Један појас – један пут

Очигледно је да је идеја о новом Путу свиле основа за спољну политику НР Кине у евроазијском простору. Јефтина радна снага, у комбинацији са огромним финансијским средствима и завршетак обнове скоро свих великих инфраструктурних пројеката у Кини, терају Пекинг да активно и прецизно раде у земљама Средње Азије.

У том смислу, сарадња са Пакистаном је врло индикативна, а земља због кинеских инвестиција, пролази кроз политичке, друштвене и економске трансформације. Земље бившег совјетског простора у Азији су, такође, неопходне за ширење способности Кине и транспортних путева ка Европи.

Раније су западни стручњаци сарадњу Кине са земљама Блиског истока и Јужне Азије за стварање инфраструктуре у Индијском океану називали "Бисерним низом". Сада морске луке и војно присуство у океану дају Кини могућност да контролише морски пут из Африке до своје обале. Поред тога, Кина финансира изградњу Кра канала на Тајланду, који ће скратити путању и додати алтернативну руту (сада сви товари из Средње Азије, Африке и са Блиског истока, укључујући и нафту, теку кроз Малака мореуз).

Треба напоменути да су амерички неоконзервативци и глобалисти у више наврата покушавали да забијају клинове у сарадњу Русије и Кине. Сједињене државе традиционално користе методу Штапа и шаргарепе -  од пројекта Г2 до најновијих напада против Кине, поводом кибер напада и шпијунаже, за које су окривили кинеске власти, и то прогласили потребом за трговинским протекционизмом.

Уочи председничких избора, Пекинг је страховао да ће Вашингтон покушати да постигне споразум са Москвом, који ће бити усмерен против Кине. Иако Сједињене државе нису успеле да спрече активну сарадњу између Русије и Кине, покушавају да утичу на ситуацију директно у земљама Средње Азије, нарочито у Авганистану.