ВУЧИЋЕВА ТАЈНА ПОЛИЦИЈА против (Ново)Русије
Приближавајући се 70-тој годишњици Дана победе изгледа да су Срби добили још једног Кригера који у потпуности заступа интересе Четвртог рајха и нових нациста из НАТО пакта. Он је задушен за управљање свим тајним полицијама у Србији, па можемо рећи и целом српском све јаднијом збиљом, баш као што је чинио и мајор Кригер (Краус) почетком Другог светског рата. Игром судбине, један немачки лист је недавно објавио вест да су српски добљовољци у Новорусији „пописани“ од стране обавештајних служби.[i] У току је њихово „отписивање“ у организацији „српске“ тајне полиције која је по свему судећи обновила обавештајни рад под надзором Сједињених држава и Северноатлантског савеза. Из извора са прве линије фронта стигле су вести да је ликвидација српских добровољаца већ покушана.
Добровољци на листи за одстрел
Одликовани припадник оружаних снага Новорусије и српски добровољац Дејан Берић је обавестио јавност да је посебна група послата из Београда на ратиште како би открила идентитет свих Срба који учествују у одбрани руског народа.
Према његовим изјавама група је планирала и атентате на виђеније добровољце. Исти извор наводи да су у акцији контраобавештајне службе Новорусије ухапшени Радомир Почуча и Владо Станић који су наводно по налогу Горана Ранисављевића Геровца планирали убиства и неутралисање српских добровољачких јединица. За те потребе Владу Станићу је обезбеђен фалсификовани пасош Републике Србије, а група је како се тврди набављала униформе из САД преко Пољске из које се већ годинама планира агресија на Русију.
Српски добровољац Димитрије Каран описује Почучу као безопасног новинара и профитера који „није неко ко би убио било кога, осим у игрици“, а као одговорног за наручена убиства види Геровца.[iii] Берић наводи и да су Почуча и Станић тражили од српских добровољаца лична документа ради безбедносне провере, због чега се сумња да су све податке достављали у Београд, након чега је тајна полиција упадала у куће добровољаца.[iv]
Иако под Александром Вучићем у Србији влада медијски мрак, па је веома тешко проверити ове информације, италијански извори упозоравају да власти у Београду већ увелико приводе и хапсе добровољце.
Исти извор потврђује да се хапсе и добровољци из Шпаније под притиском Вашингтона и Брисела, као и да нацистичке хорде које ратују против Новорусије користе америчку опрему и оружје.[v] Као што смо већ навели Дејан Берић је носилац ратних одликовања Новорусије[vi] док је Радомир Почуча познат као новинар и спикер којег је Вучић ангажовао прво у СРС-у а затим и у СНС-у да би по доласку напредњака на власт постао портпарол ПТЈ-а задуженог за „чување“ руских дипломата у Србији.
„Прање“ БИА-е
Будући да су подаци и снимци које је објавио Дејан Берић указали на операције тајне полиције под контролом Вучића у Новорусији, прозападни медији су у недостатку правог одговора почели да експлоатишу материјал са Фејсбука. Као гром из ведрог неба на насловним странама проамерички новина су објављене речи потпуно непознатог човека са друштвених мрежа. Горан Керкез је тако запретио ни мање ни више него „Црном руком“ Вучићу јер „преко БИА покушава да се освети Радомиру Почучи у циљу његовог изручења Србији…“.
Поред медија у спашавање „угроженог“ Вучића укључили су се и министри. Тако је један безначајан напис на Фејсбуку постао главна вест у српској јавности. Она је чак потиснула информације о истрази хеликоптерске несреће у којој је у покушају спасавања животно угрожене бебе погинуло седам лица. Покушај нове медијске промоције Вучићевих министара, овај пут на аеродрому „Никола Тесла“ је завио Србију у црно, па је прича о Керкезу добро дошла напредњацима. Поред тога иако оставимо по страни то што Керкез на Фејсбуку у делу својих активности наводи „Службе безбедности“ као и чињеницу да је поднео кривичну пријаву против Милорада Додика због „велеиздаје“, његов напис који су пренела најтиражнија средства јавног информисања у Србији има изгледа за циљ да „опере“ Вучићеву тајну полицију умешану у напад на српске добровољце у Новорусији.
Први пут у историји борба на страни Руса је проглашена кривичним делом
Подсетимо се да Александар Вучић са места секретара Савета за националну безбедност Србије где противзаконито обавља две функције, управља свим тајним службама у Србији. Он је још раније обећао одмазду против српских добровољаца који од почетка сукоба штите руски народ у Новорусији. Прво је у бесу као мајстор пропаганде у стили питомца „Тејвистока“ Алистера Кембела покушао да их омаловажи и представи као плаћенике. Премијер је тако позвао све који ратују на „теротирији Украјине“ да се врате у земљу и брину о својим породицама, јер, како је истакао, „није њихово да ратују у туђој земљи ни за 6.000 долара, ни за 1.200 долара, у зависности од тога колико их ко плаћа.“
Вучић је објаснио да је реч о лицима који су у 90 одсто случајева плаћени, који раде са свим најважнијим обавештајним службама, истакавши да не жели да говори о томе како се они прикључују проруским или другим снагама. У ствари Вучић је тај који ради са најзначајнијим (западним) тајним службама тј. за њих. Он се јавно хвалио како има одличне односе са америчком, британском и немачком обавештајном службом. По упутствима Вашингтона и Брисела Вучић је због српских добровољаца у Новорусији иницирао измене Кривичног законика тако да је први пут у историји учествовање Срба у борбама на страни Руса проглашено тешким кривичним делом.
Важно је приметити да је том приликом лидер напредњака у потпуности игнорисао регрутне центре исламских терориста који већ годинама делују широм Србије. Наиме крајем 2013. године заменик директора БИА Драган Марковић је упозорио да су „српски држављани који ратују у иностранству, а посебно у исламским земљама претња за Србију и регион.“[viii] И поред овог јавно изреченог упозорења Вучића је тек појава српских добровољаца у Новорусији мотивисала да мења кривично законодавство. Поред тога премијер већ одавно има одличне односе са ратним злочинцима и трговцима људским органима Хашимом Тачијем и Рамушом Харадинајем. Ипак они су агенти БНД-а и ЦИА-е па су самим тим и партнери Александар Вучића и Ивице Дачића на путу у ЕУ и НАТО. На овај начин лидер напредњака показује да има заједничке приоритете и интересе са САД и НАТО пактом.
По агенди ЦИА
Све ово није ни мало случајно већ је део процеса који траје годинама. Према информацијама из саме БИА-е одмах после 5. октобра и доласка прозападних партија на власт, „ЦИА је у Београд упутила тим својих инструктора са циљем да што већи број кадрова добије статус њених ђака, са формално издатим стручним сертификатима као покрићем за планирана прекоредна унапређења.“
Сличан процес је започет у Војсци. У том смислу нова власт је потпуно променио листу приоритета државне безбедности (БИА) па је тако први приоритет – борба против међународног тероризма – постављен је у искључивој функцији остваривања америчких безбедносних интереса.
Други приоритет – борба против националистичког екстремизма – усмерен је искључиво према Србима. Следећи, контраобавештајни приоритет подразумева изричиту забрану бављања западним службама и њиховим представницима. Наиме, налозима америчких и британских обавештајних саветодаваца стриктно је зацртано да Србија, у новом безбедносном концепту, нити може нити сме имати било какве државне тајне, осим оних које се појављују у контексту обостраних интереса, па је самим тим контраобавешајна заштита од западних носилаца тих интереса бесмислена. Наглашава се да контраобавештајни рад мора бити преусмерен према „заједничким непријатељима”, међу које, по приоритету, спадају Руси, Арапи и Кинези!
Обавештајно деловање је укинуто још у првој фази реорганизације Службе. Међутим, Безбедносно информативној агенцији је предочено да ће и тај безбедносни аспект једнога дана свакако бити реактивиран, али искључиво у склопу и под вођством америчких обавештајних институција. Припреме на том плану одвијале су се ангажовањем америчке обавештајно-безбедносне невладине организације – Дајнкорп, која постепено преузима објекте и ресурсе од обавештајног значаја, јер је дугорочно предвиђено да у Београду буде стационирана главна централа ЦИА-е за Балкан.[ix] Данас видимо да се сва ова упозорења Драгана Филиповића бившег начелника Обавештајне управе ДБ-а у потпуности остварују у пракси, за време владавине Александра Вучића. Вучићев напад на Новорусију је извела тајна полиција потчињена америчкој и британској обавештајној служби и НАТО пакту.
Лутајући у тами издаје конвертит Вучић је стигао и да удари на српске добровољце који се боре да заштите угрожени руски народ у Новорусији. Лидер напредњака је на овај начин отворено стао на страну Кијевске хунте, на страну нових нациста. Да ли Вучић зна да је украјинска нација вештачка, заснована на мржњи према Русима баш као и хрватска која без србофобије не би ни постојала? Да ли Вучић зна да је Кијев „мајка свих руских градова“ и да Русија неће бити комплетна без своје Крајине? Путинова Москва својим Крајишницима неће забити нож у леђа, као што је Београд учинио својим.
Да ли је заштитник „протестантског морала“ и борац против „хајдучије“ у Србији свестан да се не поставља питање да ли ће, већ када ће се Кијев вратити мајци Русији? Ни САД, ни НАТО ни ЕУ ту правду неће моћи да спрече. Заиста, Вучић ударајући на Новорусију удара на саму Русију. Комарац покушава да угрози Медведа који управо гази Анаконду (Западног Левијатана) потврђујући себе као евроазијску силу.[x] Чак и најпознатији стратег атлантизма и најгрлатији ратни хушкач позива на мир са Путиновом Русијом.[xi]
Вративши се на поређење с почетка, слободно можемо закључити да је у Београду Запад поставио новог Кригера. Отпор је већ почео, а избор ће пре или касније свако од нас морати да направи.