Победа у Алепу je победа борбе за вредности

Чују се неки гласови у нашем региону поводом неуспеха споразума између Русије и Турске да избаце милитанте из Алепа. Ови гласови траже да се више пажње посвети природи ових терориста, који исповедају вахабистичку идеологију (или идеологију братства). Ова идеологија зависи од лагања и, кадгод је могуће – искоришћавања обећања и обавеза или њихово злоупотребе.

У овом чланку желим да се усмерим, не само на ово питање, већ и на нову ситуацију коју је донела победа у Алепу и резултате те победе у региону и у свету.

Русија је стекла велико и детаљно искуство током сиријске кризе и врло добро зна природу таквих идеологија и зна врло јасно ко даје финансијску и логистичку подршку терористима.

Русија сада гради стуб од нових вредности које чувају међународно право као средство за очување интереса. Русија је крвљу платила очување својих вредности и интереса. Данас, као суперсила, она представља интересе свих народа који желе да живе у миру, под окриљем међународног права.

Да бисмо разумели победу у Алепу, морамо да разумемо неке чињенице у вези са сиријском кризом: 

• Алепо је економска престоница Сирије и највећи град после Дамаска. Оружано присуство у Алепу је веома разнолико и под многим именима, од којих су многи иза тих имена имали подршку из држава региона или других страних држава. Ал-Нусра фронт је био главна фракција у Алепу, али су се међународни медији усмерили ка другим фракцијама које имају подршку Сједињених држава, Турске, Саудијске Арабије, Катара и, назвали их "умерене фракције". Те "умерене фракције" нису биле довољно јаке да постигну победу у Алепу, па међународни и регионални актери нису радили на њиховом раздвајању од Ал-Нусра фронта. Могућност постизања победе у Алепу, која би помогла пројекту слабљења Сирију и њене касније поделе, били су разлог да се улог стави на подршку Ал-Нусра фронту.
• Велика густина становништва и урбани састав у Алепу су били важан фактор у корист терориста, и то су могле да користе земље које подржавају милитанте и бране  их под слоганом људских права. Ова битка у Алепу је, дакле, одлучујућа битка у Сирији, јер су милитанти користили цивиле како би спречили сиријску војску и њене савезнике да делују, а сâми су деловали разарајуће. То је овде сиријској војсци и савезницима отежавало победу, за разлику од других области у којима су сиријска војска и савезници могли да користе ватру терориста, како би могли лакше да их нападну.
• Овим споразумом и његовим спровођењем ће се постићи процес одвајања "умерених фракција" од терористичких фракција. Нико не може да тврди да су милитанти у Палмири и Раки и у већини других области у Сирији "умерене фракције", и да неће рачунати на могућност победе у предстојећим борбама након губитка најтеже и најкомпликованије битке у Алепу.

Након губитка Алепа и пораза милитаната, велики пројекат о подели Сирије пропада. Многе странке ће почети да мењају своје усмерење. Још увек је могуће имати неке користи, ако се промени правац, али ако остану при старом начину размишљања и понашања, изгубиће још, а можда и све. Због тога ћемо наредних недеља видети следеће сценарије:

• Чућемо о још прагматичних сценарија који укључују опстанак ал-Асада и владу националног јединства у Сирији.
• Биће покренути разговори са сиријском опозицијом, у разним облицима и на разним местима, како би се решила криза. Тај процес проналажења решења неће бити краткотрајан, али и раздаљина од хиљаду километара почиње једним кораком, како се каже.
• Турска ће почети да испуњава своје обавезе према Москви и Техерану и завршиће са периодом скакутања тамо-вамо, сада када више нема наде за победу милитаната у Алепу. Сарађиваће озбиљније са “нови савезницима”, Москвом и Техераном, и почеће нова фаза учешћа у догађајима, како би се добило што више у последњем тренутку.
• Можда ће поново оживети познати руско-амерички споразум о прекиду свих непријатељстава у Сирији и одвајању умерене опозиције.

Победа над тероризмом у Алепу није само нека мала победа и једна битка. Ниједна битка, било у Првом или Другом светском рату, није трајала оволико дуго, као битка за Алепо. 

Ово је велика прекретница у модерној историји. Да се догодило супротно, и то би утицало на читав свет, поделе у региону и променио би се ток глобалне кризе.

У историји се неће заборавити да су коришћени терористи и њихова идеологија као средство за остваривање великих планова светске доминације, ширењем хаоса по свету. Историја, такође, неће заборавити да су ти терористи уништили прелепу земљу Сирију, која је једна од највећих и најстаријих цивилизација у историји. Историја се опет пише крвљу оних бораца који су се у Алепу борили за вредности и, победили.