Уклањање Суркова може бити почетак краја његовог политичког модела

Са Сурковим одлази читава епоха. Тек сада можемо да кажемо да су се деведесете заиста завршиле. Међутим, одмах се поставља питање - шта је почело?

Сурков је творац тренутног политичког система, о коме брине две деценије. Његова оставка је, са једне стране, престанак “одржавања“ тог система, што омогућава и ослобађање од терета већ давне епохе клизања Русије у понор пропадања и растурања. Али, са друге стране, ова је предност само за некога ко има јасну визију алтернативе, стратегије стварања новог политичког система, идеју нове, пост-јељцинске, постлибералне Русије.

Ако свега тога нема, уклањање Суркова биће почетак елиминације читавог његовог политичког модела, до темеља, а онда ... Шта? Ништа? Покушај да се поново створи иста ствар, само без Суркова, јесте попут покретања евроазијских пројеката без Евроазијаца, патриотских промена без патриота, покретања конзервативног преокрета без конзервативаца.

Сурковљева оставка је тако и олакшање, али и велики ризик. Заправо, нико од оних који остају нема такав ум, сналажљивост и способност стварања креативних политичких симулакрума који опонашају политички живот тамо где би требало да буде политика. Чак ни то... А, о осталом нема потребе да причамо.

Сурков је отишао. Не из првог покушаја, не без проблема, увек се опраштао и опет се појављивао сваки пут кад су покушали да га уклоне. Али, шта је остало - тупост, неактивност, омаловажавање – то је боље? Било је барем забавно, али сада ће и то бити немогуће. Нити политичара, нити идеја, а сада нема ни симулакрума. Још горе од најгорег ...