Турска ће након пуча постати изразито евроазијска

Већ су јасно видљиве последице војног удара, чији је инспиратор био Гилен, а режисер Сједињене државе - Премијер Јилдирим наводи да би Турска могла вратити смртну казну због завереника. Ово је истовремено и симболична и суштинска изјава – не само зато што оповргава оптужбе да је Ердоган „ово планирао“ из неких личних макијавелистичких разлога, већ и зато што указује на то да је Турска одлучила да избегава Запад. Европска унија је строго против смртне казне и одмах би зауставила десетогодишње приступне преговоре са Турском.

Ердоган је исправно проценио да ЕУ не жели да има ништа са његовом земљом, да Турска неће моћи додатно да искористи за себе добробити европског блока, посебно након Брегзита, па је преуредио спољну политику земље у складу са концептом мултиполарног света. То се могло приметити и недавно када је Турска ал-Нусру назвала терористичком организацијом и када су започети тајни преговори о помирењу са Сиријом, иако се и даље у јавности мантра да “Асад мора да оде”. Поред тога, Турска је члан коалиције регионалних сила, која је још у повоју, али намерева да се супротстави смелом америчком војном плану за стварање “другог геополитичког Израела” - Курдистана. И, не само то, Турска и Русија су на добром путу да спроведу мегапројекат Балкански ток, који је, у пару са кинеским пројектом, Балканским путем свиле, ултрабрзом железницом од Будимпеште до Пиреја, можда најамбициозније мултиполарно достигнуће које је покушано икад у Европи.

Сједињене државе ће изгубити многе од својих стратешких добитака у протеклој деценији, ако било која од ових мултиполарних контраофанзива успе, а камоли ако успеју све; зато су Сједињене државе и смислиле овај последњи очајнички покушај да заштите своју униполарну хегемонију. Покушај је био какав је могао да буде и било је очигледно шта то Сједињене државе раде, па је чак и Иран, блиски савезник Сирије - који би, према мишљењу многих могао да има одређени интерес да Ердоган падне - изразио своју подршку "храброј одбрани демократије" Турске. То је, преко Твитера, непосредно након покушаја пуча, изјавио ирански Министар спољних послова, Зариф. Иако ова изјава може да делује као оксиморон, доказује да највернији сиријски савезник на терену разуме више циљеве у овој игри и зато стаје иза Ердогана (колико год ово био шок за многе).

И, за крај ове прогнозе, врло је вероватно да ће Турска појачати свој мултиполарни став и коначно пригрлити своју евроазијске судбину, али не без предстојећих америчких импровизованих хибридних ратних изазова – обнављење курдске побуне, левичарски тероризам, обојена револуција, напади Даеша, поморско непријатељство против Грчке преко плаћеника, изрежиране провокације са других турским суседима, грађански рат, и / или још неки слабији државни удар - како би се зауставила прогресивна исламизација и држава инспирисана Муслиманским братством и, како би у таквом хаосу било немогуће да Турска својим новим мултиполарним партнерима буде од суштинске користи и да њена територија може да буден део заједничких мисија да се растури униполарни светски поредак.