Нешто је труло у краљевству данском због Американаца

О сарадњи америчке НСА и данске војне обавештајне службе

Недавно је обелодањено да је Данска дуги низ година блиско сарађивала са америчким обавештајним службама на пресретању података са подводних каблова, који омогућавају Интернет саобраћај и смештени су близу Копенхагена.

Ове информације су процуриле у августу, а бројни дански медији су описали детаље сарадње данске војне обавештајне службе, посебно Службе за пресретање сигнала (Forsvarets Efterretningstjeneste) и америчке НСА. Установљено је да су Сједињене државе данским партнерима обезбедиле посебан шпијунски програм XKEYSCORE.

О томе је британски Гардијен писао још 2013. године.

Има назнака да су данске службе овај шпијунски програм користиле нелегално. Из онога што је Едвард Сноуден открио, познато је да су Американци користили програм XKEYSCORE заједно са низом другим земаља – Немачком, Шведском, Јапаном. Међутим, Данска се не спомиње у релевантним документима. Ова сарадња је вероватно била на високом нивоу тајности.

По свему судећи, сарадња данских и америчких власти је почела 2008. године, на основу Меморандума о сарадњи, који је у име Данске потписао Томас Ахренкјел, шеф Сигналне обавештајне службе. За потребе смештаја посебне опреме у Данској, изграђен је нови комплекс Сандагергард, на острву Амагер. Америчка страна је толико једва чекала да се опрема инсталира, да је платила полагање каблова између острва и Копенхагена.

У истраживању које је спровело данско издање публикације ДР се каже да обавештајна служба прво утврди ток података који су интересантни, а светлост која пролази кроз оптичке каблове се тада „огледа“. Тада се копирају, како метаподаци, тако и садржај: текстуалне поруке, ћаскања, телефонски позиви и имејлови се шаљу се у центар за обраду података обавештајне службе у Сандагергарду.

Служба Forsvarets Efterretningstjeneste је покушала да развије серију филтера како би се осигурало да се подаци данских грађана и компанија раздвајају, како не би било доступни америчком шпијунском систему. Бивши дански министар одбране Клаус Хјорт Фредериксен је изјавио да се заиста покушало са развојем таквих филтере, али да ли су они одложили слање података из Данске, бивши министар није могао да каже.

Познати новинар Глен Гринвалд је програм XKEYSCORE описао као «широко распрострањену» алатку службе НСА за прикупљање «готово свега што корисник ради на Интернету». НСА је овај програм за прикупљање података поставила на готово 150 места широм света. На свим овим местима се користе и традиционални начини за одабир интересантних информација, као што су бројеви телефона или адресе електронске поште, али ова метода је застарела јер корисници, знајући да могу да буду под надзором, прелазе на анонимне месинџере.

Новина у програму XKEYSCORE је у томе што може да пронађе управо те анонимне поруке. Програм врати IP-пакете у њихов изворни формат, на пример у Word, табеле, поруке из четова, итд. Након повратка датотека у изворни формат, оне се могу претраживати према одређеним карактеристикама, повезаним са одређеним циљевима или циљним групама (шифровање, употреба мреже ТОР, употреба другог језика). Аналитичари могу, истовремено, да открију и нове циљеве и да спроведу детаљнији надзор.

Програм XKEYSCORE, се спомиње, такође, у тајној датотеци немачке спољне обавештајне службе, БНД – указује се на разлику између овог програма и традиционалних система за прикупљање података. Према традиционалним подешавањима, IP-пакети из тока занимљивих података се поново склапају, затим пролазе кроз филтере који се бирају у складу са оним што је занимљиво. XKEYSCORE све то ради одједном.

Издање ДР тврди да је амерички шпијунски систем нелегално прикупљао податке о Данској. Постоје три верзије како се ово могло догодити.

Прво, може се претпоставити да су филтери били технички мањкави и нису могли блокирати све комуникације које се тичу Данске.

Друго, службе Forsvarets Efterretningstjeneste или НСА, могле су да опреме систем селекторима (као што су бројеви телефона и адресе електронске поште), који омогућавају прикупљање података о Данској. Међутим, НСА то није могла да чини без пристанка Данаца, а то је за данске обавештајне службе противзаконито.

Треће, незаконито прикупљање података могло би се извршити помоћу додатних могућности  система XKEYSCORE, које су Американци сакрили од Данаца.

Према наводима доушника  Berlingske, „постојала је забринутост да руководство обавештајне службе данског Министарства одбране ради за Американце, остављајући техничке мањкавости у свом сопственом систему, који би омогућили америчкој служби НСА да злоупотреби систем“. Доушник је био млади стручњак за информационе технологије који је радио по уговору за данску тајну службу. Међутим, за разлику од Сноудена, није све прослеђивао новинарима, већ је повремено обавештавао Савет за надзор обавештајних служби.

Данска обавештајна служба је 2019. године спровела интерну истрагу поводом овога, а резултати су предати министру одбране Трини Брамсен. Нови министар је озбиљно схватила чињенице, па су 24. августа 2020. шеф Сигналне обавештајне службе Данске и неколико других званичника отпуштени из службе.

Данска влада је 5. октобра, 2020. године предложила закон о оснивању комисије која би спровела независно и непристрасно истраживање оптужби на рачун Forsvarets Efterretningstjeneste и представила резултате о томе током године.