О духовном рату – старац Jефрем Филотејски

Апостол Павле каже у Посланици Ефесцима да не ратујемо против крви и меса. То није телесни рат – у коме војује тело против тела, већ је то рат који се води у другом облику. То је духовни и умни рат. Дух ратује против духа. Свако од нас у себи има унутарњи дух, који је створен по лику Божјем. Тај унутарњи дух, који обитава у нашем телу, је прави део нас који се бори против ђавола.

Очигледно, ђаво настоји свим снагама да нас наведе да паднемо у грех. Ђаво има огромно искуство за собом. Он има добро увежбане методе и тактику којима нас може навести да сагрешимо. На пример, једна од првенствених метода ђавола је да убаци лошу помисао у наш ум. Једно од оруђа којим се користи је и машта, односно оно што називамо умним приказима, сликама. Ти умни прикази нас вуку у правцу греха. Воде нас у таму и ђавољу прљавштину.

Зашто ђаво то ради? Зашто је он толико пун мржње, злобе? Зашто толико жели да се противи Богу? Пре свега, ђаво то ради из љубоморе. Он је опседнут и обузет љубомором јер зна за сва добра која нам је Господ припремио. Због тога се још више труди, будући да нема приступ тим благословима, јер се побунио и отпао од Бога, и постао потпуни супарник Божји. Из мржње и љубоморе, којима је обузет, хоће да каже Господу: „Види колико њих сам узео од Тебе. Узалуд си послао Сина Свога да умре на Крсту. Ево види колико сам њих сам повео са собом.“ Тиме жели да огорчи Господа. Хоће да каже да су сав труд, сва енергија коју је Господ уложио да би нас привео спасењу, били узалудни. И на тај начин ђаво односи „гусарску победу“ – иако пада са људима, труд му се исплатио јер се осветио Богу. То је његов став.

О помислима

Свети Оци Цркве нам кажу да ђаво чини да греси на почетку изгледају као мрави, као нешто веома мало, наизглед безначајно, врло мало, препредено, као неприметни покрети душе. Чак су и оне мале мисли о којима сањаримо, које изгледају тако неважне, могуће замке у духовном рату. Можда ћемо рећи себи: „То је мрав, отићи ће.“ Али, ако одмах не одбацимо те мисли, према речима Отаца, оне мало-помало постају све јаче, све моћније и у ствари могу да нас преваре и дођу до тога да се онај мали мрав, који је пре био тако безазлен и безначајан, претвори у лава, односно у нешто што је веома опасно и готово немогуће за искоренити. Свети Исак Сирин кажеда је лако изаћи на крај с ђаволом на почетку, али чим успе да угура ногу у врата, тада постаје много теже да се човек избори са њим. Главно је да се трудимо да избришемо маштање, покрете душе и мисли које нам ђаво убацује. Треба их одмах ишчупати из корена. Име Исусово је оружје којим се одгоне зле мисли. У Старом Завету пише да треба да призовемо име Бога Јаковљевог. Наравно, то је име Исуса Христа. Дакле, треба да изађемо на крај са помисли док је мала. Зато је неопходна духовна пажња. Пази, бди, посматрај све ствари. Мотри на оно што твоје очи гледају, прати мисли у свом уму, увери се да нема ничег скривеног у твом срцу, што може наудити твом духовном животу. Пази на све. Стави филтер. Пази да те околно загађење не испрља и одведе у грех. Узмимо као пример жену која има малу цисту или израслину на грудима. Ако пориче да израслина постоји и не оде код лекара, или се претвара да је то нешто мало што ће нестати само по себи, мало-помало израслина ће расти и постати опасна по живот. Оног тренутка када осетимо да нешто није као што би требало да буде, треба одмах да одемо и решимо проблем док је мали. У духовном рату који водимо, Христос нам даје светлоносно оружје. То су дарови Духа Светога. На пример, даром љубави се супростстављамо мржњи. Добрим помислима, које се рађају од Духа Светога, можемо победити лоше помисли. Наша истинита вера ће победити сваку сумњу која нам долази у мисли. Постоји читав процес супротстављања злу чињењем добра. Узмите на пример, операцију у којој хирург пресече неки нерв. Када пресечете нерв, део тела који је с друге стране нерва је мртав. У њему више нема живота нити покрета. Исто се дешава, када се пресече енергија греха. Ако истински пресечемо помисли пре него што постану греси и ако употребимо средства која су нам дата и почнемо да имамо у себи свете мисли, зауставићемо циркулацију зла и ђаволову енергију, и он нас неће нас одвести у нечистоту. Зато треба да стражимо.

Имамо две ствари којима можемо да проверимо сваку од помисли која нам долази у ум. Једна је закон Божји, а друга Свети Дух који нас просветљује. Све помисли се могу проценити на основу Духа Божјег и закона Божјег. Лоше помисли можемо зауставити пре него што стекну упориште у нашем животу. Ево још једне илустрације: ако живиш негде где пуно људи пролази испред твојих врата, не отвараш их сваком пролазнику, већ правиш разлику: прво провериш ко стоји пред вратима пре него што га пустиш да уђе. Исто је и у нашем духовном животу. Ако неко дође и покуца на врата нашег ума,то јест било да ђаво хоће да нам убаци неку помисао или је у питању нешто друго, морамо га проверити, морамо га зауставити пре него што направи себи упориште. Ако дозволимо тој помисли да уђе, односно ако допустимо тој особи да уђе, пре него што имамо прилику да видимо ко је, она улази, и заузима место у нашем дому. После неког времена се осмељује, и пре него што се освестиш, везује нас и преузима наш дом. Као што Св. Исак Сирин каже: „Не отварај врата!“ Ако видиш ко је, ако видиш да тај није на добром гласу, затвори врата и отерај га Исусовом молитвом: „Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме!“ Тако га отерај. Када те помисли дођу, не уступај им ни мало места јер, чим им даш мало простора, оне ставе ногу у врата и мало-помало раде на томе да уђу и освоје читаву кућу. И тако, уместо у светлости, остајемо у тами. Уместо у Рај, идемо у пакао. Уместо да будемо са Господом, провешћемо вечност са демонима, који ће нас гушити, мучити. Постоје само две могућности: или ћемо бити са Господом у Рају или ћемо провести вечност одвојени од Бога, у друштву демона. Дакле, све почиње од помисли. Запитајмо се куда желимо да идемо, с ким желимо да проведемо вечност. Држимо свој ум чистим.

О молитви

Једном је идолски жрец срео неке монахе, и почео да разговара са њима о молитви. Упитао их је: „Када се молите, да ли вам Бог нешто говори?“ А они су одговорили: „Не“. Затим је он рекао: „Када се ја молим, он ми одговара. То мора да значи да је моја молитва чистија и боља од ваше.“ Наравно, жрец се није молио Богу, већ ђаволу, и овај му је одговарао на молитве. Много пута, када се молимо, Бог нам не одговара, јер наша молитва има неке „паразите“. Другим речима, нешто нам одвлачи пажњу. Ум нам је расејан. Молитве се обављају као формална, рутинска ствар. У њима нема суштине. Молимо се, али размишљамо о другим стварима. Мисли које нам одвраћају пажњу нас одвајају од молитве. Много пута се молимо, а не знамо шта говоримо. Ако ми не знамо шта говоримо, ако на пример изговарамо молитву Господњу а не схватамо шта говоримо, како ће нас онда Бог разумети? Веома је битно да смо усредсређени на речи молитве. Наравно, постоји једна молитва која превазилази остале, која нам много помаже да саберемо пажњу. То је Исусова молитва. Иако је врло једноставна и може се изговорити у једном даху – врло је јака, врло моћна, и може да дејствује уз велику благодат Божју јер садржи свето Исусово име. Наша имена немају у себи силу које има име Исусово, јер је то једно од имена Божјих. Када призивамо име Исусово, призивамо у помоћ сву силу, духовну енергију и благодат, које само име откључава за нас. Чим се пробудимо ујутру, потребно је да што пре умно призовемо Исусово име, да помислимо на Бога. Док обављамо послове током дана, када улазимо у аутомобил, поново, умно призивајмо име Исусово да бисмо имали Божју заштиту. Држимо ум у Богу, као неку врсту осигурања, која нас штити, брине се о нама, и води нас ка спасењу. Стављамо у своје аутомобиле крстиће, иконице као благослов, тражећи Божју помоћ. Колико тек можемо осигурати свој живот призивањем Исусовог имена! Ми, Хришћани, морамо схватити да је молитва дисање нашег живота. То је наша духовна храна. Другим речима, ако се не молимо, не можемо да живимо, умиремо. Нећемо имати ту радост да вечност проведемо са Христом. Када држимо име Господње у уму, онда речи из Светог Писма и Свете Тајне почињу да пуштају корен у нашем животу. Развијају у нама неку врсту богатства и приводе нас све ближе к Богу.

О смрти

Многи од нас имају страх Божји. Бојимо се смрти. Већина нас се плаши телесне смрти. Али, телесна смрт није оно чега се треба бојати. Она није тако важна. Оно чега треба да се бојимо је духовна смрт. А тога се не бисмо бојали да смо се помирили с Богом. Тај страх нам не би сметао. Али будући да наша савест сведочи против нас, бојимо се смрти. То је грех, а бојимо се смрти због чињенице да се нисмо помирили са Богом. Када бисмо имали чисто срце пред Богом, телесна смрт нам не би нам ништа значила. Знали бисмо да смо спремни да идемо. Човек би сматрао смрт као одмор на неком месту, јер зна да ништа лоше није учинио. Не би му сметала. Знам ко сам и знам шта сам радио. Када знаш да си нешто погрешно учинио и да те је полиција ухапсила, мисао би ти одмах рекла: „Јао, ухватили су ме!“ Исто је и у духовном животу. Када смо са Господом, ако смо у Господу, ако нам је ум у Господу, осигурани смо, те се немамо чега бојати. Ако ништа лоше нисмо учинили, немамо се чега бојати. Чак ни саме смрти.

Питања и одговори

Шта да радимо када нам ђаво убацује помисли у ум и мучи нас гресима из наше прошлости?

Старац Јефрем: Наравно, када нешто из наше прошлости исплива на површину, то може да представља проблем. Ако се тиме нисмо раније бавили, може да прерасте у велики проблем. Морамо да применимо одговарајући лек. Шта би то могло да буде? Да бисмо се супротставили злом утицају из прошлости, морамо прибећи исповести, молитви, призивању имена Господа нашег Исуса Христа. Другим речима, ако се нисмо борили против греха онда када се десио, он ће се поново вратити и прогонити нас, да тако кажем. Грех морамо да ишчупамо из корена, пре него што се врати да нам поново задаје неприлике.

Шта је сопствена воља и у каквој је вези са грехом?

Старац Јефрем: Сопствена воља је у ствари слобода избора. Ми смо слободни, не можемо сасвим свалити кривицу на ђавола. Ђаво може да ради своје само ако се ми определимо за то. Ако је наш избор лош, онда он може да нам науди. С друге стране, ако користимо своју слободу на прави начин, и одлучимо да не примамо лоше мисли које нам убацује, већ да их избацимо из ума, онда не грешимо. Сама чињеница да нас нека помисао или искушење нападају није сама по себи грех. У ствари, ми грешимо када неправилно користимо своју слободну вољу. Дакле, ако не примимо помисли или искушења и одбацимо их и тако на прави начин искористимо своју слободу, онда нема греха. Имамо слободу избора, која нам је од Господа дата. Ђаво нема контролу над нама.

Шта да се ради у ситуацији када ђаво покуша да те превари да помислиш да је нешто добар знак од Бога, а у ствари није, већ је од ђавола. Како се поуздано може разликовати шта је од Бога а шта није?

Старац Јефрем: Начин на који можемо да разликујемо да ли је духовно искуство од Господа или од ђавола је да сагледамо какав плод рађа у нашем животу. Ако је искуство које смо доживели од Господа, пратиће га смирење, мир у души, и одређени духовни плодови и благослови на основу којих ћемо знати да долазе од Господа. Али, с друге стране, ако је у питању нешто што долази од ђавола, резултати ће бити другачији. Осећаће се нека нелагодност, непријатност, осећаће се духовно непоскојство које ће ђаво стварати у нашем животу, па чак и гордост. Кад нисмо сигурни одакле потиче неко духовно искуство, и питамо се да ли долази од ђавола или од Господа, треба за сваки случај да одемо код свог духовног оца, да бисмо проверили своје мишљење. Треба да одемо код некога ко нам може помоћи да расудимо, да видимо да ли је то нешто што долази од Господа. Ако се само ослонимо на себе, ако сами доносимо суд, сами извлачимо закључке о томе да ли је искуство добро или не, врло се лако можемо преварити, мислећи да је нешто заиста од Бога, а може бити од ђавола. Неопходно је огромно духовно расуђивање да би се могло разликовати оно што је од ђавола од онога што је од Господа.

Неки пут се дешава да нас зли напада кроз оне које волимо, као када нас они нападају због наше вере и живота у вери. Како се изборити с тим?

Старац Јефрем: Кад год сматрамо да су наши драги узрок могућег греха, морамо заузети став против тога и ако је потребно, морамо бити спремни да их одбијемо од себе, ако ће они бити узрочници нашег пада. Знате шта је Господ рекао, „Ако те рука саблажњава, одсеци је.“ „Ако те око саблажњава, ископај га.“ „Ако те нога саблажњава, одсеци је.“ Један од пустињских отаца каже да је боље отићи у Рај са једном ногом него у пакао са две. Једном ми је дошао један калуђер на Светој Гори и рекао ми: „Како да одсечем ногу и како да ископам око?“ а ја сам му објаснио да не треба то да схвати у дословном, већ у преносном смислу. На пример, дете има друга, и овај хоће да га одведе на неко место где не би требало да иде (у дискотеку или сп.). Види да ће га тај друг одвести од Господа. Боље је да каже том другу: „Нећу да имам ништа с тобом.“ Другим речима, пресеци пријатељство пре него што те одведе у грех. Други пример је човек који се дави. Ако желиш да помогнеш дављенику, пази, јер те може повући са собом и онда ћете се обојица удавити. Када помажеш дављенику, пружи му руку тако што ћеш се другом чврсто држати за место где си. Али, ако не пазиш, може да те повуче са собом. Боље је да га пустиш да се удави него да се обојица удавите. Учини шта можеш да би му помогао, али пази. Исто је и са грехом. Ако видиш да је човек огрезао у грех и упрљан њиме, може и тебе да увуче у то. Ако мора да иде, нека иде, али не дозволи да и тебе увуче. Заштити се. Св. Козма Етолски је био монах који је живео у мом манастиру 17 година. Он је равноапостолни Светитељ наше Цркве. Путовао је по Грчкој за време турске окупације покушавајући да оживи православну веру у људима који су се удаљили од Истине. Ишао је по читавој Грчкој проповедајући Јеванђеље. Рекао је: „Кад дођеш на раскршће, и видиш ђавола, прекрсти се и крени даље, ђаво ће нестати. Али, ако дођеш на раскршће, и тамо сретнеш жену, ако се само прекрстиш, она неће отићи. Мораш да предузмеш јаче мере да не би пао у грех.“ Другим речима, ти сам мораш да пресечеш ту страст, тај однос, ту могућност да сагрешиш, ако желиш да се спасеш. Још један пример је возач аутобуса у Грчкој, који је имао знак на задњем делу аутобуса, на коме је писало: „Држи одстојање од овог аутобуса као од своје таште.“ Другим речима, буди на одстојању од оних који греше.

О манастирима у Америци

Велики је благослов за Питсбуршку Епархију да се у њој налазе манастири. Они су светлост свима нама. Сваки манасир је налик на тврђаву. Присутво светих отаца благосиља све и свакога, доноси нам мир. Због присуства манастира, анђели долазе да бораве с нама. Помажу Хришћанима да живе у вери. Представљају духовно уточиште. Теше нас, дају нам живот, поготово ових дана када имамо тако велику потребу за духовном помоћи. Манастир је извор наде за све нас. Из њега добијамо снагу, благодат, имамо опит Цркве који је оваплоћен у манастирском животу. Он је ту да нам помогне и приведе нас к спасењу. Нарочито је важно да су ови манастири у Новом свету, Америци. То није мала ствар, да смо коначно пресадили светогорски манастир управо овде у нашој околини, такорећи у нашем дворишту. Морамо подржати манастир својим молитвама и љубављу, јер ће то заквасити ову земљу да би се и други манастири примили на њој. То је место где ће наше гладне и жедне душе јести и пити, место где ћемо наћи спасење.

Сада очекујемо Антихриста. Ко је тај Антихрист? Ко год не исповеда да је Исус Христос Господ јесте антихрист. Господу се морамо клањати у духу и истини. Данас живимо у времену када међу нама живе многи антихристи. Има многих који не верују у Христа.

Средиште демонске антихристове делатности би могло бити место попут Њујорка, телевизијског центра. Путем телевизије ђаво би могао да комуницира са људима. Моћи ће да ступи у контакт с нама преко мас-медија. У одређено време, путем телевизије, моћи ће да ступи у контакт са сваком особом у нашој земљи, па чак и у свету. Тако ће моћи да руководи нама и да нас привуче к себи преко тог средства. Данас има толико много сатаниста који живе у нашем окружењу. Очигледно, да би се пресекла ова зла делатност, која се намножила у наше време, потребни су нам манастири. Манастири стварају војнике. Ти војници су монаси и монахиње. Манастири су тврђаве из којих се боримо против тог злог утицаја који нас окружује. Будући да је активност антихриста све јача, питање је да ли ће Господ наћи веру када се врати? Када је Господ то рекао, знао је да ће на крају бити врло тешка времена. Дакле, имамо неодложну потребу за манастирима. Сва пророштва у Светом Писму говоре о томе како ће бити веома тешко када наступе последња времена. Та пророштва су била надахнута Светим Духом. Чињеница је да ће у последње дане бити још теже него што је било у првим данима Хришћанства. Јер ће у последње дане бити потребе за новомученицима. Новомученици ће бити сјајнији од сунца, јер ће у последње време бити тако тешко наћи једну једину особу која верује. Из тог разлога, морамо бити свесни чињенице да ће бити тешко. У прошлости, људи су примали веру преко чуда која су се дешавала. Но, данас не видимо чуда која су се видела у време Исуса Христа, јер је вера јако ослабила. Стога ће бити права реткост да пронађемо особу која је верујућа. Ко ће бити ти новомученици? Они који исповедају Христа, који су непоколебљиви, који су сведоци своје вере. Они ће чак бити већи од мученика из прошлости, јер ће времена бити тако тешка. У последње дане, зло ће све више привлачити људе. Човек који је јак у вери ће бити још већи мученик. Подржимо манастире, и помозимо им да се развију и узрасту по читавој земљи.