(По)грешна казнена експедиција
18.11.2018
Део излагања Портпарола Војске Југославије 12. јуна 2000. године, под насловом „Стање на Косову и Метохији условљено (не)испуњењем Резолуције 1244 и Војнотехничког споразума“.
После агресије на СР Југославију, на Западу лицемерно назване операција „Милосрдни анђео“, или „Оштри наковањ“, а званично „Савезничка сила“, коју су пратиле психолошко-пропагандне полуистине и вулгарне лажи пуне разметљивог самохвалисања, подсећајући се на прошлу годину и знајући да су косовско-метохијска страдања настављена, остајемо с непрестано усмереном пажњом према Косову и Метохији.
Сада знамо да се агресија на СРЈ на Западу и међу чланицама НАТО не тумачи као операција „над Југославијом“ ни као операција „за Косово“, већ само као операција „над Косовом“ и то је била, како кажу Хенри Шелтон и Весли Кларк, веома успешна „казнена ваздушна офанзива“ у којој је НАТО „остварио све стратешке, оперативне и тактичке циљеве“.
Међутим, пре него што историја да закључну реч, наши аналитичари виде исту операцију доста другачије – скоро супротно. НАТО алијанса је додуше стигла на Косово и Метохију, али да ли је у питању његова победа. Ако јесте, зашто онда није било слављеничке параде као после „Заливског рата“? Зашто се америчким авенијама нису провозали наредбодавци засути конфетама и испраћени аплаузима? Зашто је НАТО одустао од рамбујевског окупаторског ултиматума? Зашто је Војска Југославије после 38.000 борбених налета остала скоро нетакнутих маневарских и техничких потенцијала?
Зашто је Весли Кларк напустио место команданта НАТО снага пре времена? Зашто су у свим европским земљама лидери те политике кажњени тешким поразима на изборима за Европски парламент?
Зашто је у земљама које су пред вратима НАТО нагло опало расположење за улазак у Алијансу?
Зар су то докази за победу Атлантске алијансе и њених налогодаваца? С обзиром на то да НАТО тежи да се шири ка Истоку, зар нису нападом на СРЈ изгубили драгоцено време и допустили да се концентришу снаге које ће им се силом прилика убрзо супротставити? Како мисле да савладају земље Истока и да се прошире када нису успели да савладају Југословене и Војску Југославије? Како ће савладати новоформиране савезе настале на искуству агресије САД и њених дужника на СРЈ, када их на истоку чекају војни споразуми између Русије и Белорусије, Русије и Кине, Русије и Индије, Кине и Индије?
(У Београду, 12. јуна, 2000. године)
