Салве информационих ратова против Кине

Трговина дрогом, прљави новац и побуњеничке групе - све то су глобални либерални медији полако и ненаметљиво повезивали са деловањем Кине.

Спровођење стратешке информативне кампање против одређене државе по правилу има неколико елемената и нивоа. Док званичници и дипломате постепено појачавају агресивну реторику, “независни” медији објављују серије текстова, од животних прича до посебних истрага. Они се могу разликовати по тону и темама, али их све повезује један циљ. Овакве кампање су посебно важне за Сједињене државе, где постоји традиција осигуравања подршке јавног мнења. Стога, за успех спољнополитичких акција, друштво мора бити припремљено. Посебно су учинковите приче о злобницима - уопште, слика негативца се користи у методологији политичког оквира - ову технологију увек примењују на изборима у Сједињеним државама, али се, такође, активно користи и у спољној политици. Могуће је махати епруветом у којој је прашак за веш и рећи да Садам Хусеин има хемијско оружје. Ова прича је била делотворна у одређеном тренутку. Оптужити Иран да се припрема да направи нуклеарно оружје се показало тежим. Сада су покренути разни информациони ратови против Кине. Док највиши амерички званичници раде свој посао, корпоративни медији у овој земљи раде у другим правцима.

У Лос Анђелес Тајмсу је, крајем априла, објављен чланак о утицају коронавируса на прање новца, посебно у Калифорнији, где се налази једно од светских средишта трговине дрогом. Позивајући се на коментаре представника огранка савезне управе за борбу против ширења наркотика, ово издање пише о новој софистицираној схеми у којој учествују кинески држављани. И, то је то. Наводно због ограничења количине новца који кинески грађани могу да изнесу из Кине и пребаце у иностранство, нарко-дилери и посредници у пословима са новцем су створили следећи систем: кинески држављанин, који желе претворити јуане у доларе и пребацити их у Сједињене државе, контактирају посреднике. Посредник даје упутства да се новац уплати на рачун фабрике хемикалија, које се користе за производњу метамфетамина или фентанила. Фабрика их шаље у Мексико, где се претварају у наркотике, шверцују се назад у Сједињене државе, где их и продају за доларе. Посредник упућује групу која се бави незаконитом трговином наркотицима да новац испоручи рођаку или представнику кинеског држављанина чији је новац уложен у овај процес. Новац тако улази у Сједињене државе, али не преко светског финансијског система. "Што више новца стиже из Кине, више хемикалија иде у Мексико и више синтетичких наркотика стиже у Лос Анђелес." - каже извор информација новина. То све мало подсећа на систем “хавала”, са којим су се Сједињене државе суочавале почетком двехиљадитих, у вези са могућим финансирањем тероризма. Али, овде је све сложеније, зато што је криминални систем знатно већи.

Притом, како пише Лос Анђелес Тајмс, већина састојака за наркотике се производи у Вухану, у Кини! Исти град из кога је почела глобална епидемија коронавируса. Како неке од ових фабрика више не раде, то је утицало на илегални проток средстава у Сједињеним државама.

Амерички органи реда званичници ово објашњавају тиме да, како “хемикалије не долазе из Кине, нема одлива у систему прања новца“. О конкретним методама контроле нелегалних токова, нема ни речи.

Други посредни фактор је поскупљење метамфетамина у Лос Анђелесу. Ако је крајем прошле године цена фунте (око 0,45кг) овог наркотика била 900 долара, сада је двоструко већа.

Следећи се на Кину стуштио Ројтерс, 18. маја. Мјанмарска полиција је, како се извештава, успешно запленила 3.700 литара течног фентанила у држави Шан, која се налази на граници са Кином. После великих речи о деловању УН у борби са трговином наркотицима и високом стопом смртности од предозирања у Сједињеним државама и Канади, агенција пружа прилично деликатне детаље. У овом региону (Шан), синдикат који се зове Сам Гор, бави се производњом метамфетамина. Портпарол мјанмарске полиције, Зав Лин, рекао је да метилфентанил стиже из суседне земље, али не може да потврди из које. У документима мјанмарксе полиције, у које је Ројтерс имао увид, каже се да је већи део заплењених наркотика, састојака и опреме била из Кине. Даље се говори о улози Мексика и Кине у допремању наркотика у Сједињене државе.

Британски лист, Телеграф, у улози млађег партнера америчке пропагандне машинерије истиче азијске корене проблема са наркотицима у Сједињеним државама, детаљно описујући полицијску акцију у Мјанмару и додаје да је први пут искоришћена овако велика прилика за заплену. Истовремено се истиче да су наркотици били намењени Сједињеним државама, а не европским или азијским земљама.

Овај лист је и раније посвећивао пажњу овом проблему, мада је у географском смислу спомињан само Мексико, одакле су синтетички опиоиди почели да стижу у Сједињене државе 2013. године. Очигледно да је, на основу нових уводних информација, прилагођена и општа стратегија представљања информација у британским медијима.

Додајмо да се синтетичким опиоидима бави корпорација РАНД, чији запослени припремају одговарајуће извештаје. У једном од њих, објављеном крајем 2019. године, Кина се појављује као произвођач састојака за наркотике и извор је њихове дистрибуције у Европи и Сједињеним државама.

Међутим, прича се не завршава оптужбама да су кинески државаљани умешани у производњу наркотика и њихову дистрибуцију у Сједињеним државама и Канади.

Чињеница је да границу државе Шан према Кини контролишу побуњеничке групе - Армија националног демократског савеза Мјанмара, у којој има и етничких Кинеза, а има их и у  корпусу Војске уједињених држава Ва, која броји 20 000 људи. Притом се верује да споменутој групи подршку пружа Народна република Кина. Заузврат, друга група подржава оружјем, муницијом и борцима још једну побуњеничку групу - етничку Народноослободилачку армију Палаунг Танг, која контролише подручје западно од главног аутопута Мандалаи-Лашио на северу, према граници са Кином.

Оваква информациона схема омогућава стварање наратива да Кина, не само да производи наркотике, већ је, у ствари, створила и наоружану међународну криминалну организацију, која је спремна за борбу и која може да се надмеће са мексичким и колумбијским картелима. А то је већ питање међународне безбедности. Иако Сједињене државе немају стварне доказе о умешаности Кине у овај процес, осим извора у медијима, извештаја РАНД и властитих специјалних служби, информативна кампања јасно указује да је измишљање чињеница већ покренуто.