Оса Вашингтон-Букурешт-Кишњев

Све указује да ће Молдавија постати следећи субјекат, одабран од стране САД за експеримент у стилу «обојене револуције». Иако се 2009. године у Кишњеву одиграла такозвана Твитер револуција, чији је крајњи циљ био рушење владе, то очигледно Вашингтону није било довољно. Међутим, дуготрајна политичка криза, која се наставља у овој Источно-европској републици, има  сличности са Украјином. У Кијеву је два пута дошло до промене власти, оба пута на врло сумњив начин. Први пут током зиме 2004-2005. године такозвана наранџаста опозиција затражила је да се поново обави бројање гласова и објави резултат председничких избора. Додатни круг избора на крају је обезбедио победу Виктора Јушченка, кандидата који се ослањао на подршку Запада и националистичка осећања. До краја владавине, његова популарност није прелазила ни 10%. Други пут је Запад поступио мање демократски, као иницијатор и подршка државном удару у фебруару 2014. године.

Може бити да ће актуелни процеси у Републици Молдавији довести и до окрутног сценарија, услед чега ће настрадати многи грађани ове земље. И посету Викторије Нуланд, америчког представника Стејт департмента, која је недавно посетила Кишњев, такође је неопходно посматрати као алармантни сигнал за суверенитет Молдавије.

Сличност са Украијном се не примећује само због специфичности постсовјетског простора. Удар 2014. је извршен на телу земље са ослабљеним државним имунитетом. Исти такав ослабљени  имунитет има и Молдавија, иако се политички вируси и сам развој болести разликују. Као и у Украијни, у Молдавији се чудно флертовало са НАТО пактом. Иако је већинско становништво земље против сарадње са овом организацијом, почетком маја, са територије Румуније, колона америчке војне технике ушла је у Молдавију. Званични Кишњев можда то оправдава проблемом Придњестровља – самопрокламованом републиком која се отцепила од Молдавије још 1991. године. Међутим, тамо се налази војна база Руске Федерације. Сви се сећају како се завршила авантура Михаила Сакашвиљија у Јужној Осетији, где су такође били распоређени руски миротворци. Да ли је могуће да Запад претпоставља да ће бити тако једноставно извршити напад на руску војску у Придњестровској Молдавској Республици, чак и ако их од Русије дели украјинска територија?

Очигледно је да Вашингтон није сâм у свом деловању ка Истоку. Ако Украјину надгледа Пољска, онда је покровитељство над Молдавијом додељено Румунији. Букуреш је више од Варшаве заинтересован да апсорбује свог суседа. Политика Румуније, у погледу стварања заједничке економске зоне са Молдавијом, спроводи се непрестано од давнина. Постоји и пројекат из културе према ком су Молдавци и Румуни један народ, који говори једним језиком и има заједнички цивилизацијски идентитет. Иако су то заиста два блиска народа која користе практично један језик, историја је показала да се процес њиховог узајамног деловања није увек одвијао једнозначно. Тако је рецимо, у XIX веку, формирана савремена држава Румунија, у оквире које су ушли и делови Молдавске кнежевине – Јаски, Галацки, Сучавски, Баташански, Њамецки и Вослујски округ. Данас ова територија представља најсиромашнији и економски најнеразвијенији део Румуније. Разлог томе је чудна национална политика Букурешта. На територији бивше Молдавске кнежевине могуће је бити искључиво етнички Румун, док се као Молдавци декларишу само према географском положају.

Овај двоструки стандард постоји још од доба уједињења Влашке и Молдавије, где је планирано стварање федералне државе, за шта постоје документовани докази. Међутим, Букурешт је одмах заборавио своје обећање. Румунија се слично понашала 1918. године, када је припојена Бесарабија, којој је била обећана аутономија. Узгред, трење између Мађарске и Румуније по питању Трансилваније базирано је на истом принципу.
Мађарима староседеоцима у Румунији није дата културна аутономија, што изазива скептицизам о демократским принципима Европске уније као целине. Шта ако Румунија буде у стању да апсорбује Молдавију (или барем део ње), то ће Букурешту дати додатне спреге моћи да изврши притисак не само на Мађарску, већ и на Србију и Украјину, где гранична подручја насељава румунска мањина.

Као неко ко спроводи политичку вољу Вашингтона, Букурешт се нада да ће добити подршку Сједињених држава, као и у прошлости, када је лобирао по питању уласка у НАТО и ЕУ.

Иако су Румунија и Бугарска примљене у ЕУ у "једном пакету" и у НАТО, очигледно је да је стара Европа критички гледала на тај пројекат. Обе државе су и даље најсиромашније и најкорумпираније земље у ЕУ, којима чак није ни дозвољен улазак у Шенген. Стиче се утисак да Букурешт болно доживљава такво ограничење. Ако су Румуни за Немачку и Француску људи другог реда, за Румуне су то Молдавци. Није у реду о томе говорити, али то је реалност тренутне политике. Труде се да не спомињу ромски елемент, али је управо Француска, још за време владавине либералног Саркозија, депортовала румунске Роме из своје земље. Наравно,  Републици Молдавији не недостаје ни њених Рома, који чекају шансу да се провозају по просперитетним европским државама, и не може се негирати могућност прилива криминалних субјеката и најразличитијих врста авантуриста у сâмој Молдавији, који ће искористити прилику да лове у мутном.

Проблем сепартатизма у Молдавији није повезан искључиво са Придњестровљем. Међутим, може се активирати управо путем румунизације. Гагауска аутономија, град Бељци, Тараклијска општина, где заједно живе етнички Бугари, као и северни крајеви са традиционално јаким антирумунским расположењем, тешко да ће са оптимизмом да приступе пројекту уједињења са Букурештом. То значи не само испуњење резултата консултативног референдума, одржаног у Гагаузији, где се 98% гласача изјаснило за право самоопредељења у случају губитка Молдавске независности, већ и појаву још једног жаришта са изгледима за оружани сукоб. Скоро да нико у Украјини 2013. године није претпостављао шта може да се деси почетком 2014. године (рат на југо-истоку и отцепљење Крима). Тако и у Молдавији, недостатак проницљивости код локалних политичара, може имати катастрофалне последице.

Warning: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /home/katehon/public_html/includes/common.inc:2755) in /home/katehon/public_html/includes/bootstrap.inc on line 1232