Капитализам уништава идентитет, и домаћина и придошлица

Поплава миграната, не-Европљана, током последње две године, била је прекретница за почетак ове изненадне потраге за десничарским покретима у Европи. Ово је свакако појачало интерес за националистичке партије у различитим деловима Европе, од Финске до Грчке. Промена демографије, расних и религиозних профила у Европи (ова реч – расно – није политички коректна, али је користим јер је тачнија) је довела до поновног рађања десних партија. Видимо шта се догађа у Аустрији са председничким кандидатом… Један од председничких кандидата, Господин Хофер, није победио, али јесте овај други. То даље говори о поларизацији у европским друштвима. Ради се о страху од губљења идентитета. И то је разлог зашто и млађи и старији прихватају своје националне идентитете. Наравно да постоје разни облици, јер тражење новог идентитета није исто у Аустрији и Француској. Не долазе они и не говоре да су расисти, пре бих их назвао скривеним белим националистима. Они постају странци у сопственој држави, чак туђинци. Погледајте Франфурт, Минхен, чак и Грац, који је само номинално аустријски град. 

Морамо да направимо јасну разлику између религиозног и етничког идентитета. Религија и раса нису синоними. Има много белаца, на пример Босанаца, они су Муслимани и не сматрају се Европљанима у културолошком смислу. То је друга веома важна ствар којом је потребно позабавити се. Политика Фрау Меркел свакако неће довести до мултикултуралног разумевања, нити до консензуса разних расних група. Мислим да ће пре довести до још више фрустрација и још више грађанских потреса. Морамо бити критични и према капиталистима и либералима. Они унајмљују јефтину радну снагу која долази из Муслиманског света. То бих назвао либералном хипокризијом. Сваки мој коментар се завршава тиме да је либерализам главни непријатељ. Капитализам уништава идентитет, и домаћина и придошлица.