у овој земљи. Сједињене државе се, ипак, поново враћају на позицију коју су заговарале пре акетних напада на аеродром у Сирији 7. априла – и да је приоритет борба против Даеша. Овај љути америчке неоконзервативце, који наводе да су америчке акције биле недовољне и да је неопходно да се настави и прошири војна агресија.

Борис Џонсон – телал неокона

На самиту се, такође, разговара о питању додатних санкција Русији у вези са ситуацијом у Сирији. Иницијатива да се пооштре санкције долази од британског министра спољних послова Бориса Џонсона. Занимљиво је да и он најављује могућност наставка америчких ваздушних напада на Сирију. Наравно, све одлуке у Г7 доносе Сједињене државе, тако да британски положај може да се посматра као тест, који покрећу поједини амерички кругови. Раније, Борис Џонсон се јавно сам назвао неоконзервативцем и подржао инвазију Сједињених држава и Британије на Ирак, 2003. године.

Представа за јавност или уступци неоконима?

Расправа о питању санкција и нових напада на Сирију је дизајнирана, како за Русију, да се створи атмосфера погодна за уступке, тако и за домаћу америчку публику, како би се задовољило нео-конзервативно крило Републиканске партије, чија је подршка Трампу потребна, како би могао да се бави унутрашњим питањима. Нападом на Сирију 7. априла направљен је преседан. Сваку Трампову одлуку у домаћој политици, сада ће блокирати Конгрес, док он не буде направио довољно уступака у спољној политици. Врло је сумњиво, да ли ће уступци бити узајамни.