Русија, Кина, Трамп и Рим

Зли Доналд Трамп није губио време. Као и сви зли демагози ,националисти и женомрсци, Доналд је пожурио са постављањем „лудих и бесомучних“ генерала Џејмса Матиса, Мајкла Флина и Џона Келија на најодговорнија места у америчкој администрацији. Полазећи од 11. септембра 2001. године, када се збила позната нелегална узурпација власти у САД (и о којој су написани томови озбиљних књига), па преко никада утврђеног стварног идентитета Барака Хусеина Обаме, па све до чињенице стварања и наоружавања Исламске државе, превејани популиста Трамп је озбиљно одлучио да окрене други лист,обраћајући се директно народу и објавивши рат елити : “Ми данас преносимо власт са Вашингтона и дајемо је народу...данас је народ поново постао владар ове државе...криминал ,банде и дрога су нам украли превише живота...радикални исламски тероризам ћемо у потпуности избрисати са лица земље...тражићемо пријатељство и добру вољу са свим земљама света, нећемо се трудити да наметнемо свој начин живота било коме...“.

 А, ко може боље од бриљантних генерала Флина, Матиса и Келија да омогући преврат, повлачење војске на задатак „одбране нације“ уместо бесомучних империјалних ратова широм планете, вођених у интересу других држава и незајажљивих војно-индустријских мултинационалних корпорација? Нико, јер су се управо они побунили током година крваве окупације Ирака, не желећи формирање заметка будуће Исламске државе и рат „свих против свију“, већ мирни договор са ирачким племенским вођама. За овакав часни однос према дужности, ови генерали су скупо платили током Обаминог „нобеловског“ периода, били су смењени и маргинализовани. 

Сигурно је једно: Доналд Трамп је обилато користио све информације из ирачког и авганистанског пакла (коштао је САД 13.700 мртвих, 970 хиљада инвалида и 5 трилиона долара) током своје радикалне председничке кампање. Такође поседује прворазредна знања о догађајима 11. септембра 2001.године, тако да је упућен у све тајне формирања тзв. Исламске државе као и мистерије и сплетке њених недодирљивих „луткара“. Ваља подсетити се да за ове „игрице“ америчко законодавство предвиђа електричну столицу или гасну комору...

Зато ће сукоб бити неизбежан и тешко је предвидети стишавање тонова и прекид „ружичастих Мајдана“ против Трампове администрације, посебно након што је Џејмс Матис именовао као своје најближе сараднике у Министарству одбране два саборца из Ирака, адмирала Крејга Фолера и адмирала Кевина Свинија, уз негодовање бројних конгресмена јер су та намештења традиционално бивала попуњена цивилима. Нешто крупно се ваља иза брега, јер је и легендарна лепотица Тулси Габард (ветеран из Ирака и непоћудни демократски посланик са Хаваја) управо посетила Сирију и тамо се састала са представницима Асадове владе и са Асадом лично, како би порадила на „завршетку сукоба у Сирији“, без да је о тој мисији обавестила икога, осим генерала Флина и Трампа. Тулси Габард је једна од ретких часних и непоткупљивих конгресмена и велики противник Обаминих „мировних“ операција, као и иницијатор закона о престанку финансирања терориста широм планете. Отворено је изјавила да САД прећутно подржава Алкаиду и Исламску државу „наоружањем и логистичком подршком“.  

Са Трампом дели слична гледишта, али је, ипак, током председничке кампање подржала Бернија Сандерса јер се бојала да ће код Трампа превагнути окружење неоконзервативне фракције, те да би то можда довело до још горих ратних покоља. Увек искрена и срчана, ко не би пожелео једну Тулси Габард у Европи, уместо Меркел и Могерини?

Утисак је да Трамп озбиљно намерава да Пентагону повери неку врсту туторства над ЦИА, иако Пол Крејг Робертс упозорава да је моћ НСА и ЦИА толика да оне, и поред промене седамдесет директора досада, фунционишу потпуно аутоматски, те служе сасвим приватним интересима и имају потпуно самодовољно финансирање и без импозантног владиног буџета. Нешто слично тврди и бивши европски парламентарац Ђулијето Кјеза,приликом недавне посете Кини.

Велики проблем представља и Холивуд, који је одувек био трбухозборац геј-нарко секте сорошеваца и троцкиста и има специфичан подривачки потенцијал, иако највише дугује америчкој војсци и обавештајним службама које су га и опремиле сваком могућом подршком, финансирале и снабделе чиновима и привилегијама током Хладног рата. 

Слична је ситуација и са „преституткама“ (израз П.К.Робертса). То су пребогати пропагандни службеници мејнстрим медија,телевизијских канала и журнала у власништву финансијских људождера који немају домовину.

 Још већа опасност по Трампа и Американце јесу експоненти старих пројеката контроле ума и њихово зомбирано робље. Од Фројда и Института Тависток, па преко МК Ултра-Moнарх експеримената данас се САД суочава са неизлечивом канцерозном метастазом разних англофонских паразита - „музичара“, “уметника“ и „певача“, “боди артиста“ и многих других наркозаморчади, педофила  и сатаниста, дружине „паклене поморанџе“, бригаде „даркера“,“репера“ и снајпериста ала Брејвик. Такви, уз капиларну распрострањеност наркотика и оружја по школама и универзитетима уз принцип опонашања, имају једноставно армије фанатизованих следбеника спремних на све оно што наркомафија(или њени манекени) наредe. А мафијама никако не иде у прилог најављено подизање зида на граници са Мексиком, јер докле је одмакао Обамин „рат против дроге“, није на одмет подвући жалосну чињеницу да свемоћнe и пребогатe вођe мексичких картела често уцењују главе бескомпромисних америчких полицајаца, и то на значајне суме!

Најбољи пример за ово јесте управо некажњено Мадонино харангирање на атентат и убиство Трампа, када је изјавила да је „помишљала да дигне у ваздух Белу Кућу“, изазивајући примерену реакцију једног од Трампових најближих сарадника Њута Гингрича који ју је коначно отворено назвао „левим фашистом“,те рекао да би „њу требало ухапсити. Морамо бити спремни да се од таквих штитимо.“ Међутим, ствари су се одавно отргле контроли и тешко је отети се утиску да ће ипак на крају „револуција појести своју децу“, после свих изазваних пучева, атентата, субверзија, пљачки, светогрђа, покоља и одвратног лицемерја. Ради се о онима који су до јуче једнодушно подржавали перформансе „Пуси рајот“ у туђим храмовима,као што су славили „мирољубиве“ скинхедсе Мајдана. Платонов и Панарин су пророковали пропаст Америке управо због незадрживог изопачења људи унутар нехуманог друштвеног система, мада САД ни економски не блистају јер до 2020. године треба наћи 3,6 трилиона долара за пуко одржавање застареле инфраструктуре. 

 Озбиљни аналитичари тврде и да се заправо ради о још једном америчком циркусу и представи у којој Доналд Трамп (параван моћнијих играча попут Шелдона Аделсона и браће Кох) има улогу доброг полицајца, а Сорош, ЦИА и либерални медији просто глуме хајку на „сексисту“,или ,ако хоћете, све је геополитички глумачки пандан „доброг“ Кисинџера и „злог“ франкисте Збига. 

Могуће је и да се ради о тактичком повлачењу приликом којег ће се индустријска производња и технологије нужно враћати, прво из Азије у САД, јер тамо нема шта више да се тражи будући да су Јапанци, Кинези и Кореанци преузели и усавршили технологије, тржиште и производњу и, притом, увели огромне царине на инострану робу. Друго, Америка већ сада има огромни војно-технолошки заостатак за Русијом и увелико зависи од Кине по питању стратешког снабдевања морским путем и обезбеђења неопходних војних компоненти. Међутим, не треба превидети и да је бивши СССР био велики стручњак за циркуске трикове (чак је постојао државни циркуски универзитет),тако да његов наследник (Русија) улази потпуно спреман у представу и неће дозволити да НАТО пређе Дњепар те ће војно прегазити Пољску и Румунију уколико би дошло до стварне активирања такозваног Ракетног штита. У истинском рату против Руса много не помажу Фејсбук, Амазон или Гугл ,а НАСА је толико пропала да су Русима (под санкцијама) у Бајконур морали да пошаљу „најмлађу“ астронауткињу, 56-годишњу Пеги Витсон. 

 Наравно,највећа планетарна „диктатура предузетништва“ (како је бриљантно САД дефинисао Џон Клајвс, алијас Стефано Анели) има и хронични, нерешиви проблем морала и мотивисаности војних трупа. А добро је све објаснио и чувени покајник Смедли Батлер (један од од најодликованијих генерала у историји САД) да је све то неизбежно у систему где је амерички војник само један пион Волстрита и „рекеташ и капиталистички гангстер...где је једина разлика између њега и Ал Капонеа у томе што војник САД чини исте ствари широм три континента“. Тај  проблем Војска САД засада решава технологијом, најамништвом, индоктринацијом и наркотицима, а убудуће ће то радити и директним коришћењем клонираних војника и киборга.

Овде улази у игру и чувена геополитичка доктрина Николаса Спајкмена (1892.-1943., професора на Универзитету Јејл) о такозваној важности задржавања контроле над кинеским и индијским приобаљем („анаконда“ Римланда), ради доминације светом. 

Чини се да континенталну Европу, великог геополитичког супарника САД, чекају тужна времена даљег губљења суверенитета и утицаја у свету, након Маршаловог плана, Монеа, Шумана и Спинелија, после вишедеценијске американизације и денацификације, масонско-банкарских пројеката технократског спајања Гладио-Стеј Бихајнд синтетичке производње тероризма и мафијашког криминала.  Перспективе „европске будућности“ нису нимало ружичасте. Ваља се подсетити да је у Источну Европу од 1991. године до данас бачено и спржено можда и више од трилион долара на „инвестиције“ , „интеграције“ и кредите.  Само у Италији (америчком носачу авиона на Медитерану са чак 116 војних база),која је од увођења евра спала на ниво индустијализације који је имала 1945. године,треба издржавати огроман паразитски мафијашки апарат са највишим примањима у свету, јер се ради о католичкој земљи са преко 55 милиона људи и седишту Ватикана (умерена је процена да Ватикан поседује 20% свих некретнина у држави!). 

У Немачкој, Ашкенази земљи, која је Америци подарила своје најбоље синове – од Гелена до Фон Брауна, најомраженија жена Европе (исламска „мати“) је сишла у бункер, заједно са Штајнмајером и Шулцом, претходно пославши тенкове на руске границе. Иако су је на време и уљудно упозоравали да се не игра ватром, будући да Русија више никада не намерава да води ратове на својој територији (Сергеј Караганов), ништа јој није вредело јер тврда тевтонска глава изгледа фабрички не прихвата поуке словенских „подљуди“. 

Све је једно вечно швапско враћање, од рата до рата, од усташа и УЧК па све до Десног сектора и кукастих крстова. Још педесетих година прошлог века, већина политичара и сви кардинали из Хитлеровог доба су поново били укључени у антируску хајку и сумануто вриштали како „примена атомског рата није апсолутно неморална“(језуита Гундлах).  

Дотле, Трамп је принуђен да трпи и ћути на салве и плотуне увреда и претњи са свих страна: Ђерђ Шварц Сорош (ако му је и то право име) га је из Давоса частио епитетима „варалица, подмукли човек...диктатор у покушају...уверен сам да ће убрзо пасти са власти“, док му је умеренији Џон Кери (онај из братства “Лобање и кости“) љубазно поручио да ће трајати „годину, највише две“ на месту председника САД. Елем, пошто председнички мандат у Америци траје четири године, нису ли ове честитке Керија и Сороша (људи који 'знају') уствари мафијашка претња смрћу, некаквим инцидентом или досијеом?

Поставши апсолутни и тотални Непријатељ (према дефиницији Карла Шмита), Доналд Трамп је, као и Владимир Путин, инкарнација Зла -  белац, хетеросексуални мушкарац и  Хришћанин. Они су “фашисти” и “немају душу”, иако се рашчупани “сексиста” на инаугурацији заклео на две Библије – једна је поклон од мајке од пре шездесетак година. Рат је Мир, Слобода је Ропство, Незнање је Моћ.

Не мирује ни Министарство истине са једним од поглавника, тако је свеуважени Тимоти Гартон Еш из Гардијана овако пресудио: “Трамп је националиста. А национализми, пре или касније, доводе до рата.” Каква узвишена мисао, каква соломонска премудрост! 

Наравно, није могло да прође ни без асистенције Заменика Христовог на земљи, Папе Фрање Првог, који је дао интервју за мадридски Ел Паис, лаички и ултралевичарски дневник, где он, аргентински језуита, изражава велику и искрену забринутост за судбину планете након победе “популизма” у САД: “За мене је  типичан пример популизма у Европи – 1933.година у Немачкој...Немачка је сломљена, покушава да се придигне, тражи свој идентитет, тражи вођу који ће га повратити...појављује се младић по имену Хитлер..он није узурпирао власт, за њега је гласао немачки народ.” Каква генијална алузија и какво предивно Папино поређење!  Дакле, Папа већ дуго суфлира да, ако је популиста Трамп пљунути Хитлер 21. века, онда нам ваља што пре предати преостали монетарни и национални суверенитет у руке онима који су Хитлера и финансирали! Тобоже Хитлер је “изникао” из аустријске пивнице, народном глупошћу, а ми таман помислили да се тај лудак мирно упокојио у Аргентини, као што беше Крунослав Драгановић блажено уснуо у вашој, Титовој Југославији...

Шала на страну, они свим Европљанима упорно протурају најбаналнију лаж представљајући је као Врховну догму глобализма, да тобоже национализми и родољубље изазивају ратове, те следствено овој подвали, морате их се одрећи зарад трајног мира, одбацити традицију и сувереност у замену за шаку долара неког новог Маршаловог плана, предати ваше оружје технократским установама у замену за безбедност. Кастрирати саме себе, убити мушкост и ратоборност у вама, прихватити тобожње “женске” вредности, одбацити народни дијалект и обичаје, народно писмо, веру, музику и ношње, за парче буђавог хлеба. Овој превари се први супротставио Шарл Де Гол, предложивши “Европу нација”, заједницу братских народа од Лисабона до Владивостока, уз очување војног и економског суверенитета држава које би се браниле од нелојалне конкуренције и дампинга. 

Никада у европској историји није било дужег периода благостања као након Вестфалског мира 1648. године, када су нације утврдиле принципе узајамног поштовања суверенитета и немешања у унутрашње ствари (Ius Publicum Aeuropaeum). То је био период мира који је трајао скоро 150 година, све до почетка Наполеонових освајања и “ослобађања народа” од “стега реакционарних и мрачњачких режима”. А радило се о обичном изговору за пљачку народа до голе коже. 

Исто тако, довољно је подсетити се тридесетих година прошлог века када је постојао пријатељски и братски однос између европских ауторитарних и националистичких режима, све до Хитлерове расистичке издаје. Или, сложена историја самих Сједињених држава, које су за 240 година постојања досада водиле чак 223 рата – 93% времена свог постојања су провеле у ратовима широм планете. А, једини период мира су доживеле у периоду 1935-40. године (чак пет година!) за време национал-изолационистичког периода Велике депресије, када је слоган био потпуно идентичан Трамповом – „Америка изнад свега!“. 

Зато, један папа би морао да се искрено обрадује и поздрави Трампов повратак принципима Вестфалског мира (и међународног пријатељства и немешања), након ужасних Бушових и Обаминих година илегалних и превентивних ратова ради „ширења демократије и слободе међу нацијама света“, морао би ове „нобеловце“ да пореди са Хитлером, а никако такозване популисте. Али, то, изгледа, није у опису радног места једног аргентинског језуите и уопште шефа „Свете столице“, који је дошао на трон захваљујући огромној подршци амбијената блиских покојном кардиналу и језуити Карлу Марији Мартинију, чији је фаворит Бергољо био и на претходној конклави 2005. године, али је тада, ипак, био изабран антирелативиста Рацингер. А што се језуитског учења тиче, од Игнација Лојоле, преко Адама Вајсхаупта (језуитског ђака), до данашњег најутицајнијег теолога Карла Рaнера (оца релативизма у „теологији“ и Мартинијевог учитеља)  штошта се (ни)је променило: “Христ се мора прилагодити свету, а не свет Њему...Црква треба да напусти догмате и анатеме...“

Истина је да нико није Хладном рату против СССР могао боље подарити обележје фанатизма крсташких ратова као римски папизам и његова клерикална пропаганда, откада се Ватикан пришљамчио Америци. 

То је постало једно делотворно и реално савезништво против руске „црвене немани“ коју Ватикан одавно тежи да коначно растргне и покатоличи, што чека и саме Сједињене државе. Историјски настале као прибежиште прогоњених пуританаца, Сједињене државе крајем 18. века броје свега 44.500 католика са 30 свештеника, да би их кроз свега стотинак година било чак 7 милиона са 5000 свештеника. Недуго после, Лав Тринаести 1893. године установљује апостолску делегацију која је водила рачуна о преко 10 милиона верника, 11000 духовника и 93 бискупа.  После Првог и Другог светског рата енормно расте покрштавање Американаца, јер већ 1960. године има чак 42 милиона католика, насупрот 63 милиона разједињених протестаната. Јењава и престаје антикатоличка пропаганда и јавно спаљивање Папине слике 5. новембпа (Папиндан), а католик Кенеди постаје председник САД. Само пар година касније, у Сједињеним државама делује 2500 језуитских средњих школа са милион ђака и 11 000 основних школа са четири и по милиона ђака, 110 потрошачких и едукативних магазина и 13 листова на страним језицима, са тиражом од 25 милона примерака! 

Данас је папизам најмоћнија, најмонолитнија и најрапрострањенија вероисповест у Сједињеним државама, са преко 70 милиона верника (практично четвртина становништва), 38.275 попова и 49.883 часних сестара, док неколико милиона католика учи на једном од 230 језуитских универзитета и лечи се у једној од 625 католичких болница са годишњим обртом од преко 84 милијарде долара! Oд побројаних 70 милиона, око 36 милиона су Американци мексичког порекла, а процењује се да Мексиканци чине и 52% илегалне имиграције у Сједињеним држава, која износи од 11 до 12 милиона људи. Још 1 300 000 римокатоличких Мексиканаца је у поступку легалног одобрења боравка у Сједињеним државама, па је лако извести закључке која то моћна сила „прокопава тунеле“ испод обећаног америчког зида на мексичкој граници.

Иако је америчка верзија римокатолицизма засада много либералнија од хрватске или пољско-балтичке, ипак, “у очима истинског Католика нема места такозваној трпељивости“, те римска вера природно тежи томе да постане државна религија у Сједињеним државама, јер „држава мора признати праву религију“.  Уопште нису незамисливи дани неке перфидније инквизиције, тровања, ломача и крсташких прогона. 

Доналд Трамп (који није католик), би могао озбиљно да стави прст на чело и запита се зашто омражена Кина (најмоћнија и најмногољуднија држава миленијумске културе и цивилизације), не признаје папски ауторитет и једна је од ретких земаља која нема дипломатске односе са Светом столицом још oд 1951. године? Oд тих година, Кина (под санкцијама СССР, Европе и САД) је, од банкротиране и опљачкане колоније са 80% неписмених и просечним животним веком од 36 година, постала прва трговачка светска сила и највећи кредитор Сједињених држава. И нека Господин Трамп пажљиво проучи судбину Америке од поновног успостављања дипломатских односа са Ватиканом 1984. године, који нису постојали још од давне 1867. године.

А та загонетка стоји још и више пред садашњим и будућим руским политичким и војним  руководством.

Нека Доналд Трамп, који нимало није љубитељ Саудијаца и исламиста, размисли и о томе која је то „подземна ватра“ која вековима управља Мухамеданцима и користи их као тољагу против „шизматика“.  Или, зашто савремени Рим врви од Муслимана и ко је највише заговарао бомбардовање православних хришћана у Босни, фаворизујући фанатизоване муслиманске конвертите?

Било Американцима или Русима,  довољно им је да пажљиво проуче историју српских страдања у двадесетом веку. Док не буде касно и за њих.

Превод на српски језик, Соња Јокић Минг