На Царичином граду откривене још четири цркве

Први пут у истраживањима учествује екипа института „Лудвиг Болцман” из Беча, са георадаром који открива грађевине и до пет метара испод земље На локалитету Царичиног града (Јустинијана Прима) из шестог века, где је откривено дванаест цркава, откривене су још две након дугогодишњих истраживања на овом локалитету, које предводи професор др Вујадин Иванишевић. Ово је још један од доказа да је Царичин град непресушна ризница.

– Царичин град је непресушни извор открића и нових сазнања, без обзира што се овде ради преко сто година и што је доста тога откривено. Ово је прва овогодишња кампања која је започела 17. марта и трајаће до 27. марта. Фокусирали смо се на оно што је у европској археологији тренутно важан правац истраживања, а то су недеструктивне и неинвазивне методе. То значи да нема ископавања, него радимо геофизичка истраживања на ширем подручју, да бисмо добили слику о некадашњој структури тих античких и урбаних центара. Због тога смо и пожурили пре него што крене вегетација – открива за „Политику” Иванишевић.

Наиме, и осамдесетих и деведесетих година овде су рађена геофизичка истраживања, али другим методама – геоелектриком и геомагнетом. Стручњаци су погледали резултате тих истраживања и одлучили да овом приликом раде георадаром који омогућава бољи увид у геофизику. У том циљу је и дошла искусна екипа института „Лудвиг Болцман” из Беча, партнер Римско-германског музеја из Мајнца који већ неколико година сарађује са Археолошким институтом из Београда на пројекту Царичиног града и који финансира прву овогодишњу кампању.

Стручњаци института „Лудвиг Болцман” су конструисали георадар и урадили софтвер прилагођен археолошким истраживањима и са том машином већ су радили око чувеног Стоунхенџа, на Карнутуму, а ангажовани су и на истраживањима викиншких насеља у Норвешкој. Захваљујући тој машини, поред четири новооткривене цркве, пронађено је и петнаестак објеката који се нису видели у ранијим геоистраживањима.

По Иванишевићевим речима, међу најзначајнијим резултатима ове кампање је откриће још једне базилике изнад месног гробља у атару села Штулац. У средишту тог рановизантијског утврђења се налази Црква Светог Илије с краја 19. века. – Ту је откривена велика тробродна црква са наосом, нартексом и великим атријумом. То даје потпуно нову димензију, не само том утврђењу, него самом Царичином граду. Њене димензије су 30x15 метара и спада у највеће цркве на овом локалитету. Другу смо открили у селу Свињарица и ту највероватније постоји још једна која ће бити предмет истраживања у некој од наредних кампања. Од великог значаја је и откриће још две цркве у доњем граду. Ово је изузетан налаз, имају различите основе, што је такође јединствено – истиче наш саговорник.

Крајем јуна и почетком јула, уколико се обезбеди новац, почеће уобичајена ископавања у којима већ годинама учествују француски археолози, а од пре неколико година и Римско-германски музеј из Мајнца. За новембар је планирана и трећа кампања која ће бити фокусирана на истраживања античког рударства на подручју западног дела Лесковачке котлине. Истраживаће се масив око Леца, Царичиног града и Сијаринске Бање. Циљ је да се истражи и тај сегмент економије античког друштва или касновизантијског периода. Наиме, археолозима су познати подаци о античком рударству, али је непознаница како се одвијало рударство у шестом веку.