После Брегзита, неће бити обесхрабривања нових савеза

Имамо нову владу и новог секретара за спољне послове и изгледа да треба да напустимо ЕУ. Никоме у влади није баш најјасније шта следеће треба да уради: радна претпоставка британске државе је до 24. јуна да ће резултат гласања на референдуму бити останак у ЕУ, па нема потребе разматрати било какаве промене.

Референдум је све изненадио и још од тада, сви политичари се чешкају и чуде шта да раде. Па је баш тешко одговорити какав ће утицај све ово имати на спољну политику Британије. На ово питање ће доћи одговор у наредних неколико месеци, чим сви ови људи схвате шта треба да раде. Надам се да да је гласање прошлог месеца најавило темељне промене у управљању Британијом, како у унутрашњој, тако и у спољној политици. Унутрашња питања су друга тема. Али, што се спољне политике тиче, у последњих сто година смо водили прилично чудну политику, у историјском смислу. Традиционално смо покушавали да избегнемо савезништва са било којом другом силом.

Главни циљ политике био је да се спречи било какава моћна комбинација која би доминирала Западном Европом. Ово има смисла, али могао бих да се не сложим са ценом коју смо често морали да плаћамо да бисмо осигурали такву спољну политику. Придруживање ЕУ и улазак у НАТО би се могли посматрати као одступање од наше традиционалне политике избегавања дугорочних уплитања и као обесхрабривање великих уједињених блокова у Западној Европи. Међутим, до 1990. године смо врло једноставно могли да објаснимо британску спољну политику. До 1990. година, Русија је била на челу завере против цивилизације и било је важно оставити по странеи неке традиционалне циљеве спољне политике, како би се Британија обрачуналвала са наоружаном завером. Али, Совјетског савеза нема већ 26 година. Нема разлога да Британија буде у било каквом војном савезу са било којом државом, дугорочно.

Нема разлога да се рекламира Европска унија. Европа не мора да буде уједињена како би се суочила са било каквим војним изазовом. Русија је сада нормална држава, а њени интереси су прилично предвидљиви. То Британији омогућава да створи прилично блиске пријатељске везе, чим престане да нам треба америчка заштита. Надам се да ће исход овог референдума донети темељно преиспитивање британске спољне политике и да ће довести до удаљавања од Сједињених држава и да ће то даље довести до војног удаљавања од других држава Западне Европе. Не предлажем прекид веза са Француском и Немачком – ми смо  природни савезници и трговински партнери. Али, ти заједнички интереси нас упућују једне на друге на мултилатералној основи, а не као члана неког свеобухватног савеза држава. За сада, не знам какав ће бити утицај Брегзита на спољну политику Британије, али сам прилично сигуран у свеукупни исход. Довешће до нове равнотеже у нашим спољним пословима, одвешће нас од зависности од Сједињених држава од од деловања преко НАТО пакта. И довешће нас до много традиционалније спољне политике у којој ће пријатељство и сарадња са Русијом бити од суштинске важности.