Случај Артемије

Данас се у Вишем суду у Београду одржава треће припремно рочиште у случају против Епископа рашко-призренског, Артемија. Званично, случај против помоћника оптуженог Артемија је почео 2010. године, а сâмог Артемија, Суд је почео да гони 2012. године.

Чак и ако човек ништа не зна о овом случају, чињеница да траје годинама, а да се готово ништа није догодило, довољно говори. Понекад човеку, људима, држави, правди, треба само одузети време и никаква суђења и пресуде нису потребни – циљ је постигнут – “проблематични” човек или нешто што некоме негде смета, се елегантно уклони, и формално нико не може да приговори, а суштински, спроводи се неправда коришћењем правних механизама државе (у овом случају и цркве).

Дакле, нити црквени, нити државни суд нису могли нити да започну, а камоли да на правичан начин заврше све у вези са Артемијем. Још једном се показује да се правда и право налазе у неким чудним рукама и да они, који тумаче правне норме, не тумаче их на основу знања процедура, етичких норми и, да се започето заврши, да се људи не малтретирају и да се свакоме, макар и оптуженом, гарантује људско достојанство. Све ово није било поштовано у случају Артемија.

После шест година, процес је и даље у фази припремних рочишта, што је недопустиво, али је тако.

Зашто се ни после шест година не налазе докази за оптужницу? Зашто се и даље доводе сведоци? Зашто су пред правдом овде неки једнакији од других? Зашто се урушава углед и појединца, и Суда и државе?

Овај смутни случај има историју. Зашто је Артемије на суду? Више пута сам о овоме говорио, и поновићу, јер нејасне и неразрешене ствари морамо понављати, док се не разјасне и док не буду нестале све дилеме о томе шта се стварно догодило.

Постоји много разлога, и формалних и неформалних, зашто је Артемије завршио на црквеном, а онда и на световном суду.

Владика Артемије је против новачења у православним црквеним обредима, које је данас већ узело маха. Владика Артемије, тада Епископ рашко-призренски је, уз благослов блаженопочившег Патријарха Павла, подигао тужбу против НАТО пакта, после кланице Срба на Косову 2004. године. Владика Артемије није дозволио да цркве и манастире на Космету обнављају они који су их рушили – међународна заједница и Албанци. Владика Артемије није дозволио америчком Потпредседнику Бајдену да уђе у манастир Дечане.

После ових догађаја, тадашњи амерички амбасадор у Србији, Мери Ворлик, а то преноси и Викиликс , тражила је званично, и од Републике Србије и од СПЦ, да се нађе разлог да се Артемије уклони. И уклоњен је. Најсигурније могуће – преко суда, и црквеног и световног. Није важно што случај после више година, фактички, још није ни почео, понаваљам, данас је, после шест година, заказано треће припремно рочиште у Вишем суду у Београду. И то довољно говори о правној одрживости овог случаја.