Руси ће преобразити Храм Светог Саве

Идеја да се руска црква, народ и држава укључе у градњу храма Светог Саве постојала је већ у првом конкурсу за изградњу храма 1905. године. На њему је учествовала Империјална Художествена Академија, институција која је век касније победила на конкурсу за израду мозаика.

Њени уметници, под руковођењем најпознатијег руског фрескописца и иконописца, Николаја Александровича Мухина, ускоро ће почети рад на мозаику храма, 120 година од доношења одлуке о изградњи.

Пресудна Путинова посета

Пошто је Грчка учествовала у градњи, дајући значајна средства за израду фасаде, Друштво за подизање Храма Светог Саве дошло је на идеју да се у изградњу укључи и Русија, њена црква, народ и њене институције. Приликом посете Димитрија Медведева, тадашњег председника Руске Федерације, Београду, предложено је да Руси ураде део живописа, на шта је Медведев члановима Друштва рекао: „Зашто део, урадићемо цео“.

Протонеимар храма др Војислав Миловановић каже да је руски председник у разговору са патријархом српским и са њим потврдио да ће Русија израдити мозаик и то је дефинисао тако да, оно што руска страна црта, руска страна и изводи и сноси трошкове. „Говоримо о великом новцу, на шта смо му указали, али председник Путин је до те мере био одушевљен том идејом, да је за крај разговора рекао само, будет“, каже др Миловановић.

До конкурса за унутрашње уређење храма протекло је доста времена, а преломна тачка његове реализације била је посета председника Путина Србији, подсећа протонеимар храма др Војислав Миловановић.

„Путин је у разговору са нашим патријархом и са мном потврдио да ће Русија израдити мозаик у Храму Светог Саве и то је дефинисао тако да, оно што руска страна црта, руска страна и изводи и сноси трошкове. Говоримо о великом новцу, на шта смо му указали, али председник Путин је до те мере био одушевљен том идејом, да је за крај разговора рекао само: ’Будет‘“, каже за Спутњик протонеимар храма, др Миловановић.

Мозаик од милион комадића камена и стакла

Унутрашњост цркве биће украшена мозаиком. Седамнаест хиљада квадрата сивог бетона прекриће мозаични теписи саздани од милиона комадића камена и стакла. Српска православна црква има потпуни увид у цртеже које тренутно ради Николај Мухин, а српски мозаичари даће свој допринос у украшавању храма.

„То је нама Божији благослов, надам се да се наши мозаичари неће на мене наљутити, али нико од њих нема толико искуства и знања у изради великих мозаика, због тога је јако важно да се они укључе, да дају свој допринос, али и стекну знање које ће применити на изради нових мозаика у црквама широм Србије“, каже протонеимар Миловановић.

Мозаик ће бити нешто сасвим ново у нашем храмовном сликарству, али базирано на средњовековној српској и византијској култури. Храм ће бити претежно у нијансама златне боје, јер злато је симбол светла, преображења.

У Москви је у току израда скица по којима ће се радити, њој је претходило истраживање и упознавање са иконописом Српске православне цркве кроз векове. Николај Мухин има велико искуство у послу, али је и најбољи познавалац историје нашег иконописа. Са СПЦ сарађује већ петнаест година. Живео је у Србији, осликао нови храм у Убу, Преображењску цркву у Загребу, осликао цркву манастира Лепaвина код Копривнице у Хрватској. Каже да у Србији има пријатеља исто колико и у Москви.
„Јако волим Србију, немојте мислити да је ово нека врста комплимента, волим све у Србији, средњовековну уметност коју су оставили ваши прадедови, вашу климу, волим ваш народ, који је јако гостољубив. Кад сам у Србији, уопште не осећам да сам у иностранству, то је први показатељ да ми је у Србији јако угодно. Пропутовао сам цео свет, нигде се не осећам тако пријатно. Пресрећан сам што ћу моћи да допринесем улепшавању Храма“, каже Николај Мухин за Спутњик.

Православна душа и чисто срце

Мозаик у Храму Светог Саве биће нешто сасвим ново у нашем храмовном сликарству, али базирано на средњовековној српској и византијској култури. Храм ће бити претежно у нијансама златне боје, јер злато је симбол светла, преображења.
„Имајући у виду да је храм толико велики и јако лепо осветљен, сви ти златни тонови ће се користити у склопу са светлим бојама“, каже Мухин и додаје да ће на изради мозаика радити чак три стотине уметника, а можда и дупло више, све ће
зависити од рокова.

„Битно је само да се не ради у последњем моменту, као што то увек бива у нашим народима, дуго ћемо да размишљамо и да се припремамо, а онда ће неком да сине да све треба да буде готово за јубилеј посвећен Светом Сави. Ако све лепо припремимо и почнемо на време, неће бити потребе да се унајми армија уметника. Све зависи од равномерног финансирања, стакло од кога радимо је јако скупо и мора да се купује благовремено. Битно је да се сав тај материјал обради, истурпија, изглача. За све који раде на овом послу најважније је да имају православну душу и чисто срце“, каже Мухин.
Мозаик ће настајати у радионицама у Москви или Белорусији, а припремљени материјал биће допреман у Србију, где ће га монтирати наши уметници. Брзина радова зависиће од финансирања. Тачан износ потребан за осликавање храма није познат, јер се не зна по којој је цени руска страна договорила радове са Империјалном Художественом Академијом.

Свеправославна грандиозност

„Дали су нам до знања да је то поклон и да не треба да бринемо. То је јако лепо са њихове стране. Износ од 30 милиона евра, који се помиње у медијима, могао би бити тачан, мислим да је то приближан износ. У храму се већ припрема подлога за мозаик, потребно је на време направити огромне скеле са којих ће се монтирати, треба поравнати површине, то је озбиљан посао, више грађевинско-занатски него уметнички, али мора да буде комплементаран са оним што ће уметници радити“, каже протонеимар др Војислав Миловановић.

Он је пуних тридесет година, како каже, као мали раб божији, ангажован на изградњи храма, која тече онолико брзо колико смо као народ одговорни према свему. Храм се комплетно гради из донација, дотација са било које стране нема.

Друштву за иградњу Храма Светог Саве довољна је нематеријална подршка институција, јер његови чланови добро знају како изгледа када држава забрани радове и на пола века заустави изградњу.

Ове године навршило се 120 година од одлуке о изградњи и оснивања Друштва за подизање Храма, чије је реоснивање 2001. године иницирао тадашњи премијер др Зоран Ђинђић.

Тадашњи патријарх српски господин Павле и чланови Друштва прихватили су његов предлог да се изградња не довршава на брзину, новцем државне касе, већ да наставак радова буде обнова нашег националног духа, пројекат који ће изградити све нас у мери у којој ми градимо храм.

За осликавање, или како Николај Мухин каже, преображење храма, биће потребно најмање осам година, због величине цркве. Храм на Врачару велики је не само по квадратури, он треба да буде велики и духовно, треба да буде свеправославни и то је најважнији део његове грандиозности.