Турбуленције

Геополитички аспект

Током Четврте конференције за међународни развој, одржане у Москви прошле седмице, руски министар одбране Сергеј Шојгу изрекао је упечатљив коментар о недавној историји међународних односа, с посебним освртом на Југославију. Шојгу је рекао да они који оптужују Русију за брисање европских граница имају кратко памћење. Западне државе себи су доделиле улогу светских миротвораца због чега не дозвољавају сећање на скорашње епизоде историје попут „...варварских бомбардовања и планског цепања Југославије. Ова земља је за Запад постала лабораторија за разраду средстава и метода комадања суверене државе». Шојгу је подсетио да је српска покрајина Косово и Метохија силом отета од Србије кршењем међународног права.

Истог дана је председник Русије Владимир Путин указао на цинизам Запада и његове «флексибилне» ставове у случају југословенске кризе: «Запад је најпре аплаудирао Јељцину, а када је изнео став Русије о Југославији, пустили су псе на њега».
Војни и дипломатски притисак на Србију, међутим, није престао. Напротив. Делегација НАТО посетила је Србију која је недавно потписала споразум ИПАП са овим војним пактом. Ова загрејана активност Запада и Истока показује да у њиховом сучељавању Србија и Балкан представљају једну од кључних тачака у садашњем геополитичком дуелу.

Председник Владе Србије Александар Вучић је током дводневне посете Бакуу разговарао са азербејџанским председником Илхамом Алијевом о низу тема, укључујући могуће азербејџанске инвестиције у Србији и увоз гаса да би, како је Вучић рекао, «извршили диверзификацију извора». У телефонском разговору Вучића прошле седмице са украјинским председником Петром Порошенком, пак, један другог су позвали у посете Србији, односно Украјини.

Унутрашња политика

Интересантну изјаву дао је европски комесар за хуманитарну помоћ и кризни менаџмент Христос Стилијанидес, јер она може бити протумачена као мешање у суверене одлуке српских власти. Он је наговестио да би постојање српско-руског хуманитарног центра у Нишу могло да буде у колизији са Европским механизмом цивилне заштите. У међувремену, Србија је потписала споразум који је најважнији корак ка уласку у тај механизам Европске уније. Другим речима, ово индиректно неслагање са центром у Нишу је вероватно прво у низу који ће уследити. Имајући у виду предисторију односа ЕУ и Србије притисак ће највероватније расти до тачке када ће ЕУ затражити затварање тог центра.

Хришћанство

Председник Србије Томислав Николић, како је саопштено, морао је да у последњем тренутку одустане од посете Ватикану, јер је због квара на авиону у току лета ка Риму пилот био присиљен да летилицу приземљи на полазни аеродром у Београду.

Породичне вредности

Патријарх Српске православне цркве Иринеј је, између осталог, нагласио у Ускршњој посланици вредности живота, алудирајући на абортус као велики проблем српског друштва. Забринутост патријарха и Цркве не изненађује, не само из догматских разлога већ и зато што Срби већ деценијама имају негативан природни прираштај. У комбинацији са емиграцијом становништва, то је разлог сталног смањивања броја житеља Србије.