Зашто је Ердоган постао анти-евроатлантиста?

Руски ваздушни напади у Сирији су били изузетно учинковити, јер је њихов циљ био да направе прекиде између положаја исламистичких побуњеника, како би копнене снаге сиријске Војске могле то да искористе и ослободе окупиране територије – што се и догодило па је ослобођено више од 50% окупиране сиријске територије. Пентагон и ЦИА су заказали у смислу стварања било какве војске која бисе супротставила војсци Башара ал-Асада. Зато се и догодило да, за разлику од руског деловања, такозвана анти-Даеш коалиција није ништа урадила и никакву штету није узроковала Даешу за две године бомбардовања, јер није имала копнене снаге које би искористиле догађаје.

Зато су у јануару ове године Сједињене државе одлучиле да промене стратегију и укључе Курде као помоћ на копну у офанзиви против Даеша. Сједињене државе су добро премериле последице свог стратешког плана да би пораз Даеша аутоматски значио стварање курдске државе, чији би гарант била Бела кућа. Курдистан би заузимао територију од 390 000 km², која сада припада Турској, Сирији, Ираку и Ирану и имао би 30 милиона становника.

План се заснивао на чланку потпуковника Ралфа Петерса, професора у Команди и Генералштабу, чији је чланак објављен 2006. године [1] у часопису Оружаних снага Сједињених држава. Четири године пре избијања грађанског рата у Сирији и и осам година пре појаве Даеша.

Па се поставља питање: да није сукоб у Ираку и Сирији планиран много раније, како би Сједињене државе прекројиле границе на Блиском истоку? Посебно када се зна да би овај план омогућио Американцима да створе мрежу курдских и катарских нафтовода за снабдевање Европе, а заобишли би Турску (преко Курдистана) и тиме би искључили Иран и Русију.

Ипак, стратешки циљ Турске је прелазак са европског на азијски и афрички континент преко мореуза Босфор и Дарданели. А ваздушне операције америчких снага се спроводе из турске базе Инџирлик. Зато је Сједињеним државама потребна Турска, а не обрнуто. То, да би Турска могла да изгуби 45% територије је много разљутило турског Председника Ердогана. Импулсивног Ердогана је могуће критиковати за штошта, али турски народ му је много тога опростио зато што је патриота. И зато никакав војни пуч не може да успе док је Ердоган председник Турске.

Американци су знали да је Ердоган патриота, па је Бела кућа, изгледа, истовремено са спровођењем свог стратешког плана у Сирији, припремала и план за уклањање Ердогана са власти. Овај план је требало да спроведу евроатлантистичке елите из Гиленове мреже, лојалне Американцима. Ердоган тврди да његов непријатељ, кога су угостиле Сједињене државе, ради за ЦИА и да је његова евроатлантистичка мрежа “у Турској, слична Сорошевој, која је постављена у бившим комунистичким државама, након пада Гвоздене завесе. Као начин регрутације, Гиленова мрежа је користила стипендије или програме студија у престижним западним образовним установама, а помагале су ЦИА и америчка влада.

Гиленова мрежа је посебну пажњу усмерила на младе официре у Војсци Турске, који су добијали позиве да похађају важне курсеве обуке које су организовали НАТО и Пентагон. Након тога, Пентагон је вршио притисак на турски Генералштаб да се ти исти официри уведу на различита места у НАТО структурама која су резервисана за Турску. Пошто се радило о нижим официрима без искуства, требало је да буду изузетно напредни, да „прескоче" два или три чина, како би стигли до чина мајора, потпуковника, односно пуковника, у складу са НАТО правилима. Да би се у труској Војсци стигло до чина мајора, да би се командовало батаљоном, бригадом, дивизијом, корпусом, потребно је достићи одређени ниво службених и војних захтева, имати добре резултате на тестовима борбене спремности; тек онда је дозвољено полагање пријемног испита на Академији команде и Генералштаба у Истанбулу. Након тога, још увек није сигурно да ће нко бити примљен. После тога, предстоји 1-2 године обавезног рада у НАТО. Пентагон притиска Турско војно руководство да још једном унапреде те, сада већ више официре без завршене Академије и запошљавају их на важним положајима у Генералштабу или у командној структури турске Војске.

Према тврдњама Ердоганових присталица, хиљаде турских официра из Гиленове мреже су врло брзо добијали високе чинове, генерала или пуковника, и то на кључним местима у структури турске Војске. Насупрот њима, Кемалисти у турској војсци су остајали капетани или мајори. Та, вештачки створена разлика је довела до неуспеха војног пуча у Турској [2].

Ердоган каже да је Гиленова мрежа била у стању да привуче скоро 20-25% високих званичника у разним телима (војска, високошколске институције, медији, правосуђе, полиција, државни апарат, итд). Ердоган даље каже да је читава мрежа хтела да изда Турску, на заповест турских непријатеља. Због тога је Ердоган почео одмах да са положаја уклања све припаднике евроатланске мреже, користећи модел Стаљинових чистки из педесетих. Те је јасно да је територијални интегритет Турске Ердоганов стуб, без обзира на америчке планове на Блиском истоку.

[1]. Ralph Peters. "Blood Borders: How a better Middle East Would look," Armed Forces Journal (AFJ) (http://www.armedforcesjournal.com/2006/06/1833899)
[2]. Pourquoi en Turquie coup d'etat did not step Reuss t it? (Http://reseauinternational.net/pourquoi-le-coup-detat-en-turquie-na-t-il-pas-reussi/).