Савремени рат: Кибер простор као ново бојно поље

У последњих двадесет година кибер простор постао је легитимно, пето бојно поље, признато у стратешким документима већине светских држава уз копно, ваздух, море и свемир. Виртуелно окружење које је револуционизовало начин на који комуницирамо и омогућило повезивање људи на највишем нивоу, истовремено је проширило могућности  за обављање разних агресивних активности.

Кибер ратови, тероризам и криминал представљају неке од највећих претњи данас, посебно због недостатка контроле Интернета и међународних норми које би уредиле хаотично стање које влада у кибер простору. Непостојање одговарајућих правних норми поставља нове изазове пред стручњаке за међународно и хуманитарно право.

Интернет је заједно са другим технологијама променио наш свакодневни живот на боље. Готово све што замислимо доступно нам је уз неколико кликова мишем. Истовремено ове технологије промениле су и начин управљања разним сферама људског живота, па тако и начином ратовања. Појединци и нације добили су готово неограничене могућности за вођење битака без оружја. Невидљива мрежа која нас све окружује постала је ново бојно поље на коме се уместо војника, боре хакери.

Борбе у физичком свету захтевају огромне ресурсе. За једну земљу може бити прилично тешко да развије нуклеарно оружје. Истовремено, за развијање кибер оружја, које може имати једнако разорне ефекте, потребно је много мање ресурса, пре свега новца и времена.

Кибер борбе се разликују од физичких и по томе што је нападач скривен. Његове намере и мотивација остају са друге стране екрана. Кибер напади су непредвидиви и често се не може утврдити одакле тачно долазе. Напади могу бити усмерни како на државни и приватни сектор и организације, тако и на појединце.

Кибер напади имају разне облике. Неки од њих су:

• штетни компјутерски програми који могу да ометају или преузму контролу над инфраструктурним и војним системима,
• напади који онемогућавају приступ комјутерима или појединим садржајима на интернет мрежи,
• крађа индентитета,
• крађа података од појединаца и из државних или приватних институција.

Напади на инфраструктуру могу да утичу на снабдевање водом, струјом, правилан рад саобраћајног и многих других система. Опасност се повећава заједно са развојем и дигитализацијом. Кибер напади могу се искористити и као допуна класичном ратовању. На пример, напад може бити усмерен на онемогућавање или пресретање комуникације, објављивање тајних података у јавност или прикупљање информација о положају и стању опремљености непријатеља.

Иако смо у скорије време све чешће сведоци разних кибер напада, још увек не постоји јединствена дефиниција кибер рата која је међународно прихваћена, вероватно и због тога што се још увек није десио напад који би за последицу имао губитак људских живота. Кибер рат можемо да дефинишемо као сукоб између две државе који се одвија путем компјутера или на Интернету. Једна држава може да омета активности друге у разне војне сврхе, или да врши шпијунажу.

Као посебну групу кибер напада издвајамо нападе усмерене на појединце. Када кибер простор посматрамо из перспективе безбедности, морамо приметити да је и појединац угрожен једнако као и државе и организације. Постоје читаве организације којима је задатак да путем Интернета, а посебно путем друштвених мрежа утичу на ставове и идеје појединаца и мењају их у сврху политике, вере или других разлога.

Предност друштвених мрежа је у томе што нам омогућавају да дођемо до информација које медији не објављују, да прочитамо и чујемо мишљења појединца из свих крајева света, као и да у реалном времену пратимо нека дешавања. Ипак, да бисмо ове предности искористили, морамо се ослањати на здрав разум и морамо знати коме можемо да верујемо. Увек треба имати у виду и чињеницу да се свим материјалима који су нам на Интернету доступни може манипулисати. Видео за који мислимо да је снимљен уживо у ратном подручју, исто тако може бити и измонтиран и направљен у неком студију.

У данашње време када сви негде журе, најлакше је привући пажњу људи кратким, визуелним садржајима. Визулни материјали који имају хумористички карактер посебно су погодни за то. Читави тимови људи ово проучавају и искоришћавају у разноразне сврхе, почевши од рекламних, па све до политичких кампања. Довољно је направити једну фотографију са кратким текстом и начинити је виралном да би се великом броју људи пласирале полуистине. Посебно је лако утицати на младе кориснике.

Најскорији пример деловања оваквих кампања на велики број људи видели смо приликом изборне кампање у Сједињеним државама. Маркетиншки тимови оба кандидата, Доналда Трампа и Хилари Клинтон, искористили су све могућности друштевних мрежа да допру до пажљиво изабране, циљане публике. Манипулисање истином и сервирање пажљиво изабраних информација свакодневно је присутно како у класичним медијима, тако и на Интернету и друштвеним мрежама.

Кибер простор је омогућио разним терористичким организацијама да прошире своје деловање. Терористи користе све предности кибер простора – могућност скривања, брзу комуникацију, финансирање путем криптовалута. Сведоци смо врбовања младих људи од стране разних терористичких организација. Путем Интернета младима се сервирају лажне информације, такорећи им се испирају мозгови и они постају нечије марионете. Посебну опасност представља и могућност комбиновања разних терористиких напада у физичком свету, са онима у кибер простору.

Да би заштитиле и државне структуре и појединце од свих врста кибер напада, владе морају организовано да раде на развоју система одбране у кибер простору. Владе пред собом имају изазов да заштите наше физичке, финансијске, институционалне и идеолошке вредности како на приватном, тако и на државном плану. Као и у физичком свету, и у виртуелном је одбрана најбољи напад. Није довољно радити на заштити појединачних компјутера и сервера, већ се мора створити безбедно окружење широм читаве мреже. Промене у кибер простору су све брже и можемо очекивати развој све сложенијих и софистициранијих система. Због тога и одбрана од кибер напада мора бити стратешки планирана.

У скоријој будућности очекујемо доношење правних норми о активностима у кибер простору у међународним оквирима, као и појачан рад на образовању појединаца за безбедно обављање најразличитијих активности у кибер простору. Баш као што је у прошлости војна обука била обавезна, у садашњем времену обука за безбедно коришћење кибер простора мора бити систематски прописана и спроведена кроз образовни систем.

Уместо да плашимо младе генерације негативним аспектима развоја информационих технологија, требало би да их образујемо и инспиришемо да исте те технологије унапређују у позитивном смеру и да стварају кибер простор са много јачим и обухватнијим системом одбране од овога какав данас поседујемо. Кибер окружење неће нестати и ми му се морамо прилагодити и научити да у њему функционишемо у сваком погледу.