О чему је Клинтон ћутала

Ипак, Клинтонова није показала да има неки противаргумент за неки од бројних Трампових ставова о спољној политици. То је вероватно због тога што нема шта да каже.

1. Њена идеја је да би Трамп требало да замени “импровизацију - сврхом, идеологију – стратегијом и хаос – миром”. Трамп је, у ствари, изјавио да се Обамина, Клинтонова и Керијева пропала спољна политика заснивају на идеологији, те он предлаже реалистични, уместо пропалог, либералног приступа. Позиција Клинтонове јесте идеолошка, али она инсистира много на овоме – јер та политика постаје прилично непопуларна.

2. Клинтонова не спомиње Трампове антиглобализацијске теме, јер је то за њу опасно. Да подсетимо, он је у Центру за националне интересе рекао:

Ми више нећемо ову земљу, ните њене грађане предавати у руке лажној песми глобализма. Национална држава остаје једина истинска основа среће и хармоније.

Клинтонова, у ствари, о овом питању ћути. Да би понудила било какав другачији одговор, морала би да призна да не подржава интересе Сједињених држава као националне државе, већ да следи интересе глобалне транснационалне елите.

3. Клинтон није одговорилa на питања која оправдавају Трaмп став о НАТО пакту и интервенционизму: зашто Сједињене државе интервенишу у сукобима у којима интереси националне државе нису очигледни? Шта је НАТО учинио за обичне Американце? Зашто се НАТО не бори против тероризма и миграција, који су реална опасност, а не против митског руског напада? Зашто је та структура и даље потребна Сједињеним државама? и даље треба ову структуру данас? Ако је потребна Европи, онда Европљани за њу треба и да плаћају, а ако неће, зашто би Сједињене државе одржавале њено постојање?

4. Клинтонова није поменула ни кључ будућности Сједињених држава – питање преобликовања међународних односа преко механизама Транс-атланског и Транс-пацифичког партнерства. Трамп је с разлогом приметио даље инсистирање на овој политици води промовисању слободне трговине и деиндустријализације Сједињених држава, а то даље води све лошијем положају обичних Американаца.

У интересу је америчких мултинационалних компанија да преко нових тржишта, јефтине радне снаге и новоформираних правних механизама за промовисање својих интереса, а који нису у интересу суверенитета националних држава, смање трошкове и максимално повећају добит уласком у друге државе. Али, таква политика је у супротности до интереса обичних Американаца, јер директно доприноси измештању индустрија у друге земље, а то ће допринети повећању незапослености и већем приливу миграната, који ће заузети слободна радна места.
Закључак: Клинтонова нема никакве адуте или контра-аргументе за било шта што је Трамп рекао о Транс-атланском или Транс-пацифичком партнерству.

5. Клинтонова се није усудила да критикује Трампово револуционарно одбијање да користи силу како би се западне вредности наметале као универзалне или његову критику политике либералног интервенционизма.
Уместо покушаја наметања универзалних вредности које нико не дели или не жели, требало би да разумемо да ће јачање и промовисање Западне цивилизације и њених достигнућа учинити више од војних интервенција, у инспирисању позитивних промена.

Говорећи у личним искуствима у спољној политици, Хилари је заборавила да помене да оно укључује и рат у Либији (за који је Обама признао да је био грешка), касније убиство америчких дипломата у бенгазију који су “превише знали”, организовање Арапског пролећа у Катару и каснији пораст исламског екстрмизма широм света.