ЦИА наставља да прикрива своју уплетеност у пуч у Чилеу 1973. године

Према документима које је Архива Националне безбедности објавила у петак, ЦИА наставља да прикрива информације о својој умешаности у пуч у Чилеу, 11. септембра 1973., који је довео до смрти председника Салвадора Аљендеа, а затим до Пиночеове диктатуре.

На листи објављених докумената, читав део који се односи Чиле је цензурисан. Записници са дневних састанака председника, обавештајни извештаји, свакодневно припремани за председника, посебно они за бившег председника Ричарда Никсона, и то у данима пре Аљендеове смрти.

Према Петру Корнблуху, директору Пројекат архиве и документације из Чилеа, цензура по овом питању нема никаквог смисла јер је обавештајна служба званично признала своје везе са онима  из војске који су планирали пуч изнутра, а од тада је откривено и неколико обавештајних извештаја.

"ЦИА покушава, али јој не успева, да историју држи као таоца", рекао је Корнблух. "ЦИА покушава да прикрије шта је Никсон знао о пучу у Чилеу и када је то знао, као и своје контакте и везе са пучистима."

Према документима, три дана пре државног удара, и на дан државног удара, ЦИА је Никсону дала обавештајни извештај о томе како напредују покушаји унутар чилеанске војске да се сруши Аљенде, социјалистички лидер.

У једном документу, оперативац ЦИА Сантиаго именован као Џек Дивајн назначује нови датум за планирани пуч, наредни дан, 11. септембар и потврђује да су сва три рода чилеанских оружаних снага, заједно са полицијом, "укључени у ову акцију."

Исти извори рекли су ЦИА да је генерал Аугусто Пиноче, који ће касније постати диктатор уз подршку Сједињених држава, о планираном пучу комуницирао са Генералом авијације, Густавом Лијем. Авијација је касније бомбардовала председничку палату Ла Монеда, где су били 11. септембра били Аљенде и његови најближи савезници.

Према документима, ЦИА је рекла Белој кући да је "кључни официр" у пучу затражио америчку помоћ у случају да наиђу на било какав отпор у чилеанској војсци.

Корнблух каже да ће његова институција ће инсистирати на објављивању цензурисаних података.

"Документи о Чилеу, који су прослеђивани Ричарду Никсону, могу и треба да буду објављена и због светости историјског сећања и записа. Јавност има право да зна шта је председник знао, а када је то знао ", рекао је он.