Први корак ка званичном признавању Новорусије

Први корак ка признавању Новорусије. Фото: kremlin.ru
16.11.2017

Јуче је руски председник Владимир Путин обавио телфонске разговоре са предводницима ЛНР и ДНР, Игором Плотницким и Александром Захарченком. Како је појаснио портпарол председника Дмитриј Песков, било је речи о размени затвореника.

"Путин је саговорнике обавестио да подржава Медведчуков предлог за велику размену особа задржаних са обе стране”, рекао је Песков, а преносе РИА Новости. Према његовим речима, лидери народних република подржали су иницијативу за размену.

Раније је руски лидер о овој теми разговарао са шефом друштвеног покрета Украјински избор – право народа, Виктором Медведчуком, који је изјавио да је Украјина спремна да ослободи више од триста људи и да Кијев очекује да милиције ослободе више од седамдесет људи до Нове године.

После телефонских разговора, лидери ДНР и ЛНР су изјавили да су сагласни са списком и бројем затвореника за размену, али су додали да украјинска страна већ неко време блокира ову тему у оквиру Минског процеса.

Важан преседан

Преговори се, пре свега, тичу тога да Москва признаје субјективитет и суверенитет обе политике. И Запад и Украјина веома добро знају да, за разлику од њих, Москва има праве полуге утицаја на Доњецк и Луганск. Медведчук је ово потврдио својим захтевом.

За разрешење украјинског сукоба је важан разговор, који је први корак, немогућ без учешћа Русије.

За оне који сумњају, Путин показује да нико неће "одводити" Донбас и да Новорусија свакако остаје под заштитом Русије. Ово би могао бити први корак ка званичном признавању државног статуса република од стране Русије, уколико Москва предузме одлучне кораке у односима са властима у  Кијеву.

Будућа ДЛНР

Чак и ако ДНР и ЛНР званично још увек нису део Русије, оне могу бити 'бафер' под надзором Москве - али, свакако не у садашњем облику. У том процесу је улога наших и белоруских миротвораца у Новорусији од посебног значаја (Минск је подржао идеју). Донбас неће прихватати друге миртоворце, ни оне под заставом УН.

Истовремено, ДНР и ЛНР остају у границама које сâми ови субјекти означе препознају и признају.

Шта са другим деловима Украјине?

Остатак Украјине под тренутним руководством и правцем деловања који је уништавајући за сâму земљу, постепено ће се мењати гео-економским методама.

Европске земље такође могу утицати на будућност Украјине – барем по питању денацификације и заштите етничких група. По том питању бисмо могли наћи заједнички језик са Пољацима, Мађарима и Румунима. Пољаци су посебно увређени јер Украјина слави Украјинску побуњеничку војску (УПА), а најновије узајамне оптужбе и скандали између Кијева и Варшаве очигледно не воде ка добросуседским односима.

Закон о образовању, уз накнадну украјинизацију се показао као толики апсурд, да су у Европи тражили да се поново размотри пројекат, јер угрожава друге језике.

Ове исте земље, које су део Европске уније, могу утицати на имплементацију споразума о придруживању - оне могу показати да оно што се догађа у Украјини није у складу са европским нормама и вредностима.