Српска застава, Бајден и Вучић : ко се коме клањао?

Ако би неко гледао ТВ мрежу CNN, не би знао да је Џозеф Бајден, Потпредседник Сједињених држава био у Србији. Знао би само да је Бајден био на Косову, да се састао са сепаратистичком Владом и Председником, ратним злочинцем и припадником УЧК, Хашимом Тачијем. Знало би се да је на Косово дошао да дâ подршку америчким штићеницима – сепаратистичкој Влади, чији је списак злочина и криминалних активности подужи. На крају, могло би се закључити и да је Бајден на Косово стигао да би присуствовао отварању реновираног магистралног пута који носи има његовог сина, трагично преминулог прошле године од рака. Његов син је “служио” на Косову – што је, можда, и један од разлога његовог оболевања.

Можда се Бајден због тога и сетио српских жртава канцерогених болести, чији је број нагло порастао после НАТО бомбардовања, осиромашеног уранијума и обогаћеног осамдесетодневног бомбардовања мале државе, много мање него што су Ирак и Авганистан, али бомбардоване много више. 

У својој не тако дугој историји као државе, Сједињене државе су више ратовале, него што су било шта друго радиле. Можда би се могло и закључити да је државни апарат Сједињених држава само покриће за функционисање војно-индустријског комплекса Сједињених држава. Влада Сједињених држава је путујући циркус, како би се замазивале очи владама правих и стварних држава, а пропагандна машинерија преузета од Јозефа Гебелса је основно средство за рекламу америчке спољне политике.

Након бацања бомбе на Хирошиму и Нагасаки, Сједињене државе су дефинитивно успоставиле страх као основни принцип билатералних и мултилатералних односа са било ким. Као што је Викторија Нуланд недавно похвалила америчку компанију за производњу оружја Локхед Мартин због “воље за рат”, тако Сједињене државе веома дуго већ, сав свој живот као држава заснивају на страху од оружја које праве и могућности да га употребе, а у последњих пар деценија и избором својих званичника. Џорџ Буш Млађи је био дефинитиван доказ да место америчког председника више није важно, већ да се на њему “статира у кукурузу”, док стварну политику управљања страхом воде незванични центри моћи и главне канцеларије великих компанија за производњу оружја. Војни апарат служи као маска за криминал, државни апарат служи као маска за војни апарат. Једино страх Сједињеним државама доноси моћ. Када би се посматрали неки други критеријуми који, углавном, важе за све друге државе, Сједињене државе би морале да се сакрију у неку пацовску рупу и да оданде никада не изађу. Али, стицај несрећних околности – како оружано дивљање, тако и пропагандна машинерија за поробљавање људских умова, помогли су Сједињеним државама да успоставе дипломатску некултуру. Док неваспитани и бесловесни роботи америчке војно-индустријске машинерије сеју страх, ништа се неће променити. Промениће се када им се буде стало на пут, онако како сами они то разумеју – страхом и силом. До тада, Бајден ће се шврћкати около у званичним, полузваничним или незваничним посетама. На сајту Беле куће, Бајденова посета Србији не постоји. Нити било какав помен о званичном сусрету са српским званичницима. Постоји детаљан програм посете лажној и криминалној држави Косово и давање подршке криминалцима и сепаратистима на Косову.

За Белу кућу, а вероватно и за програмираног Потпредседника Сједињених држава, Србија је била успутна станица, да мало глуми у холивудском циркусу, који му је приредио невешти мајстор провидне манипулације и његов посилни, Премијер Србије . Поред тога што је Александар Вучић успео да се докопа места Премијера Србије, није јасно, шта он за Србију тачно ради. Да ли чува њене интересе? Не. Да ли се бави заштитом државе, грађана? Не. Да ли се бави заштитом природних богатстава и ресурса? Не. Да ли се залаже за целовитост земље? Не. Ова посета Џозефа Бајдена је показала да Вучић тражи алиби за промену Устава, зарад дефинитивне издаје Косова, продаје земље страним држављанима и увођење содомита у Породични законик Србије, вероватно “на мала врата”. Бајденово инсистирање на “европском путу Србије” у тренуцима када се не зна да ли ЕУ уопште постоји, још од лета 2015. године, када је први пут суспендован Шенген, говори о америчком циркусу да се незваничним, полузваничним или потпуно незваничним маневрима кроји капа људима на другим континентима. Истовремено, грађани Сједињених држава су давно били први покусни кунићи политике своје земље – од подземних нуклеарних проба у Невади, до производње брзе и затроване хране за свакодневну употребу, до идиократије са телевизије, којој су Американци изложени од раног доба.

Садашњи премијер Србије је одувек био добар и послушан слуга. Прво Војиславу Шешељу, а онда атлантистичкој машинерији која руши све пред собом. Мржња коју показује према грађанима и сопственој држави је непојмљива. Њега не подржава ни половина становништва. Али, изборне манипулације су давно усавршене, медијске машинерије које их прате, такође, те се Премијер понаша као да је барем 90% становништва за њега гласало, а не као да 50% становништва уопште није гласало. Као “ко-брендинг” у неолибералној економији, тако и Премијер Србије, користи овакве прилике да потврди своју “моћ” поред “моћнијег”.

(фото: printscreen, You Tube)

У приручнику Министарства спољних послова Србије пише да је после корачања црвеним тепихом испред гарде војске Србије, обавеза застати испред заставе Републике Србије и направити лагани наклон ка застави.

Бајден се о ово правило већ једном оглушио када је 2009. године заједно са Борисом Тадићем, тадашњим председником, корачао по црвеном тепиху испред Палате Србија. Чак је и тадашњи Председник Србије Борис Тадић, који је много лошег учинио за Србију, упутио Бајдена ка застави, али се овај једва окренуо и једва нагнуо. Тога није било овог пута – Александар Вучић се наклонио застави, али Бајден је поред заставе само прошао. Вучићев дубоки наклон је исти позерај, као и Бајденово шетање по црвеном тепиху, као да је дошао по Оскара. Вучићу су Гарда, застава, црвени тепих и Бајден послужили да изиграва Премијера, а Бајдену су Вучић, гарда, званични дочек послужили да изиграва представника државе, која то одавно није – питање ових дана је да ли икад и јесте то била држава. Обојица су одглумила своје слугерањске улоге својим (заједничким) господарима, а Вучић је само дао легитимитет сепаратизму на Косову, јер је Бајден на исти начин дочека у Београду и у Приштини, с тим да за Белу кућу званична посета Београду и не постоји.

Застави Србије су се у званичним посетама наклонили много значајнији људи, него што је Џо Бајден, један од главним заговорника бомбардовања Србије и аутор идеје да би Србе требало сместити у концентрационе логоре. Стокхолмски синдром уме озбиљно да обузме званичнике неких држава, па на крају није ни јасно, да ли се званичник Србије поклонио застави своје државе или Џозефу Бајдену – заговорнику истребљивања Срба.