Председник Србије за ТВ Царград: Везе Србије и Русије су већ вековима нераскидиве (транскрипт)

АЛЕКСАНДР ДУГИН:
Поштовани Господине Председниче, прво, хвала Вам на љубазности за интервју нашој телевизији Царград и молим Вас да нам кажете како видите српско-руске односе на данашњи дан?

ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ:
Српско-руски односи су вероватно у историји имали овако добре тренутке, не верујем да су имали боље. Једноставно, Србија је вековима ослоњена на помоћ и подршку, најпре Царске Русије, потом Совјетске Русије, данас Руске федерације и, увек, када је Русија стајала добро са обе ноге на земљи и када је имала довољно снаге или довољно мудрих људи да заштити своје интересе, тада је била у стању да штити и интересе Србије. Када је Русији било лоше, то се одмах код нас осећало и одмах су други утицаји бивали доминантни и јачи – утицаји и људи и држава са којима се мање разумемо, са којима немамо корене, порекло, језик, веру, обичаје, заједничку историју, тако да је сва историја српско-руских односа историја ишчекивања, када ћемо коначно успоставити такве односе да ..; наравно, сви ми сарађујемо и са осталим државама, али да се барем у те наше односе нико не може да умеша и мислим да је огромна заслуга, јединствена заслуга Председника Руске федерације, који је схватио колика је величина мале Србије. Мислим да је то прави израз који можемо да употребимо. Иначе, гледајући са висина држава које имају сто милиона или милијарду становника, могло би некоме да се учини да је Србија мала. Гледајући у пријатељство за које не постоји мера, онда је Србија велика према свим својим пријатељима и према свима који заслужују пријатељство Србије.

Данас смо успоставили изванредне политичке односе, успоставили заједничку сарадњу, заједничке наступе по веома битним темама. Ми смо успели да обезбедимо руску подршку у неколико ситуација које су биле веома критичне по будућност Србије, рекао бих; и, то је била резолуција о Сребреници, у којој је требало прогласити Републику Српску за геноцидну творевину, то је било гласање на Генералној конференцији УНЕСКО око пријема Косова у УНЕСКО, па би тој, такозваној држави Косово припали сви српски манастири и све српске светиње, сва српска културна баштина, која постоји на Косову и Метохији. Ми имамо договор да ћемо заједно учестовати у свим догађајима који се тичу судбине наших држава и то је за Србију драгоцено – то је огромно тржиште, такорећи за све робе бесцаринско, са изузетком неких роба, то је велики извор сировина, енергената за Србију; на жалост, ми стојимо са пројектом Јужни ток, али никад не реци никад - ја се увек надам да ће бити довољно мудрости у Европској унији, посебно у Бугарској, да ми тај Јужни ток изградимо и да снабдемо читав један део Европе руским гасом.

Ми тренутно имамо ситуацију да - Русија, која је наш велики пријатељ, Европска унија којој тежимо, у чијем смо окружењу, у чијем чланству бисмо желели да будемо, ако нас жели поносне, такве, какви јесмо – да имају некакав спор и врло је тешко опредељивати се у том спору, али ако Вам је то што Србија није увела санкције Руској федерацији, ако Вам је то неки знак, онда ето знака на чијој смо страни у спору и ту нас мотивише наша историја. Ми смо предуго били под санкцијама, да бисмо се прикључивали било каквим санкцијама, зато што санкције и нису против политичара, против режима - жеља им је да оборе режим државе према којој се уводе, али, у принципу страда становништво, најчешће они најстарији и најсиромашнији, деца. Ми смо, ми, који се бавимо политиком у Србији и које су везивали за Русију на Западу, сви смо били под санкцијама и нисмо могли да путујемо на Запад, нисмо могли да добијемо визе – ја нисам живео лошије због тога; можда сам често исказивао тај свој понос што смо под санкцијама, али сам видео како око мене пате људи који у тим санкцијама, због економских тешкоћа у којима се земља налази, добијају мање од државе него што би требало, посебно мислим на социјалну помоћ, на дечје додатке, на издржавана лица – углавном под санцкијама страдају невини, иако, ако постоји неко мудар на Западу, он ће рећи да санкције не доносе добро Руској федерацији, али не доносе добро ни Европској унији; зато што, чин нема размена роба, капитала, људи, онда све стране лоше живе, сви се затварају у гето, и у Европској унији мање државе сада страдају због тих санкција, пошто су преплављене робом из великих држава које имају веће субвенције и буду јефтиније од роба које су произведене у мањим државама.

Дакле, ми се никада нећемо прикључити санкцијама према Руској федерацији и ја то не препознајем као заједничку спољну политику, зато што и не постоји заједничка спољна политика у Европској унији. Пример Косова и Метохије Вам је најдрастичнији, најјаснији.

Дакле, ако је заједничка спољна политика да све државе признају Косово, независност Косова и Метохије, како то да пет држава чланица Европске уније нису признале и да не постоји никаква санкција за њих. Значи, не могу да те натерају да радиш против себе, јер то би било против интереса тих пет држава. Нису оне нама већи пријатељи од неких других, али су овде директно суочени са штетом по своје интересе, уколико би признали независност Косова и Метохије, зато што то може да се деси и њима. Па, тако, како они могу да буду чланови Европске уније, а нису признали независност, тако и Србија може да уђе у Европску унију, а да не призна независност и то је једини услов који Србија не може да испуни, не жели, нити јој то дозвољава историја, нити будућност њене деце, а то је да ето, због једне шаргарепе добије штап, да због неког бољитка, посебно у уређењу државе, економији, да изда оно за шта су милиони Срба губили животе. Дакле, Србија би сâму себе згазила ако би увела санкције било коме на свету, само зато што их неко други уводи или ако би признала независност Косова и Метохије, само зато што неки велики, силни, моћни су признали и утичу на друге да признају.

АЛЕКСАНДР ДУГИН: Канал Царград и Фонд Василије Велики донели су Благодатни огањ у Србију по други пут. Били сте присутни и  учествовали на ускршњој литургији. Шта бисте пожелели нашим гледаоцима, нашем каналу и да ли ћете и трећи пут сачекати Благодатни огањ у Србији?

ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ: Прво на ово последње питање да Вам одговорим. Када једном установите обичај, а посебно у Цркви, немојте да га прекидате. Дакле, ако је било два пута, нека буде још двестадва пута и ја ћу све док ми здравље буде дозвољавало, а не функција или положај, сачекивати тај Благодатни огањ, зато што знам шта сачекујем. Нису то телевизијске камере, то је једно наше хришћанско чудо у коме ми, Православци, посебно учествујемо, у које ја верујем, зато што, човек без вере је делимичан, непотпун.

Што се тиче тога како ћете Ви овде да делујете, какав ћете успех имати, све зависи од Вас. Вама је пут отворен, ово је народ који веома поштује, а многи од нас и волимо Русију, као државу од које можемо да очекујемо увек само добро, као државу која нам неће нанети зло.

Овде се и дан-данас у кафанама наручују руске романсе, овде су руски класици најчитанији или, можда има много породица у Србији у којима се од страних писаца читају само руски класици. Овде је…овде сваки грађанин Србије, или барем сваки Србин, зна барем за неки догађај који нас повезује, а врло мало је оних који нас не би повезали и врло је мали број људи који би за те догађаје могли нешто да Вам кажу. Пут Вам је отворен, та идеологија да смо браћа, да смо блиски, да треба да сарађујемо, то је веома добро и веома пријамчиво и биће веома прихваћено међу грађанима Србије. Нађите меру, упознајте наше људе. Наши људи су заиста на страни сарадње са Русијом, али немају ништа против да и са другим људима живе лепо и добро. Дакле, од тога колико је неко добар према нама, зависи колико ћемо ми да будемо добри према њему. И, у овој поплави западних медија, који су се тако раширили и овим делом Европе, благородно је да се појави и медиј са Истока, зато што увек треба чути и други страну, или барем чути две стране. Зато Вам желим успех и, ево, увек када Вам буде требало мишљење, став, у вези актуелних догађаја или у вези нечега што је део наше заједничке историје, само се обратите.