Препознавање Трампа као 'Princeps huius mundi'

Трамп нам је већ приредио многа изненађења. И наставља да изненађује. У почетку, он је одбацио амерички естаблишмент, али је онда одлучио да га изазива, па је своју предизборну кампању градио на анти-глобализму. Изненађење је да се он усудио да направи такав корак, али је још веће је изненађење овог пута да је најзад постао - Председник Сједињених држава, такозвани ПОТУС. Ово скоро нико није очекивао. Изненађење.

Стигавши у Белу кућу, почео је да изгледа слабо и неодлучно – предајући своје сараднике, једног за другим, пред олујним критикама Демократа и корпоративних медија. Његови противници, осећајући слабост, почели су да припремају ситуацију за његов опозив. Главни акценат је био на потпуно имагинарном "руском трагу". Трамп је деловао збуњено и бранио се.

Пред налетом кампањи, обично заснованих на лажним вестима, о наводном "хемијском нападу" који је извео Асад, Трамп је наредио напад Томохавк ракетама на ваздухопловну базу сиријске владе. И то је, такође, било изненађење, јер је такав корак био у поптуном нескладу са читавом предизборном капмањом. Чинило се да је постао талац Мочваре и да је спреман да постане марионета у рукама Савета за спољне односе и неоконзервативаца,  као што је то био Обама или Буш Млађи (и раније Бил Клинтон).

Али је, онда, поново наступило изненађење (још једанпут): Трамп је отпустио директора ФБИ, Комија. Да је под потпуном контролом Мочваре, то никако не би могао да уради. Затим, Трамп разговара са руским Министром спољним послова, Сергејем Лавровим два сата, а са турским Председником Ердоганом, заврши разговор после 15 минута. Шта је то било? Један непредвидив корак? Можда повратак на предизборну кампању и на реализам не-интервенционистичког дневног реда? Чињеница да Трамп није коначно допустио да падне и Бенон је још један добар знак у том семантичком правцу.

Али, то није био крај изненађењима – она тек почињу.

Трамп је сада на својој првој турнеји по иностранству. И, поново - изненађење. Прва посета иностранству нису нити Мексико, нити земље Латинске Америке, што је обичај америчких председника; и, не Русија, на пример, али, да, Саудијска Арабија, земља која је главни спонзор Даеша (забрањен у Русији) и исламистичког тероризма. О каквој се овде логици ради? Ово није нити Трамп број 1, нити Трамп број 2. Ко је сада овај Трамп?

Али ово није крај изненађењима: педесет земаља Исламског света у Ријаду се поклонило Трампу и принело му вазалску заклетву на верност. Затим Трамп потписује уговор на 100 милијарди долара, за тренутне војне потребе Саудијске Арабије (што је, у ствари, за потребе Даеша) и још 200 милијарди за касније. Због тога су Саудијци могли дозволити Трамповој супруги и кћерки, не само да се не покрију, већ да на краљевски пријем дођу у бикинију.

Након тога, Трамп плеше вахабијски плес са сабљама - плес салафи-џихадиста и држи говор у којем велича про-амерички Ислам. Лидери исламских држава су пали под ноге Вашингтону.

А данас, посета Израелу. Неки рабини су 45. председнику Сједињених држава израчунали име “Адам” и прогласили Трампа Месијом. Ислам је под Трамповим ногама. А, сада и Израел.

А, онда ће и НАТО и Г7 пасти под његове ноге. Да, и Папа, он ће се, такође, поклонити 45. председнику Сједињених држава – Доналду Трампу Првом.

На прво путовање је отишао као непредвидиви ексцентрични почетник и аутсајдер у америчкој политици, под претњом опозивом. По повратку у Белу кућу, има све шансе да буде признат као "кнез овога света" - "princeps hujus mundi".

И, овај пут, то је право изненађење. Сада, ако Трампови лични непријатељи буду препознати као "руски шпијуни" и послати у затвор, нико неће бити запањен. Осим тога, руски олигарси који су се кладили на Хилари, сигурно су оставили трагове у њеној политичкој и финансијској подршци. Кварна Хилари. Заиста. Овај пут, руски траг је много реалнији.

Чињеница да је Марин Ле Пен у Француској показали прилично слаб резултат, а у Ирану је изабран про-западни председник, ситуација у блиској будућности може постати заиста тешка.

Наравно, видели смо већ прилично много изненађења, а доћи ће и нека нова. Али, за сада, ствари постају све више и више застрашујуће.