Мохамад Раџави: жртва МЕК диктатуре

Упркос тврдњама Муџахедин-е Калк да су демократе, терористичка група МЕК никако није демократска, како тврде поједини чланови ове групе, чланови који су вође приморавале да се баве неким стварима, као што је учешће у неким церемонијама, принудни разводи, прунда жена да се поново удају за Масуда Раџавија, итд. Члановима ове терористичке групе ниje дозвољено да задовоље своје основне људске потребе и то до те мере, да не могу да мисле слободно и да морају вођу да извештавају о својим мислима, па ако се испостави да су то мисли против групе, њих ће понижавати и вређати други чланови групе.

Друга ствар, коју вреди споменути је да МЕК прави проблеме чак и онима који су групу напустили. Уз помоћ Сједињених држава, МЕК се инфилтрира у албанску владу, што онима који више нису у групи онемогућава да раде и зарађују, те су због тога неки од тих људи присиљени да спавају по улицама. Терористичка група МЕК није имала милости ни према сину Масуда Раџавија, те је од њега тражила да потпише писмо против некога ко је групу напустио, а у писму представљен као агент Иранске обавештајне службе и оптужен је за шпијунажу у корист Ирана – и, све ово у време када се и Мохамад Раџави, син Масуда Раџавија, удаљио од терористичке групе МЕК и снажно се противио деловању групе. Он је због овога групу МЕК и тужио.

Мохамад Раџави овај инцидент описује на следећи начин:

Желим да обелоданим прљаву и нелегалну уцену, којом ме притискају. Пре неког времена, инострани послодавац компаније у којој радим је, након низа претходних покушаја да изврши притисак на мене, послао и писмо тражећи да га копирам и потпишем. Текст писма су припремила два позната званичника Моџахедина. Један је Мохамад Мохадесин, у Муџахедину познат као Бехнам, а други је Мохамад Садат Кансари, познат као Адиб. С тим у вези, писмо које је Адиб послао послодавцу и у којем је прецизирао шта треба урадити за њега, доступно је као документ.

У том писму, од мене се тражи да пишем против Господина Ираџа Месдахија и да га представим као плаћеника. То је за мене неприхватљиво. Нећу никога називати плаћеником Министарства обавештајних служби без одговарајућег документа, који је и на Суду прихваћен. То је увек био мој став, а друго сматрам неморалним и противно је мојим принципима.

Имајући у виду да је тако нешто било нелегално, по мом мишљењу, нисам пприхватио да то писмо поптишем, али сам о томе побавестио синдикат. Званичници синдиката, који се у европским државама никада нису срели са таквим случајевима, били су шокирани и за њих је ово било невероватно! Зато је адвокат синдиката Адибу послао упит, како би што боље разумео ситуацију. До сада није било одговора на питања адвоката. Суд је покренуо питање одговорности нелегалног деловања послодавца, која се спроводе тако што он прима непосредна наређења од две споменуте особе.

Данас желим јавно да се обратим Господину Мохедесину и Господину Кансарију: Господине Кансари, Господине Мохадесин, чије је дело ова прљава и нелегална уцена? Зашто, преко послодавца, на мене вршите притисак да бих потписао ваше изјаве? Да ли ви, који тридесет година ивите у Европи, не знате да је то нелегално и неморално? Где то, у Европи и Скандинавији, послодавац себи дозвољава да тражи такве потписе од својих запослених? Зашто ми се лично нисте обратили, него сте користили послодавца као средство притиска на мене? Молим вас да јавно одговорите, ако смете!

И, дозволите да исправим једну ствар овде. Немам никакве везе са господином Ираџом Месдагијем и уопште га не познајем. Његови ставови организацији Муџахедин нису и моји ставови и уопште их не одобравам. Многе ствари које каже могу бити погрешне и неутемељене, али нема разлога сматрати га плаћеником Министарства обавештајних служби Исламске Републике. Ако бих то урадио, то би било противно мојим принципима.

Такође разговарам и са присталицама групе Муџахедин. Немам апсолутно никакве намере да  ударам по групи или да јој стварам било какве проблеме. Немам никакве везе са политиком, нити са сâмом организацијом, нити са ставовима организације, а такође се и молим за сваког члана Муџахедина. Мене интересује нормалан живот, далеко од контроверзи и бескорисне галаме. Ако вам је неко рекао нешто друго, то је погрешно и моете бити уверени у неистиност тога реченог. Али, истовремено имам неке принципе од којих не одступам. То, како се Муџахедин односи према онима који критикују, то је ствар групе, али нико нема право да ме приморава да у томе следим групу. Таква очекивања су неразумна, неморална и нелегална. До данашњег дана сам ову ствар покушавао да решим разумно и логички, да ми не би одузимала снагу. На жалост, није било резултата, па је морао да се умеша суд, како би се проблем решио. Адвокат синдиката је сада уложио жалбу, па је Суд одредио и термин рочишта.Обавештаваћу вас о даљем развоју ствари.

Важна напомена: Из личних разлога која могу да разумеју сви драги сународници, одбијам да наведем име компаније и место где радим.

Мохамад Раџави

Сад се поставља питање, како група чији чланови беже из ње, због великих унутрашњих притисака тврди да се залаже за демократију? Даљим испитивањем учинка ове групе, може се закључити да, уместо речи демократија, овој групи боље пристаје реч диктатура, којом би се, у најмању руку, могло описати  описивање унутрашње стање овог култа. Атмосфера у Муџахедин-е Калк је за већину чланова  постала тешка да је поднесу.