Десет тајних организатора проамеричког пуча у Турској

Објављена је листа Американаца укључених у прављење пуча у Турској.

На новој листи су амерички обавештајци укључени у пропали пуч у Турској. Према писању новина Аксам, ови људи су стигли у земљу између 13. и 15. јула, директно су координисали деловање побуњеника и помагали у прављењу медијских извештаја у локалним гиленистичким медијима.

Поред тога што је овим још једном доказано присуство бројних CIA службеника, све ово је допринело и потпунијој представи о америчкој дипломатској мисији и њеном саставу.

Грејем Фулер је блиско повезан са Фетулахом Гиленом, он је “бивши запосленик CIA”, на Блиском истоку ради већ 20 година и желео је да искористи Гиленов утицај у Русији. Био је одговоран за подршку гиленистима у прављењеу паралелне државе у Турској. Уз директну Фулерову подршку, Гилен је успео да добије стално боравиште у Сједињеним државама. Затим су личне гаранције дала три припадника CIA, а Фулер је био један од њих. Фредерик Енгдал у га детаљно описује у књизи Свети ратови западног света.

Према његовим речима, Грејем Фулер није био обичан обавештајни официр. Он је активно учествовао у координацији деловања Муџахедина и других организација политичког ислама. Он је "пионир" у коришћењу Муслиманског братства и сличних исламистичких група као средства америчке спољне политике. Године 1982. Грејем Фулер је изабран за националног обавештајног официра CIA за Блиски исток и Јужну Азију. Постао је одговоран и за Турску. Године 1986., када је Фулер постао потпредседник одбора CIA за национално обавештајно деловање и када се 1988. године рат са муџахединима у Авганистану приводио крају, Фулер је формално пензионисан у обавештајном аналитичком центру RAND - центру вашингтонских неоконзервативаца, који је уско повезан са Пентагоном и CIA. Има разних доказа да је он помагао развој стратегије за стварање и коришћење Гиленовог покрета као геополитичке снаге за упад у земље бившег Совјетског Савеза у Централне Азије.

Фулер је своје време у центру РАНД посвећивао проучавању исламског фундаментализма у Турској, Судану, Авганистану, Пакистану и Алжиру. Писао је о условима за преживљавање Ирака, о пост-совјетској политици у Централној Азији, где је Гилен послао своје следбенике да отворе гиленистичке школе и медресе, каже Енгдал.  

• Хенри Барки је један од руководећих људи турског одељења CIA, бивши запосленик Стејт департмента - Одељења за политику планирања особља на Блиском истоку. Познат је по својим текстовима против турске државе. Посебно се Русија нашироко помиње у његовом тексту у Foreign Policy - Ердоганова спољна политика је у рушевинама.

• Хелен Лејпсон је помоћник шефа америчког Националног савета за безбедност, бивши потпредседник Националног обавештајног савета CIA.

• Силвија Тиријаки је политички аналитичар, задужена је за Израел, Палестину и Јерменију.

•  Ахмед Морси је стручњак у задужбини Карнеги (Carnegie Endowment), кустос у Египту и Ирану.

• Ели Геренмајех је запослена у Одсеку за спољне послове Савета Европе и задужена је за Иран и Саудијску Арабију.

• Месуд Карохаил је аналитичар Блиског истока и стручњак за многе међународне невладине организације.

• Марва Дауди је ванредни професор Центра за арапске студије на Универзитету Џорџтаун. Аутор је књиге Водени слив између Сирије,Турске и Ирака и још бројних публикација о "зверствима" сиријског руководства; у једном свом тексту тврди да Путин има користи од стварања Даеша и да је добио одрешене руке за војну интервенцију заједно са Асадовим режимом.

• Самир Сумаиде је бивши амерички амбасадор у Ираку, раније је био опозиција Садаму Хусеину.

• Али Ваез је један од управника центра Вудро Вилсон. (Woodrow Wilson Center).

Према изворима из Турске, пажња групе је била усмерена на острво Бијикада у близини Истанбула, где су побуњеници упућивани и где су се правиле лажне приче за медије.

Након што је постало јасно да је покушај пуча пропао, медији су почели да шире лажне приче да је наводно сâм Ердоган извео пуч како би ојачао своју позицију у земљи. Овакву тезу је објавио огроман број западних медија. После тога, ова лица су напустила Турску.

Турске тајне службе су оперативним радом идентификовале ове припаднике CIA и као учеснике Арапског пролећа у догађаја у Тунису, Египту, Јемену и Либији.