Тражити Рај на Истоку (даље)

Истинска путовања, стварне пустоловине духа, почињу на Западу, из „земље бунара изгнанства“. То је место налик гробу, тамница мртве пути.

Ступајући на тло дотад непознатог континента, Кристофор Колумбо је помислио да је открио Нову земљу, ону која се помиње у Откривењу Светог Јована.

Славни морепловац је поверовао да је у заливу Парија и у његовим свежим воденим струјама пронашао извориште четири реке изгубљеног рајског врта, самог Едена. "Бог ме је учинио весником Новог неба и Нове земље, о којој је говорио у Апокалипси“, узвикнуо је пред шпанским краљем Хуаном, „а пре тога на уста Исаије; и показао ми је где ћу је пронаћи“.

Крају света, записао је у својој Књизи пророчанстава, претходиће откривање Нове земље, преобраћање неверника и уништење Антихриста. Зло ће, једном заувек, бити уништено на Земљи.

У каквој се вези налазе Агарта и Америка? Нису ли то исте оне нити које повезују све континенте? Или је појава и једне и друге, или пре њихов повратак на хоризонт светске историје, само један од знакова „последњих времена“? За тајну Америке знали су и Викинзи, Египћани и Феничани, столећима, па и хиљадама година, пре португалских и шпанских морепловаца.

Езотерици и адепти тајних удружења, мистици и опсенари, астролози и неофити, поклоници тајних култова и опскурни завереници – сви они плету своје мрачне мреже око Агарте и дубоких мистерија које скрива подземно краљевство.

Америка није само земља Апокалипсе – повести која говори о смаку света и последњем откровењу. Први досељеници су Америку изједначавали с рајем у коме чак и дрвеће и биљке „говоре хијероглифским језиком нашег адамитског или примитивног стања“. "Нови свет“ је за њих пројекција Раја на Земљи, којим је сам Бог благословио свој изабрани народ – Нови Израиљ. Атрибут "нови“ овде има значење "божански“. Други су Америку, не с мање основа, поистовећивали с Атлантидом, о чијој пропасти говори Платон, превиђајући да је извештај грчког филозофа прецизан у својим појединостима и да, мимо атлантидског острва, грчки филозоф помиње и "копно на западу које са свих страна окружује океан“. То је северноамерички континент, о томе не може бити двојбе. Америка је само њена сенка, њена пројекција на крајњем Западу, "лажна Атлантида“.

Херман Вирт говори о ишчезлој земљи Мо-Уру (библијска Морија, у којој је Аврам хтео да жртвује свог сина); острву у северозападном Атлантику, које је заправо изгубљени сакрални континент.

Индија средњевековља и познијег доба, ка којој хрле светски путници, једнако је, ако не и више, митска земља; није само пука географска чињеница. Своје име Бразил дугује Хи-Брасилу, митској земљи келтских предања.

Зашто је Сибир, на концу, постао „свето тле“ Руске империје? За Јесењина, рај је Русија, или је она важнија и од самог раја. Русија и Сибир, или њен далеки Север, према другим истраживачима, јесу управо митска Хипербореја – исходиште данашњег човечанства, или једног његовог дела, домовина људи-богова – божанске расе Златног доба.